Cirkus sa RIK-om

Foto Tanjug/Rade Prelić

Čudnoj noći postizbornoj čudio se i predsednik pobedničke partije Aleksandar Vučić, nakon što je sumnja pala upravo na snagu njegovog uticaja na prvo i poslednje uporište demokratije - Republičku izbornu komisiju. Iako je jedini izrazio otvoreno nezadovoljstvo rezultatom izbora, Vojislav Šešelj je ujedno bio jedini opozicioni lider koji se, oko ponoći, nije pojavio u RIK da se na licu mesta uveri u regularnost prebrojavanja. Možda zato što je Šešelj siguran da neće biti u opoziciji, bez obzira na to što je siguran i da neće biti ni deo vlasti.

Od Dveri do LDP trnovit je put sporazumevanja, pa ipak se nije činilo nelogičnim kada je (skoro ujedinjena) opozicija odlučila da formira pravni tim koji će ispitati regularnost izbora. Sumnjama u prebrojavanje glasova legitimitet je, zapravo, dao predsednik tog tela i član SNS Dejan Đurđević, koji je svoja retka obraćanja javnosti - prvi preliminarni rezultati objavljeni su tek iza ponoći, a sve do sutradan u 11 časova RIK se ograđivao od sopstvenih nalaza - iskoristio da opozicione lidere optuži za nezapamćen pritisak na to telo. U kamere javnog servisa je Đurđević odgovarao opoziciji, čak i na obična političarenja. Predsednik RIK, vrativši se sa sastanka vrha SNS, čudio se, istim Vučićevim rečima, što sumnjaju oni koji su glasali iz Bodruma, a naročito što, nakon svega, nijedna stranka nije poslala zvaničan prigovor, sem SNS, koji se žalio zbog dva biračka mesta, u Vranju i u Jagodini, iako će se to ispostaviti netačnim. Još tri prigovora na neregularnosti u Pećincima i Novom Sadu, zavedena u RIK, potom je javnosti pokazala Nova stranka.

Đurđevićevu pristrasnost druga strana ekspresno je kaznila odgovorom da je osuđeni za aferu Bodrum Alen Selimović iz DS 2012. prešao u SPS, da ga je u procesu branila Maja Gojković, a svedok odbrane bio je Goran Vesić, dočim se u toj skupštinskoj ujdurmi za guvernera NBS birala još aktuelna ministarka Kori Udovički.

Kada je sa zadatka da štiti osnovna prava građana započeo stranačka prepucavanja, Đurđević je i ličnim primerom potkrepio sumnje u regularnost izbornog procesa, a (politički logičnom) negodovanju opozicije koja se drži za ivicu cenzusa, dodao je notu kredibilnosti. Jer ni bugarski vozovi ni potreba opozicionih lidera da se pojave u prostorijama RIK nisu kurioziteti ovih aprilskih izbora.

Za kuriozitete je bio zadužen CeSID, na čiju su se metodologiju i pouzdanost do 24. aprila mediji toliko oslanjali da su, osim građana, u zabludu doveli i goste u TV studijima, koji nisu znali i očekivali da će sada, za razliku od prethodnih izbora, ovaj ustoličeni kontrolor izbornog procesa javnost obaveštavati o rezultatima tako što će one iz manjih opština, u kojima se glasovi najbrže broje, predstavljati kao da je reč o reprezentativnim uzorcima. Pa kad su manjinske stranke osvojile trećinu biračkog tela, a SNS 56 odsto, javnost je obaveštena da se CeSID, eto, ograđuje od pouzdanosti.

U trci s vremenom, živcima i nedozvoljenim sugestijama, dobar deo večeri su se predviđanja CeSID-a, čiji bivši direktor je vladin funkcioner, poklapala sa rezultatima koje je, kao najpouzdanije u državi, prvi predstavio lider SNS. Tom prilikom, uostalom, bivši i budući premijer podsetio je građane koliki je integritet Republičke izborne komisije, kazavši da je SNS do sada više uradio i od RIK.