Opasna avantura u gradu duhova

Foto profimedia.rs

Ima 90 godina, živi sam, ustaje u šest, potpali vatru, doručkuje, nahrani životinje, malo radi po bašti, zdrav je, uzima poneki lek i pre jela voli da popije votku, tek da malo otvori apetit I ne bi bilo ničeg neobičnog u ovoj priči o usamljenom starcu, da nije jedne neobične činjenice on živi nadomak Černobilja, na ivici kruga od 30 km koji čini zabranjenu zonu.

Nakon katastrofe nisam otišao, imam 90 godina i zdrav sam. Svi koji su pobegli odavno su umrli, objasnio je Ivan Šamjanok za britanske medije. Umrli su od stresa, tvrdi, dok on i dalje živi kako je oduvek živeo. Pomalo radim po bašti, ponekad zapevam, nikuda ne žurim
Ovoga meseca navršilo se tačno trideset godina otkako je u 1 sat i 24 minuta, 26. aprila 1986. godine, eksplodirao reaktor broj 4 nuklearne elektrane u Černobilju. Šta se tačno događalo u elektrani toga dana nikada nije do kraja razjašnjeno. Danas se veruje da je glavni uzrok nesreće loš reaktor i greška osoblja koje ga je testiralo. Kada se videlo da stvari idu u lošem pravcu, rad nije zaustavljen, odlučeno je da se nastavi. Onda se dogodila katastrofa - 50 tona nuklearnog goriva počelo je da curi iz oštećenog reaktora.

I to je bio tek početak. Kontaminirano je 144.000 kvadratnih kilometara a radioaktivna prašina je putovala Evropom. Iako se ni danas ne zna tačan broj žrtava, prema podacima organizacije za zaštitu prirodne sredine Grinpis, od posledica zračenja je umrlo oko 200.000 ljudi, a pretpostavlja se da će u perspektivi širom sveta biti još oko 270.000 slučajeva onkoloških oboljenja u vezi s radijacijom iz Černobilja.

Tako se završio život u Pripjatu, gradu napravljenom za zaposlene u Černobilju. Ostale su prazne škole, bolnice, igrališta, restorani, stanovi, ostao je i zabavni park koji je trebalo da bude otvoren za praznik - 1. maj.
Danas je to najzanimljivije mesto za fotografisanje. Apokaliptične slike napuštenog grada postale su tako privlačne da su se, uprkos zabranama, pojavili i prvi posetioci. Najpre su stigli fotografi, a za njima i svi drugi. Ukrajinska vlada je 2010. najavila da će otvoriti zabranjenu zonu i za turiste. Danas je Pripjat turistička atrakcija koju godišnje poseti oko 10.000 ljudi. Za ovu avanturu treba izdvojiti 150 dolara, koliko košta celodnevno razgledanje.

Ali grad više nije tako pust, u njega su se, pošto se vegetacija nekako obnovila , vratile i životinje. Biolozi koji istražuju teren vole da kažu da se priroda vratila, kada su ljudi otišli. U Černobilju su utočište našle i životinje koje su bile pred izumiranjem, poput smeđeg medveda.
To, naravno, ne znači da je mesto postalo bezbedno. Više od 200 tona uranijuma ostalo je u reaktoru do danas, a takozvani betonski sarkofag koji je napravljen posle eksplozije, tek sada se rekonstruiše.
Ipak, uprkos svemu što se dogodilo, ovaj kraj još uvek ima oko dvesta meštana koji su odbili da se evakuišu i ostali su u svojim domovima, poput Ivana Šamjanoka. U proseku imaju po 75 godina.