Vislat, joregelt, jonapot, igen, jo, sep, vilag, itenem, seretlek, sinhaz, patika, orsag, virag... Ovako zvuče neke od mađarskih reči čiji ćemo prevod na srpski uskoro imati priliku da proverimo na najboljem mogućem mestu u novom rečniku Naime, novosadska izdavačka kuća Forum na korak je do jednog od najznačajnijih izdavačkih poduhvata, ne samo u svojoj istoriji, već poteza važnih za ovdašnju kulturu, multikulturu, politiku ali i svakodnevni život i suživot. Nakon 41 godine rečničke apstinencije objaviće novi Srpsko-mađarski rečnik.
Autori izdanja, koje će biti objavljeno u aprilu, jesu profesorke Mirjana Burzan sa novosadskog Univerziteta i Agneš Kaciba sa segedinskog. O ovom važnom izdavačkom potezu govori direktor Foruma, pisac i profesor mađarskog jezika i književnosti Gabor Virag: Poslednji rečnik, tada srpskohrvatsko-mađarski, bio je trotomni. Prvi tom izašao je 1968. godine, drugi 1971. a treći 1975. godine. Koliko znam, samo na ovom poslednjem tomu, iz 1975. godine, radilo je 20 ljudi.
Na konstataciju da je zaista čudno da tolike godine, imajući u vidu da savremeni život nameće nove forme izražavanja, niko nije mislio da je jedan rečnik potreban u zemlji u kojoj se prepliću mađarska i srpska kultura, te šta misli, da li je tu posredi bio nemar ili i neki politički zid, Virag kaže: Ne znam kako se desilo da tolike godine ne bude objavljeno ništa slično. Pretpostavljam da su uzrok bili, pre svega, ekonomski razlozi ali i ljudski resursi jer stvarno nije lako naći dobre stručnjake, ozbiljne znalce. Krajem pretprošle godine, međutim, potražile su nas Mirjana Burzan i Agneš Kaciba, sa rukopisom rečnika na kojem su dugo radile. Dve godine smo potom intenzivno radili na sređivanju teksta a dobra okolnost bila je da su se oko neophodnih finansija dogovorili naš osnivač Pokrajina (Sekretarijat za kulturu i javno informisanje), koja je pokrila troškove štampanje i Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, koji je platio honorare autora.
Rečnik će štampati Futura i to u 3.000 primeraka. Imaće 40.000 odrednica, 6.500 termina i ustaljenih izraza te 2.500 frazeologizama. U luksuznom je povezu koji je grafički uredio Eled Černik. Rečnik ima dva urednika/lektora: Janoša Brenera i Martu Buzaš, dok su recenzenti Ištvan NJomarkai iz Budimpešte i Vera Vasić (lektor za srpski jezik).
Po izlasku rečnika, u planu je promocija u Banovini, svakako i u Beogradu i Budimpešti i to na oba tamošnja festivala knjige. Računamo na beogradski Sajam knjiga kao i na činjenicu da će Srbija naredne 2017. biti počasni gost Međunarodnog festivala knjige u Budimpešti.
Virag kaže da je ovo vreme u kojem stasavaju nove generacije prevodilaca i mladih jezičkih stručnjaka na koje ozbiljno mogu da računaju. Upravo zato - a u kontekstu boljeg razumevanja kultura - ide i njihova edicija TraNSakcija u okviru koje na mađarski prevode i objavljuju ovdašnje savremene pisce. Do sada su se tako u mađarskom prevodu našli: Svetislav Basara, Laslo Blašković, Abdulah Sidran, Maja Solar... Iz istih pobuda, na srpskom je objavljena i Panorama savremene mađarske proze - Monstrumi, kućni vilenjaci, vragovi i zlodusi u prevodu Vicka Arpada u kojoj na srpskom progovaraju: Imre Kertes, Đerđ Konrad, Peter Nadaš, Peter Esterhazi, Laslo Darvaši...
Da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Pitanje je kako je najlakše ostvariti obećanu predaju Kosova, a da ne bude velike štete po armaturu vlasti? Pa u haosu, kako je to uradio Milošević sa krajiškim Srbima. Može biti da zato Vučić sad najavljuje potencijalni egzodus Srba sa Kosova
Šta očekivati u zemlji u kojoj je u nedelju na Pinku prilog o gazdi te televizije Željku Mitroviću trajao deset puta, a u ponedeljak dva puta duže nego o sukobima na severu Kosova u kojima je poginulo najmanje pet, a ranjeno duplo više ljudi
