Traži se Pajtićev naslednik

Foto Oliver Bunić

Izjašnjavanje za novo rukovodstvo Demokratske stranke održaće se najkasnije u septembru i ovog puta, prvi put u novijoj istoriji, o predsedniku i potpredsednicima DS trebalo bi da neposredno glasa celokupno članstvo. Ovo je NIN-u reklo više sagovornika iz aktuelnog vrha demokrata, koji su nam otkrili da će se na stranačkim izborima lideru Bojanu Pajtiću najverovatnije suprotstaviti nekadašnji potpredsednik i doskorašnji poslanik Dragan Šutanovac, ali da lista pretendenata na najvišu poziciju time nije zaključena, te da bi kao srednje, kompromisno rešenje mogla da se nametne potpredsednica Nataša Vučković.

Daleko od javnosti, u dubini kuloara DS, i to ne samo u Beogradu, već i u Novom Sadu i mnogim lokalnim odborima, uveliko traju kombinacije i lobiranja za nova rešenja u vrhu stranke. Za sada, partijska disciplina dobro funkcioniše, pa u zvaničnim izjavama demokrate govore isključivo o porazu Aleksandra Vučića na republičkim izborima i izbornoj krađi kakva se ne pamti, kao i da se unutarstranačka pitanja ne komentarišu u medijima. Ipak, to je samo, inače politički sasvim racionalna, predstava za javnost. U realnosti, pretendenti na funkcije uveliko su se rastrčali po Srbiji, organizuju stranačke vojske i skupljaju glasove, dok je u centrali na Terazijama najaktuelniji kviz ko kome radi o glavi.

Cinici bi rekli - za demokrate ništa novo, čekaju ih nova cepanja i dalje urušavanje. Nije, međutim, to baš tako. Pre svega, po Statutu DS, izbori za najviše funkcije moraju da se održe posle svakih republičkih izbora, najkasnije za šest meseci. Drugo, u ovom trenutku niko ne pokazuje ambiciju da ode iz stranke i pravi novu. To kako su Boris Tadić i Borislav Stefanović prošli na izborima 24. aprila, dobar je nauk gde mogu da završe političke avanture.

Kako je DS prošao na republičkim, pokrajinskim i lokalnim izborima pitanje je, međutim, na koje u toj partiji nemaju jedinstven odgovor. Postoje bar dve škole mišljenja. Prema prvoj, koju definiše, očekivano, Bojan Pajtić, DS je ostvario vrlo dobre izborne rezultate, posebno u uslovima medijske blokade, zloupotrebe institucija i izborne krađe, i propao je Vučićev pakleni plan da ga potpuno uništi. Oponenti Pajtićevom samozadovoljstvu smatraju da je DS doživeo debakl, posebno u njegovoj Vojvodini, da je kampanja bila potpuni promašaj, da su birači u velikoj meri glasali za stranku iz empatije i da će na sledećim izborima, ukoliko se nešto ozbiljno ne promeni, čak i cenzus biti nedostižan.

Prvih je znatno manje, tu spada uglavnom Pajtićev najuži krug saradnika iz Novog Sada poput Dušana Elezovića i Borislava Novakovića - ali, zanimljivo, ne i Pokrajinski odbor DS, koji je već otišao u unutarstranačku opoziciju i flertuje sa Šutanovcem - kao i nepoznat broj članova Predsedništva i opštinskih odbora, pre svega iz Vojvodine. Upravo pokušavam da saznam ko je uz Pajtića, uopšte mi nije jasno ko su ti ljudi, rekao je NIN-u jedan visoki funkcioner demokrata. Nezadovoljnih je više, ali su razjedinjeni. Trenutno samo Dragan Šutanovac organizuje predsedničku kampanju, oslanjajući se na odbore po centralnoj Srbiji, a preko vodećih ljudi PO DS Miroslava Vasina i Gorana Paunovića lobira za podršku u Vojvodini. Takođe, računa na polovinu opštinskih odbora i članstva u Beogradu.

Ipak, mnogi u vrhu stranke, iza kojih takođe stoje stranačke vojske, dakle glasačka mašinerija, uvereni su da Šutanovac nije dobro rešenje za predsednika, i za to navode brojne razloge - izloženost aferama (famozni pašnjak), to što neće biti poslanik (Pajtić ga je stavio na ponižavajuće 28. mesto na listi), to što je već u dva navrata gubio stranačke izbore (za potpredsednika stranke i šefa beogradskog odbora), da nije materijal za lidera. Istovremeno, dodaju i da se Šutanovčevo političko iskustvo, popularnost u centralnoj Srbiji i borbenost koju je pokazivao u parlamentu moraju poštovati i da bi mu zauzvrat trebalo ponuditi potpredsedničku funkciju.

Na pitanje - pa ko onda da vodi DS, ako za lidera ne valjaju ni Pajtić ni Šutanovac - ova unutarstranačka opozicija nema jasan odgovor. Osim da bi to mogla biti Nataša Vučković. Bez liderske harizme i prepoznatljivosti u javnom mnjenju, ali i bez afera i mrlje u biografiji, kao simbol onog pristojnog, umivenog lica DS, Vučkovićeva se u ovim kalkulacijama pojavljuje kao možda najmanje loše rešenje pored dvojice, po tim mišljenjima, potrošenih i kompromitovanih političara. Politički mentor Nataše Vučković je Dragoljub Mićunović, što bi mogla biti njena najveća i snaga i slabost. Mićunović sa mesta predsednika Političkog saveta može da utiče na donošenje svih ključnih odluka u stranci, a njegove izjave uvek izazivaju pažnju i u široj javnosti. S druge strane, mnogima je u vrhu DS dosta Mićunovića. Smatraju da je uveliko vreme da ode u političku penziju, da je prepreka reformama, modernizaciji i podmlađivanju, te da bi Vučkovićeva morala da se oslobodi njegovog uticaja, da samostalno prohoda, kako bi zavredela njihovu podršku za lidersku poziciju.

Zanimljivo je i da opozicionari Bojanu Pajtiću u vrhu DS smatraju da su svi njegovi ključni potezi od 24. aprila motivisani željom da ostane na čelu stranke. Pajtić okuplja Tadića, Jovanovića, Radulovića, Dveri i DSS, organizuje demonstracije i čak poziva da se na ponovljenim izborima glasa za krajnju desnicu kako bi se nametnuo kao stožer opozicije i pokazao ljudima u stranci da je nezaobilazan, da se bez njega ne može, reklo nam je više uticajnih demokrata, koji su zahtevali anonimnost.
Takođe, na pitanja NIN-a o mogućim kandidaturama i unutarstranačkim izborima u Demokratskoj stranci, nisu želeli da zvanično odgovore Bojan Pajtić, Dragan Šutanovac i Nataša Vučković.

U trenucima zaključenja ovog broja NIN-a, Predsedništvo DS još nije donelo odluku o tome kada će se održati unutarstranački izbori i da li će se ovog puta poštovati statutarna odredba o direktnom izjašnjavanju registrovanog članstva. O najboljem terminu, kao izgleda i o svemu drugom, postoje bar dva različita mišljenja. Prema jednima, najbolje je da se sve obavi što pre, kako bi stranka odmah u punom kapacitetu započela parlamentarnu borbu protiv SNS, dok oni drugačijeg stava procenjuju da treba sačekati Vučića da formira vladu, ne davati mu bavljenjima samima sobom materijal za skretanje pažnje javnosti, pa pažljivo sprovesti neposredne izbore u septembru.

Šta god demokrate odlučile, ostaje realnost da se do pre četiri godine najjača politička organizacija u Srbiji svela na šest odsto podrške, da je stranka koja je 16 godina vladala Vojvodinom sada u Pokrajini dobila manje od osam odsto glasova, a da je na lokalnim izborima trijumf ostvarila u samo dve beogradske opštine.