Evropski viškovi

Skoro da čovek pomisli da je voda iz česme stilizovana (pre dve nedelje smo na ovom mestu pominjali „formulisane“ kreme iz TV reklama), pa sad treba ukloniti tu stilizaciju. Šalu na stranu, biće da je neko pobrkao glagol destilovati (ili destilisati, destilirati) s glagolom sličnog značenja sterilizovati (sterilisati, sterilizirati). Kao što vidimo, oba ova glagola javljaju se sa po tri različita završetka. To je slučaj i sa mnogim drugim glagolima stranog porekla: polemisati i polemizirati, paralizovati i paralisati, asimilirati i asimilovati, (o)karakterisati, (o)karakterizovati i (o)karakterizirati... Svi oni spadaju u evropeizme ili internacionalizme, jer se sa istom osnovom i istim značenjem javljaju manje-više u svim evropskim jezicima. U drugim jezicima, međutim, imaju po jedan nastavak, a ne po dva ili tri kao kod nas. Otkud taj višak, koji može izazvati kolebanje u govoru i pisanju, a ništa ne doprinosi jasnoći? Priča o tome pomalo je priča o „Srbiji između istoka i zapada“. Nastavak -isati potiče od grčkog -izein. Mi smo još pre mnogo vekova počeli da ga dodajemo na domaće osnove (ugljenisati, hvalisati se), na turcizme kao testerisati, kaldrmisati, ujdurisati, a potom smo pomoću njega izvodili mnogobrojne glagole iz imenica, kao kruna – krunisati, titula – titulisati, pa vakcinisati, grupisati, malterisati, komentarisati i tako dalje. U devetnaestom veku javila mu se konkurencija: -irati od nemačkih glagola na ‑ieren, koji su, preko francuskog, nastali od latinskih glagola prve konjugacije na -are. Znamo da su Hrvati svesrdno prigrlili ovaj nemački sufiks, pa se i danas operiraju, informiraju, orijentiraju, kontroliraju, definiraju, evakuiraju itd., dok se mi operišemo, informišemo i tako dalje. Slično je i s glagolima koji kod nas imaju ‑ovati: mi apelujemo, kombinujemo i tako dalje, a Hrvati apeliraju, kombiniraju, komandiraju, interesiraju se, diskutiraju o kompliciranim stvarima. Ipak se i u Srbiji -irati sve više širi... ali o tome ćemo sledećeg puta.