Da li je RIK iznad cenzusa

Foto Oliver Bunić

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji o sebi najviše voli da kaže da je predsednik svih građana, pre ponavljanja izbora na 15 biračkih mesta svojski se potrudio da doprinese cilju stranke koju je osnovao. Kršeći predizbornu tišinu, predsednik je pozvao opoziciju da prestane sa harangom na pobednika i sa protivpravnim pritiskom na Republičku izbornu komisiju. Izabravši baš deveti dan od glasanja, na po mnogo čemu najspornijim izborima u poslednjih deceniju i po, da se prvi put obrati svojim građanima, Nikolić je iskoristio svaku izgovorenu reč da na kolač pobednika doda raskošnu količinu šlaga - od investicija do konstruktivnog odnosa sa Prištinom, naročito poentirajući patriotizam vlade u odlasku koja je sprečila ulazak Kosova u Unesko. Tako se predsednik samoinicijativno upisao u podugačak spisak razloga koji dovode u pitanje regularnost i slobodu izbora, čime i legitimitet buduće vlasti.

Jednostavno je pretpostaviti zašto se i Nikolić u svom saopštenju naročito koncentrisao na patriotski korpus birača, baš kao što je to uoči izbora 24. aprila činio i sadašnji lider njegove bivše stranke, od koga u dobroj meri zavisi nastavak političke karijere predsednika po skorom isteku mandata. Računica je na površini jednostavna - ako bi lista DSS-Dveri ostala ispod cenzusa, koalicija oko SNS dobija dodatnih sedam mandata, koliko i ostale nemanjinske liste u Narodnoj skupštini zajedno. Još jedan od posrednih dobitaka po vladajuću koaliciju, ako bi otpali poslanici DSS i Dveri je što bi dosad nepredstavljenu antievropsku grupaciju građana u parlamentu zastupali samo (spremni na saradnju) radikali.


Foto Vesna Lalić

Osim što je opoziciji poručio da nema šta da kopa po tako slavnoj pobedi, predsednik svih građana iskoristio je priliku da i medije izgrdi zbog pristrasnosti ako pokušavaju da utvrde da li je bilo organizovane prevare na izborima, a naročito javni servis, koji prednjači u tome. Predsednik se, međutim, nije dosetio da građane zaštiti od uzurpacije javnog prostora koja je nastala u slučaju istrage ubistva pevačice Jelene Krsmanović niti kada je, takođe u izbornoj kampanji, premijer Aleksandar Vučić na svim televizijskim kanalima, pa i RTS-u, dobijao takvu minutažu da je jedini sparing mogao da mu bude niko drugi do Vlada Srbije, koju smo gledali manje nego njega. Monitoring izveštaji pokazuju da su sve druge stranke dobile daleko manje medijske pažnje i pozitivnog konteksta od SNS, što Nikolićevu zabrinutost dodatno čini licemernom.

Grubo narušavanje predizborne tišine samo je, dakle, poslednji u nizu događaja koji bi, da ne problematizuju pravo građana da prenose vlast na parlamentarne predstavnike, bili izdašan materijal za nekoliko sezona humorističkog programa.

Krenimo redom. Elementarnu nelogičnost - da se broj građana koji su glasali javnosti ne saopšti do isteka četvrtog dana nakon izbora - RIK je pokušao da odbrani teškim logičko-računskim greškama u zapisnicima o radu biračkih odbora, koje je, na koncu, uglavnom oprostio. Saopštavajući danima samo broj građana koji su glasali na obrađenim biračkim mestima (a njihov se broj sredinom prošle nedelje čak i smanjivao, pa se vic o tome kako Komisija broji unazad ukrašavao raznim podvarijantama), RIK je sprečio svaku mogućnost da zainteresovani izračunaju koliko uopšte iznosi cenzus. Ukupan broj građana koji su glasali, a od kojih je potrebno dobiti pet procenata da bi se učestvovalo u raspodeli mandata, bio je poznat po zatvaranju birališta, a birački odbori su, po Zakonu o izboru narodnih poslanika, imali još 18 sati da tu informaciju proslede RIK-u. U suprotnom, materijal se nije smeo smatrati izbornim.

Iste večeri svaki birački odbor je pred sobom imao redni broj poslednjeg građanina koji je glasao na tom biralištu, u čiji se identitet svaki član odbora uverio na licu mesta i u vreme glasanja. Dakle, napor i vreme potrebni da se sortiraju glasovi nisu opravdanje za to što nas je RIK uskratio za informaciju o izlaznosti, pa time i o cenzusu.


Foto Milan Ilić

Ispostavilo se da se iza termina teške logičko-računske greške krije nepostojanje elementarnih zakonskih uslova da se izbori prihvate na 99 biračkih mesta. Birački spiskovi, bilo da je reč o nesposobnosti članova odbora ili namernim mahinacijama, nisu bili zakonski prihvatljivi jer su im, kad su se sami spiskovi odnekud i sa neprihvatljivim zakašnjenjem pojavili, nedostajali osnovni podaci kakav je broj građana koji su glasali. Ni većanje o tome da li se mogu prihvatiti zapisnici potpisani istim rukopisom ili pak nepotpisani, nije bila mogućnost, a kamoli prihvatanje takvih dokaza o volji građana na koju se, u odbranu integriteta, poziva ovo telo.

Pa, ipak, na 88 mesta glasanje je verifikovano, a na 11 anulirano, zapravo poništeno. Iz liste DSS-Dveri tvrde da se odabir pravio s obzirom na njihov rezultat tako da su poništavani izbori na mestima na kojima je ta stranka osvojila više glasova. Ali, ako je do demokratije, manje je sporno tih 11 od 88, koji su prihvaćeni. Jer su u natezanju regularnosti džakovi sa glasovima sami sebi služili kao kontrolor, a spisak i ostale sitnice rekonstruisani su na osnovu džakova.

Takvu blagonaklonost predsednik RIK Dejan Đurđević je objasnio olako izvrnuvši tezu - da se građanima koji su glasali ne može uskratiti biračko pravo - kao da se upravo nepoštovanjem procedura i pijačnim prebrojavanjem, u kome je u prvi mah i opozicija učestvovala, upravo to ne čini.
Traljava petodnevna rabota završila se saopštavanjem i prevremenih rezultata po isteku zakonskog roka (dva i po sata kasnije od obaveznih 96) i bacila u drugi plan pitanje o kadrovskoj osposobljenosti RIK-a i statusu predsednika Đurđevića, koji ima nekoliko javnih funkcija (a baš na ovoj je u dvogodišnjoj ostavci). Ideje da se RIK ne obrazuje po stranačkom principu nego kao stalno i nezavisno telo, pa i da se izbori ponove u celosti, tonule su više što se agonija približavala 4. maju, danu ponavljanja izbora. Kad se agonija spojila sa praznikom, nakon čega je usledila predizborna ćutnja, i RIK je odahnuo i raspustio se do drugog pokušaja usred srede.

U odbrani nezavisnosti RIK-a premijer se poslužio kontrapitanjem: zašto niko ne napada PIK (još jedno, po definiciji, nezavisno telo, ali pokrajinsko), čiji članovi idu na spavanje umesto da broje glasove. Ima li licemernije odbrane nezavisnosti nekog tela od one kojoj je adut partijsko poreklo njegovih članova? Valjda ima samo ako se uz takav adut poziva na kritiku drugog nezavisnog tela.

Zametanju suštine, i uopšte obrtanju uloga u odbrani i napadu, doprineo je i Boško Obradović, jedan od lidera koalicije DSS-Dveri, koja je u dugoj igri živaca za manje od jednog glasa (0,75) u tom trenutku bila ispod cenzusa. On je častio RIK i naprednjake, koji su ovo, po definiciji, nezavisno telo pustili da im budu pancir u odnosu na napade opozicije, nespornim argumentom da je verbalno napao direktora Republičkog zavoda za statistiku kada je Miladin Kovačević, u petak ujutru, saopštio da ta koalicija sa 4,99 odsto glasova neće imati poslanika. Kamere nisu snimile fizički okršaj, ali članica RIK-a Maja Pejčić završila je u Urgentnom centru, kako tvrdi, od posledica Obradovićevog besa.

Opozicija, minus SPS i SRS, na skupu koji je organizovala tokom praznika, optužila je RIK da maratonskim sednicama i mahinacijama sa prigovorima pokušava da ostavi bar jednu listu, DSS-Dveri, ispod cenzusa. Odlučivaće 19.631 građanin, od čijih glasova je, u slučaju nemoguće stopostotne izlaznosti, ilustracije radi, DSS-Dverima potrebno 978. Odnosno, manje od tog broja, a prema istraživačima javnog mnjenja, u zavisnosti od izlaznosti, između 500 i 700. Koaliciji SDS-LDP-LSV potrebno je i manje. Kada ovaj broj NIN-a bude u rukama čitalaca, znaće se da li su ciljevi ove dve liste dostignuti. Pitanje koji cilj je Srbija dostigla ovim izborima, analiziraće se u godinama koje slede.

Brojnim fotografijama prepravljanih i nepotpisanih zapisnika, problematičnih a prihvaćenih listića i glasinama o kupovini glasova, opozicija je dodala primer mrtvaca koji glasa na Kosovu i Metohiji, gde se sumnja da je bitka za glasove bila najžešća. Sretan Branković, iz sela Grča u opštini Vitina, ispostavilo se da je glasao i da je greškom zaveden kao da ima 144, a ne stotinu godina manje. Pojavio se u prestonici da odbrani regularnost procesa, ali nije uspeo do kraja, jer se njegovi podaci iz lične karte, bez obzira na godine, ne slažu sa zavedenim u biračkom spisku. Iako je uspeo da glasa. Sad, vredelo bi istražiti i zašto je odziv na KiM bio za trećinu veći neko prethodnih izbornih godina kada je i podrška naprednjacima bila skoro dvostruko manja.

Upravo opanjkavanje pred TV kamerama, umesto podnošenja prigovora, opoziciji je zamerio predsednik RIK, još jednom obrnuvši teze - jer su svi prigovori opozicije vidljivi na sajtu RIK, i odbijeni.
Koalicija oko SNS, sa skoro polovičnom podrškom birača i natpolovičnim brojem mandata, brzo je preuzela ulogu žrtve. Štaviše, naprednjak Aleksandar Martinović najavio je krivične prijave protiv lidera opozicije, između ostalog, zbog svega onoga što su pokušali da urade. A baš to nešto je, po njemu, dokaz da je Vučić bio u pravu kada je tvrdio da će svi da se skupe na gomilu protiv njega. Još jedno pitanje na koje Srbija zaslužuje da dobije odgovor je: kako je Vučić to mogao znati unapred?