Savo Đurđić: Da li će i kad moralna zora zarudeti Srbijom

Moj odgovor na pitanje da li će i kad moralna zora zarudeti Srbijom, koji sam kovertirao još pre okončanja vanrednih izbora 17. decembra, jeste da se to u dogledno vreme neće dogoditi, jer zloupotrebe jednog čoveka koji je uzurpirao sve poluge vlasti traju u Srbiji 11 godina i to se ne može lako i brzo prekinuti. Izbori su jedini potpuno legitiman način da se to učini, ali je suprotno Ustavu, propisima i svakom moralu Aleksandar Vučić sve vreme sprovodio nezakonitu funkcionersku i predvodio izbornu kampanju svoje stranke za parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore.

Lično je praktikovao i štitio nezakonita ponašanja prema političkim konkurentima, a načinom na koji su sprovedeni izbori ugrozio je i izborno pravo građana. Moralna zora nad Srbijom neće svanuti sve dok takav čovek ima svu vlast i vuče takve poteze. A uz sve to mu otuđene institucije, po ko zna koji put, i na ovim izborima na sve sofisticirane načine štite privilegovani položaj u neravnopravnim izbornim uslovima. 

Osnovni pokretač i zaštitnik stalne krizne atmosfere u društvu koja rađa strah i podrazumeva demagoško ucenjivanje najsiromašnijih i zavisnih (javna preduzeća i državne ustanove) vrh je otuđene piramide vlasti. Svaka konkurencija i alternativa se unapred ignorišu i etiketiraju kao „izdajničke“, „strane“, „podle“, „nepatriotske“... U tome prednjače predsednik, provladini mediji sa nacionalnom frekvencijom i tabloidi. 

Početkom maja sve su nas iznenadile velike tragedije u Beogradu, Duboni i Malom Orašju. Ovi događaji se nisu mogli ignorisati i sakriti, dovoljno spinovati, pa je cela situacija postala okidač za masovne proteste, kritiku i nove neuslišene zahteve građana. I u ovom, kao i u bezbroj drugih slučajeva, političari na vlasti nisu pokazali volju da sagledaju, razumeju i transparentno rešavaju probleme.

Na kraju je i opozicija, koja je podržavala proteste, izlaz videla u zahtevu za novim hitnim vanrednim izborima. Nažalost, bez insistiranja na proveri jednakih izbornih uslova. Za vladajuću kliku izbori su samo još jedna nova prilika i najlakši način za još veće nametanje i usisavanje političko-stranačkog monopola kroz sofisticirane uzurpacije i zloupotrebe.

Na mnogim biračkim mestima su pod izgovorom sakupljanja tzv. kapilarnih glasova proveravani nezakoniti paralelni birački spiskovi, a građani pritiskani na najrazličitije načine da tog dana izađu na izbore i daju im ili čak prodaju svoj glas. „Neko“ je organizovao da ljudi sa prebivalištem u inostranstvu glasaju na našim lokalnim izborima, enormno je povećano glasanje van biračkog mesta, a u jedinstvenom biračkom spisku su pojedina lica sa fiktivnim prebivalištem ili su umrla čak i pre 20 godina.

Istraživački novinari CINS-a su u Agenciji za hostese, u stvari kol-centru SNS u Beogradu, otkrili konkretne primere potplaćivanja za glasove – 9.000 dinara dnevno po osobi na dan izbora! Sve to nije prijavljeno Agenciji za sprečavanje korupcije, a opozicija je skromna sredstva iz budžeta dobila tek sedam dana pred izbore. 

Na kraju, zabeležimo da je odmah posle 17. decembra šef posmatračke misije ODIHR Albert Džonson u svom prvom izveštaju istakao da je „predsednik države bio izrazito uključen u sve to i to je stvorilo nejednake uslove za učesnike na izborima“. Brojne primedbe i utvrđene nepravilnosti u izbornom postupku su dovele do svakodnevnih protesta pristalica koalicije „Srbija protiv nasilja“.

Prilikom protesta 24. decembra nastao je sukob policije i određenog broja demonstranata, koji su počeli da bacaju različite predmete na zgradu Skupštine grada, u koju je policija prethodno sprečila ulazak ovlašćenih predstavnika ove koalicije. Pred kraj ovog događaja veliki broj pripadnika policije je intervenisao uz upotrebu palica i lišio slobode oko 35 učesnika protesta, najviše studenata. VJT u Beogradu je odjednom postalo vrlo ažurno: sedam lica je sklopilo sporazum o priznanju krivice, a drugi su zadržani u pritvoru.

Pojedini su izloženi mnogo ozbiljnoj pravnoj kvalifikaciji krivičnog dela pozivanje na nasilno rušenja ustavnog poretka. Opšti je utisak da je vlast na dokumentovanu sumnju da su pokradeni izbori, odgovorila zastrašivanjem i represijom, umesto da glavni akteri ovih događaja započnu dijalog o tome da li su izbori bili regularni ili ih treba poništiti.

Autor je sudija Apelacionog suda u penziji i bivši član Visokog saveta sudstva.