Najbolji rezultati u poslednje dve decenije

Foto Vesna Lalić

Zaposleni u Energoprojektu se u svojoj jubilarnoj godini zaista mogu pohvaliti odličnim rezultatima poslovanja u 2015. a finansijski pokazatelji, zaključno sa 31. martom, govore da će 2016. možda biti još uspešnija. U 2015. godini ostvaren je ukupan prihod u iznosu 311 miliona evra, konsolidovana dobit je bila nešto manja od 10 miliona evra, a EBITDA je u visini od 22 miliona evra. Ova tri parametra pokazuju da su zaista postigli vrhunski poslovni rezultat - najbolji u proteklih dvadesetak godina. Nije sve bilo med i mleko, iza ovih rezultata je veliki rad, ali se nadam da se nećemo zaustaviti na ovako dobrim rezultatima očekujemo još veći uspeh, kaže generalni direktor Vladimir Milovanović.

Energoprojekt je u prošloj godini u budžet Republike Srbije uplatio za poreze, doprinose i ostala zakonska davanja, oko 25 miliona evra. Svim akcionarima, a samim tim i državi kao pojedinačno najvećem akcionaru, prošle godine isplaćena je dividenda, a i ove će godine Skupština akcionara odlučivati o visini i načinu isplate dividende.

Ove godine, 11. jula 2016., Energoprojekt proslavlja 65. godišnjicu od osnivanja i tom prilikom će se u Energoprojektu okupiti visoke zvanice iz zemlje i inostranstva, investitori i poslovni partneri. Biće organizovana prigodna proslava ovog jubileja naše najveće inženjering i građevinske firme, koja se proslavila u svetskim razmerama realizacijom projekata u više od 70 zemalja i postala prepoznatljiv brend made in Serbia kaže generalni direktor Vladimir Milovanović.

Da li ste zadovoljni poslovnim rezultatima u 2015. godini?

Ne mogu da ne budem zadovoljan kada je Energoprojekt prošlu 2015. godinu završio sa poslovnim rezultatima koji su najbolji u poslednjih 20 i više godina. Ostvarili smo ukupan prihod u visini od 311 miliona evra, konsolidovanu poslovnu dobit u visini od 9,8 miliona evra i ostvarili EBITDA u visini od 22 miliona evra. Nešto više od jedne trećine prihoda je ostvareno realizacijom projekata u zemlji, dok je preostali deo prihoda ostvaren na projektima u inostranstvu. Kada ovome dodamo i podatak da na isteku prvog kvartala ove godine vrednost preostalih ugovorenih radova koje Energoprojekt realizuje iznosi oko 525 miliona evra, mislim da akcionari, zaposleni i menadžment mogu biti zadovoljni postignutim rezultatima. Ovo naravno ne znači da problema nema, ali se kao i uvek trudimo da ih uspešno rešavamo i blagovremeno sagledavamo različite poslovne rizike u svakoj od 22 zemlje u kojima trenutno realizujemo projekte. Na ovom nivou prihoda, Energoprojekt je u budžet Republike Srbije po različitim osnovama uplatio oko 25 miliona evra, a kada bismo ovom iznosu dodali i devizne zarade koje naši zaposleni i domaći kooperanti koje angažujemo u inostranstvu pretežno troše u zemlji, može se smatrati da Energoprojekt u gotovinske novčane tokove Srbije unosi preko 60 miliona evra na godišnjem nivou. Istovremeno, svi naši ugovori se evidentiraju u bilateralnom spoljnotrgovinskom prometu između Srbije i konkretne zemlje, što znači da Energoprojekt na svim meridijanima nastupa isključivo kao srpska firma i da sve poreske i druge zakonom predviđene obaveze plaća u Srbiji.



Na kojim novim projektima će Energoprojekt biti angažovan ove godine, kod nas i u inostranstvu?

Činjenica da ukupna vrednost ugovora koji se realizuju premašuje pola milijarde evra, i da su poslovnim planom ove godine planirani prihodi na nivou prošle godine, jeste garancija da ćemo i ove godine ne samo ponoviti dobar rezultat od prošle, već su velike šanse da on bude još bolji. Dobra okolnost je što Energoprojekt realizuje više projekata u Srbiji, jer nam angažovanje u zemlji poboljšava ne samo finansijski kapacitet, već nam omogućava i da obučavamo nove generacije inženjera, stručnjaka i radnika za širenje poslova i u inostranstvu. Protekle godine smo otvorili i dva nova tržišta. Prvi put radimo u Ruandi u Africi gde realizujemo izgradnju dve trafostanice i u Belorusiji, gde u Minsku gradimo postrojenje za trigeneraciju za potrebe proizvodnje i snabdevanja električnom, toplotnom i rashladnom energijom velikog kompleksa koji Gasprom Belorusija gradi u Minsku.

U ovoj godini u Srbiji realizujemo nekoliko veoma važnih projekata kao što su izgradnja dalekovoda 2 x 400 kV od TS Pančevo 2 do granice sa Rumunijom, zatim izgradnja stambenih kula u sklopu projekta Beograd na vodi, nastavljamo i ubrzavamo realizaciju radova na deonici auto-puta Lajkovac LJig, dok u Kataru, Omanu, UAE i Alžiru realizujemo više novih konsultantskih i projektantskih poslova u oblasti energetike i vodosnabdevanja. U Peruu i Ugandi rehabilitujemo postojeće i gradimo nove puteve, realizujemo izgradnju hidrocentrale u Peruu, u Gani i Kazahstanu završavamo izgradnju poslovnih objekata dve velike banke, Ecobanke u Gani koja je druga najveća bankarska grupacija u Africi i Forte banke u Kazahstanu.

Shodno navedenom, poslovna perspektiva je obećavajuća, a naši kratkoročni i srednjoročni planovi su uvek usmereni na primeren rast prihoda, uposlenosti i profitabilnosti. Ja lično očekujem da će sa porastom investicija u Srbiji i stabilizacijom uslova poslovanja na raznim tržištima gde radimo, a ima ih trenutno 22 na četiri kontinenta, i naše poslovanje u narednom periodu ići uzlaznom putanjom što će omogućiti i otvaranje novih radnih mesta za mlade inženjere i dobrobit kako akcionarima tako i zaposlenima.

Pošto su Rusi uveli sankcije Turcima koji su dosta gradili na tom tržištu, da li ta činjenica otvara prostor za veći angažman Energoprojekta?

Odgovor je potvrdan, ali treba uzeti u obzir da ruska ekonomija posle iznenadnog pada cena nafte, gasa i ostalih sirovina i naglog i velikog pada kursa ruske valute u odnosu na svetske valute krajem 2014, tek početkom ove godine beleži značajniji oporavak i demantuje teze da će efekti krize i sankcija biti dramatični po ekonomiju Rusije i imati dugoročan karakter. Projektovani rast privrede Rusije u 2016. godini od 1,3 1,5 odsto bazira se na ceni nafte od 30 USD/barel i svako povećanje berzanskih cena nafte iznad ovog nivoa će imati pozitivne efekte na ukupnu ekonomiju i rast investicija, uostalom kao i u drugim zemljama izvoznicama nafte i gasa. Shodno ovome, rezultati za prvi kvartal ove godine pokazuju trend oporavka; raste vrednost državnih obveznica, centralna banka Rusije je smanjila kamatnu stopu sa 17 na 14 odsto i uporedo se odvija svojevrsno pročišćenje i restrukturiranje u finansijskom sektoru, sektoru usluga i poslovnom ambijentu u Rusiji. U proteklom periodu je zabeleženo dosta bankrota manjih banaka, osiguravajućih društava i nekih biznisa, ali se stiče utisak da će iz ove faze ruska ekonomija izaći snažnija, a čitavo tržište postati zahtevnije. Kada se sve ovo uzme u obzir, izostanak konkurencije turskih kompanija od uvođenja sankcija Turskoj nije generisalo neku veliku prednost, jer je u istom periodu bilo znatno manje investicija, a povećala se i konkurentnost ruskih firmi. Treba imati u vidu da turske građevinske firme imaju značajne državne podsticaje kada rade u inostranstvu, što nije slučaj kod nas. I dalje je sklapanje ugovora za projekte koji se plaćaju u ruskim rubljama značajan rizik, iako je rublja u prvom kvartalu ove godine ojačala za oko 30 odsto, ali je još uvek daleko slabija nego pre pada krajem 2014. godine. Bez obzira na sva dešavanja, za Energoprojekt je ogromno rusko tržište vrlo značajno i smatram da će prave prilike nastati kada ovaj zastoj u investicijama prođe i celokupno tržište završi fazu dodatnog uregulisavanja i restrukturiranja. Očekujem da će Rusija prevazići sva trenutna dešavanja i da će nakon toga više pogodovati nastupu firmi sa dugoročnim poslovnim planovima u Rusiji, nego firmama koje imaju kratkoročne planove ili ambiciju da urade jedan projekat i nestanu sa tržišta. Videćemo pod kojim će uslovima to biti moguće. Uostalom, poslovne aktivnosti Energoprojekta u Rusiji se u kontinuitetu odvijaju četrdesetak godina.



Kako gledate na to što se kod nas, na glavnim projektima, uglavnom angažuju strane firme koje imaju lošije reference od Energoprojekta? Po vama, da li postoji mogućnost da država nešto preduzme da se više angažuju domaće firme?

Sve je manje tendera koji svojim uslovima favorizuju strane firme i očekujem da će se taj trend nastaviti, posebno u domenu poslova za koje u Srbiji postoji i znanje i iskustvo. Intenziviranjem investicija u narednom periodu možemo očekivati agresivniji nastup firmi iz EU i drugih zemlja imajući u vidu da je Srbija prepoznata kao atraktivna investiciona destinacija, udobno mesto za život i rad, a ujedno je i tržište u razvoju najbliže zemljama članicama EU. Problem je što je građevinski sektor u Srbiji pretrpeo ogromne štete i gubitke od 90. do danas i što je većina firmi poslovno vrlo nestabilna i na staklenim nogama, a rešenja i pomoć se traže od države koja takođe mora da radi na smanjenju budžetskog deficita. Mora se raditi na stvaranju realne konkurentnosti i profitabilnosti u građevinskom sektoru, jer samo profitabilno poslovanje omogućava razvoj. Neophodno je nastaviti dalje suzbijanje poslovanja u sivoj zoni, pojačati rad institucija države i koordinirano sa privrednim komorama, profesionalnim udruženjima i povezivanjem domaćih firmi uticati na promene u poslovnom okruženju koje će omogućiti da domaće firme ugovaraju više poslova i pod povoljnijim uslovima. To je i najbolji način za otvaranje novih radnih mesta i postupno obnavljanje izvoznog kapaciteta građevinskog sektora. Treba preispitati i Zakon o javnim nabavkama koji mnogim državnim investitorima onemogućava izbor najoptimalnijih ponuđača i ustanoviti pravila koja će omogućiti konkurenciju firmi uporedivog poslovnog kapaciteta i referentnosti, jer nismo dovoljno bogati da bismo kupovali najjeftinije puteve, bolnice, pruge, energetske kapacitete, i dr. Veliki infrastrukturni projekti i investicije koje su najavljene u Srbiji, pod pretpostavkom da ćemo održati političku stabilnost, zaista garantuju da će i Beograd i Srbija biti veliko gradilište. To što su i Beograd i Srbija stavljeni na mapu atraktivnih investicionih destinacija smatram jednim od uspeha Vlade Srbije u prethodnom periodu. Nadam se da ćemo u narednim godinama videti i investicije u industrijsku proizvodnju koja će ostvarivati veću dodatu vrednost i da ćemo iskoristiti veliki intelektualni potencijal koji poseduje Srbija za razvoj čitave zemlje.

Šta mogu da očekuju akcionari ove godine a i narednih?

Smatram da smo dobrim poslovnim rezultatima pokazali da se borimo za kvalitetan i uspešan rad Energoprojekta i realno jaku tržišnu vrednost naših akcija, a poslovni rezultati koji su ostvareni zaključno sa 2015. godinom govore sami za sebe. U prethodnih više od pet godina, koliko sam na mestu generalnog direktora, vrednost akcija Energoprojekta je svake godine uvećavana, uz postupno poboljšavanje svih parametara uspešnog poslovanja, čime je ostvarivana dobit, ali i sigurnost za akcionare. Akcije Energoprojekta su među najtrgovanijim na Beogradskoj berzi što obezbeđuje svim akcionarima potpunu likvidnost uloženog kapitala i naš ostvareni rezultat i veći prinos nego najpovoljnije bankarske kamate. Ovakav trend realno očekujem da će se ostvariti i u narednom periodu. Timskim radom, profesionalnim i odgovornim odnosom prema poslu uspevamo da rešavamo sve poslovne probleme i obezbeđujemo održiv rast i razvoj svih poslovnih delatnosti kojima se Energoprojekt bavi, obezbeđujući dobrobit kako akcionarima, tako i zaposlenima u Energoprojektu.

Od 2008. godine za građevinsku industriju je težak period, kako ste se vi snašli?

Kriza od 2008. godine jeste bila sa velikim posledicama, ali brzim preorijentisanjem i ciljanim uštedama u poslovanju smo prevazišli i tu krizu. Mi se u Energoprojektu ozbiljno i detaljno bavimo proučavanjem poslovanja na svim tržištima, što nam omogućava da mnoge događaje možemo da predvidimo. Kontinuiranim praćenjem tržišnih pokazatelja u zemljama u kojima smo prisutni nijedan od ključnih događaja nas nije iznenadio u toj meri da nismo mogli da se organizujemo i prevaziđemo moguće posledice. Najviše nas je zateklo dešavanje oko pada vrednosti rublje u Rusiji. To je zaista bilo potpuno neočekivano i činjenica je da smo pretrpeli određene finansijske štete. Dugo traju razne krize na svim meridijanima, ali se uspešno snalazimo. Da se našalim teže bi nam bilo da se snađemo u uređenim sistemima, gde se tačno zna kada se vrši plaćanje, gde ne mora da se juri za povraćaj PDV-a i brine o kursnim razlikama. Taj komfor poslovnog ambijenta mi nemamo, ali se zato mnogo bolje snalazimo na tržištima u razvoju od mnogih internacionalnih kompanija. Da se opet malo pohvalimo i podsetimo da je Energoprojekt prema rezultatima postignutim na međunarodnom tržištu za 2014. godinu na rang-listi Engineering News Record najvećih svetskih projektantsko-konsultantskih zauzeo 121. mesto (2013. godine smo bili na 131. mestu), dok smo na rang-listi najvećih svetskih izvođača zauzeli 193. mesto (2013. godine smo bili na 232. mestu) i to kao jedina kompanija iz Srbije i regiona. Verujem da ćemo prema postignutim rezultatima za 2015. godinu popraviti rang u obe kategorije.



Po vama, šta bi nova vlada, posle izbora, trebalo prvo da uradi?

Ja se nadam da će nova vlada biti efikasno formirana posle izbora i da će na prvom mestu nastaviti započeto. Da će uz političku stabilnost i nadalje biti održavana politika makroekonomske predvidivosti. Da će primena zakona i propisa na tržištu Srbije biti bezuslovna i neselektivna i da će se većina najavljenih investicija i desiti u skorijoj budućnosti. Zatim, da će razvoj institucija sistema ući u intenzivniju fazu, da će svi akteri u privredi poslovati po jednakim pravilima. Očekujem,s obzirom na to da su to mnoge vlade najavljivale, da naredna vlada nastavi da svoj rad usmerava na dalji oporavak srpske ekonomije, da podstiče i stimuliše uspešnost i rast srpskih privrednih društava i štiti nacionalne privredne i prirodne resurse, što će postupno stvoriti ekonomske pretpostavke za zapošljavanje, na prvom mestu mlađe generacije obrazovanih stručnjaka, brži rast zarada i uslove za povratak velikog broja obrazovanih i stručnih ljudi koji su iz ekonomskih razloga napustili Srbiju. Nadam se da će nova vlada nastaviti aktivnosti u tom pravcu, a time i da će država jačati, odnosno njena finansijska pozicija. Želim posebno da apelujem na Vladu da je neophodno da ustanovi podsticajnu strategiju smanjenja daljeg pada nataliteta, podsticajnu politiku zapošljavanja mladih i da se većim ulaganjima u obrazovanje i kulturu jača nacionalni identitet i patriotizam, što su sve zajedno bitne pretpostavke za rast ekonomije i izvoznih aktivnosti srpskih firmi i preko potreban viši privredni rast.