Strah će pretvoriti Srbiju u gulag

Foto Slobodan Pikula

O tome da li rade za Udbu, da li su državno kontrolisani - udbaški bend koji kanališe narodno nezadovoljstvo ili ih plaćaju Rusi, jesu li s Putinom u vezi ili koketiraju sa Dverima ili su savršen marketinški plan Tadić-Đilas korporacije, za NIN govore članovi Beogradskog sindikata Ognjen Janković i Peđa Dimović. Ne kapiraju da smo mi ljudi ispod radara. Kad im kažete da su spoj ulične kulture i nacionalističnog segmenta, kokainskog pogona, shvataju to kao pokušaj diskreditacije.

Mi smo klasičan primer slobodnih ljudi koji samo govore što misle, kažu i pozivaju se na slobodu, beskompromisnost, iskrenost i istinitost, koliko god da košta.

Šta kažete na pozdrave od Vučića?

Feđa: Vučić nas je zvao preko nekih ljudi da ga podržimo kada je dolazio na vlast, nismo hteli. On dobro zna ko smo. I mi vrlo dobro znamo ko je on. Trebalo je samo da odigramo Kozaračko kolo s njim i da ta tabloidna stvarnost u punom smislu bude ostvarena.

Ognjen: Kako drugačije da reaguje profesionalni političar?

Feđa: Ima dobar krizni pi-ar.

Ognjen: Koliko se ova pesma tiče njega, toliko se tiče i drugih, on je trenutna...

Feđa: ... Faca bez lica sa čarapom na glavi trenutno je navukla njegovu masku, ali maske se menjaju, a ostaje taj bezlični kapital koji sve pokreće. Tako da, potpuno je nebitno. Naši političari imaju eventualno mogućnost da nas pokradu i to je to. A što se tiče vođenja spoljne i ekonomske politike, potpuno smo kolonijalizovani.

Kako komentarišete sve ovo oko izbora...

Feđa: Da premijer kaže opozicija vrši pritisak na RIK, a predsednik RIK-a je Dejan Đurđević, član predsedništva SNS. Cesid prvi daje komentare izbora, a direktor Cesid-a je Marko Blagojević, takođe usko povezan sa vlašću. I ti premijeru, sada kažeš opozicija krade izbore! Mislim..., to je kao Đura će ti oprostiti što te je tukao, vrlo dobro se zna ko je ovde koza koja čuva kupus. Sramota.

Ognjen: Doživljavamo materijalizaciju farse. Kao neki najbolji umetnički koncept na kojem neko ozbiljno dugo radi, a oni su to napravili za 30 dana.

I za performans je mnogo?

Ognjen: U Srbiji ne postoji glasanje za ideju, živimo u postideološkom dobu gde je faktički ideja umrla. Novac je zamenio sve i nevažno je kako se zove političar. Oni su tokinghed a ne političari. LJudi koji izgovaraju ono što treba da kažu, a ne što stvarno misle. Dakle, ne postoji ta iskrena ideološka povezanost između programa neke stranke i mene kao potencijalnog glasača.

Zameraju što ste input bunta sa ulice a nije jasno s kim, ni protiv koga?

Feđa: Ne bavimo se dnevnom politikom, pričamo o sistemu, globalnom svetu gde jedan odsto ljudi drži svetski kapital. U takvom svetu nebitno je ko otvara usta i priča laži, ko je taj demagog koji će trenutno obmanjivati narod dok se stvari u svetu prekomponuju. Ovo što pevamo nije lokalna priča, na našu pesmu reaguje region. Ovo su globalne stvari. Ista priča - dođe MMF, uzme ti ekonomsku nezavisnost i kaže kolike će biti plate, penzije, koliko otkaza, koliko država mora da se zaduži, šta sve da se privatizuje. I mi sada pričamo o nekom Vučiću, Dačiću, Tadiću i koliko su oni bitni u celoj toj globalnoj priči.

Kako ih doživljavate, kao kockicu u tom mozaiku?

Feđa: Dok god političari u kampanjama dobijaju pare iz inostranstva ili od tajkuna, odgovorni su njima. Ne nama. Besmislena priča. U Americi otvoreno lobiraju farmaceutske kuće ili naftaši, daju pare svojim senatorima za određeni zakon protiv interesa naroda. Ovde, sve se to valja ispod žita, ali isto je. Odakle pare za kampanje?

Ognjen: Vratio bih se na trenutak na to što nama zameraju. Mi smo muzički bend. Slobodan sam čovek i imam pravo da kažem apsolutno šta hoću, to je moje polazište. Ko zamera, to me apsolutno ne interesuje, imam dovoljno godina da sam to prevazišao. Za 17 godina prošli smo razna etiketiranja, da smo levičari, kada smo prozivali DOS sa Govedinom 2001., da smo anarholevičarska grupa koja je za bezvlašće, a kao nismo prozivali Slobu, a mi smo nastali u vreme Slobe.

Feđa: Imao sam tada dve političke pesme od kojih je jedna bila Sloba tiranin, a druga kao i Govedina imenom i prezimenom prozivala je Miloševića i JUL, i lažnu opoziciju koja i sada postoji.

Ognjen: Generacija smo studentskih protesta - bili smo na ulicama i 1996. i 2000. Ali zato što smo prozvali Hrvate u Govedini bili smo fašisti, šovinisti itd. Pošto je Srbija odavno podeljena, `ajde ti da budeš ili crno ili belo. Ne postoji alternativa za ljude koji u Srbiji nisu oduševljeni ni levim idejama a ni desnim. Sve teraju u ekstreme. `Ajde, prikloni se. Kao sa Šešeljem dovode celu desnicu na nivo neartikulisanog i neobuzdanog ponašanja. Ili kao ekstremna levica. Bizarno i nedefinisano. Ceo sistem tako funkcioniše. I svi normalni beže od tih etiketa. Mi smo muzičari i ne moramo biti na nekoj strani. A nema partije, organizacije, pokreta koji nisu pokušali da nas privole da budemo sa njima.

Feđa: Kažu - niste pomenuli DSS i Dveri, onda ste uz njih. Kada smo prozivali Đinđića, u vreme njegove vlasti, bili smo navodno za Koštunicu, prozovemo sledeći put Koštunicu, onda smo za Čedu, kada smo prozvali Čedu, bili smo Dveri, e do ove pesme bili smo i naprednjaci.

Ognjen: Najčešće nam zameraju nemate konkretan predlog. Pa nismo mi politička organizacija pa da imamo pamflet, ekonomski program za preporod Srbije. Pa šta je to?

Feđa: Hiphop partija?

Ognjen: U tom smislu muka nam je od svega toga.

Feđa: Nismo rekli glavnu etiketu - mi navodno radimo za Udbu, državno smo kontrolisani - udbaški bend koji kanališe narodno nezadovoljstvo a ima i čuvena etiketa da nas plaćaju Rusi.

Plaćaju li vas?

Feđa: Naravno da ne.

Ognjen: Drndali su nas godinama, kako smo sa Tadićem usko povezani, kao Tadić-Đilas, mi smo savršen marketinški plan, a ne kapiraju - mi smo ljudi ispod radara. Klasičan primer slobodnih ljudi koji samo govore što misle. Mi poručujemo: nemoj da glasaš za koju god partiju jer će da ti srede posao, nemoj. Živimo vreme gde deci govore snađi se. Šta znači snađi se? Budi kompromisni čovek? Nemoj da budeš iskren i istinit? U tome leži suština cele priče.

Taman mislili da odete u penziju - žena, deca, poslovi, egzistencija, očekivali ste smenu, ali klinci pre završe šemu no stih na refrenu?

Feđa: Imamo po 38 godina, nadali smo se da će se stvoriti u našem domenu grupacija klinaca koja će uzeti stvar u svoje ruke, sveža krv, sveža misao, da nastave na našem tragu.

Ognjen: Evo izbori 2016. i ko se oglasio kroz muziku? Dobro, DŽa ili bu. I ko još? Mi smo zemlja ljudi koji imaju muda, nismo mi neki... Ali gde su?

Kažeš, mi vam predali baklju, ona se ugasila, mi vam pokazali put, sa njega ste zalutali. Ko su u stvari vaši diskretni heroji?

Ognjen: Normalni ljudi koji i dalje cene prave vrednosti, ne žele kompromis sa važećim sistemom vrednosti zarad materijalnog napretka.

Mi ovo radimo iz ljubavi vi bulje da bi prodali, naš ideal je sloboda, vi ste samo robovi?

Feđa: Sve jasno. Mi živimo od drugih poslova, muzika nam ne donosi dinara. Pet i po miliona pregleda jutros, biće ih sigurno još. Svako drugi bi prijavio te preglede You Tube, stavio neke reklame i od toga uzimao novac, mi to ne radimo.

Kažu da ste se uhlebili u sistem?

Ognjen: Od ovoga što radimo u ličnim životima i u profesijama možemo da imamo dodatan problem. A suština uspeha ove pesme je prepoznavanje hrabrosti.

Pozivate se na Solženjicina, kada kaže hrabrost nije samo vojničko junaštvo, zaboravili smo na drugu hrabrost, građansku?

Ognjen: A ko je bolji da definiše nego čovek koji je prošao gulag? Ovo je naš mali gulag u kome živimo, mi smo ga napravili, zaplašeni.

Feđa: Vladavina straha, moraš da gledaš s kim sediš i ko ti je iza leđa i ko će sutra da te potkaže i onda je bolje da ćutiš i da pričaš o nekim drugim temama, o sportu i zabavi.

Anesteszirani kao ovce blejeći pred klanje?

Feđa: Bukvalno.

Ognjen: Živimo na ekstremnim polovima, ili ekstremno crno ili ekstremno belo. Ostalo ne postoji. Zašto? Zato što je to greška u sistemu, to sistem ne može da detektuje. Kako će sada neko da definiše nas teorijski, zašto bi prvo imao i potrebu. A mislim da smo svi mi na istom zadatku.

Kada ste pozvali - ustani i kreni, gde, s kim i protiv koga?

Ognjen: Vraćamo se na to - daj mi konkretno gde! U Skupštinu?! Policijsku stanicu?! Gde?! `Ajde se zapitaj, gde ti možeš da ustaneš i šta možeš da uradiš za sebe prvo.

Feđa: Ako polazimo od novinarskog poziva - napiši dobar tekst, nemoj da dozvoliš da ti drugi potura nešto u šta ne veruješ. Stani iza svojih moralnih ubeđenja, imaj stav, koliko god da košta.


Čime platiti račun za struju?

Ognjen: To znači da smo kolektivno pristali da je naš život račun za struju? Infostan? Ako je tako, `ajmo onda to da kažemo.

Feđa: Živimo postidealističko društvo, bez duhovnosti, ne u religijskom smislu, nego ne živi se samo od para. Mora čovek da ima i nešto više u sebi da bi bio živ, da bi bio čovek. Inače, samo smo broj. To je Dostojevski odavno predvideo u svom delu Zapisi iz podzemlja kada je pričao o ljudima kojima je 2+2=4. Mi nismo deo tabora niti jednog. Mi smo kao neka anomalija. Spreman sam da zbog toga platim bilo koju cenu. Ako to što sam ustao i rekao što je trebalo utiče na moj posao, O.K. neka bude. Ako ostanem bez posla, naći ću drugi. Lakše je da živim bez novca nego bez ideala, kao čovek koji se pomirio sa svetom oko sebe i da budem samo taj broj, i da mi sve bude 2+2=4.

Ognjen: Imamo pet miliona pregleda, koncert u Areni, malo ko može da se pohvali time, a živim od nečega što manje volim, ali ne moraš da ćutiš, moraš da kažeš, moraš da ustaneš.

Feđa: Teži put, samo da znaš. Biti slobodan čovek je vrlo teško, sloboda je robija, to nije laka stvar.

Kažu da ste spoj ulične kulture i nacionalističnog segmenta, kokainskog pogona?

Feđa: Bilo je tu i gorih etiketa, laži da bi nas diskreditovali, gde mi uvode neku decu na neko minsko polje.

Koncert u Moskvi - ubi Šiptara?

Feđa: Vikala je to publika, ne mi. Ne mogu da kontrolišem šta će publika da viče. Mogu ljudi da viču sutra Vučiću pederu iako mi nećemo prvi da kažemo Vučiću pederu.

Ognjen: To nije jedna grupa ljudi, na našem koncertu ima dece, klinaca repera, majki i očeva sa malom decom, navijača, nekih normalnih starijih ljudi, ozbiljna količina različitih ljudi. U Moskvi je bilo identično.

Proruska ste opcija?

Ognjen: Kakve to veze ima?! Biti proruski to znači Putin nas plaća? Kakve Putin sada ima veze?! Nije on poslao 1.500 ljudi različitih u neki klub u Moskvi. Zamisli da prekidaš koncert, tražiš prevodioca koji kaže, dosta, ovo nije u redu. Ne radimo to ni kada pevaju Borise, ubij se ili već šta god. Ignorišeš tu stvar i ona se sama ugasi. Ako vatri ne daš benzin, vatra će se ugasiti, ali ako dolivaš benzin na vatru...

A zašto koncert u Okružnom zatvoru?

Ognjen: Naša ideja je `ajde malo na svoj način ako možemo da utičemo na to da se čuje u zatvoru zajebi drogu, zajebi oružje, poruke zajedništva, poruke prijateljstva, svaki čovek ima dušu i svaki čovek može i da pogreši i da svoju grešku ispravi.

Nedostatak empatije i solidarnosti govori o tome da je toliko teško da su ljudi primorani da brinu samo o sebi?

Feđa: Iz socijalizma, poprilično ušuškanog društva, uleteli smo u ludački liberalni kapitalizam gde je moguće da poslodavac kaže da staviš pelene i da biju zaposlene, a da to država predstavlja kao vrhunac uspeha dovođenja stranog investitora. I ti iz te svoje muke prestaješ da ceniš sebe zarad pukog preživljavanja. U situaciji gde više ne ceniš ni sebe, ne možeš da imaš sažaljenja za drugog.

Šta je sa nama pogrešno, ako do sada nismo uticali da se stvari u Juri ne događaju, a to traje par godina?

Feđa: Predstavljani smo čak u reklamnim kampanjama na Si-En-Enu, dođite i ulažite kod nas, mi smo zemlja jeftine radne snage. Prodaju nas kao grla na stočnoj pijaci. U kampanji predstaviš stranog investitora, otvaranje fabrike, a ti mu dao 10.000 evra po radnom čoveku da zaposli radnika za 200 evra platu, da bi mu zaključavao WC i terao ga da mokri u pelene. Mi ćemo videti budućnost kao u onoj knjizi Naomi Klajn - gde se u zemljama Trećeg sveta prave tzv. industrijske zone. Države u državi, sa svojom vojskom, gde se država ne meša. Mi ćemo na kraju završiti kao najamnici, nadničari na sopstvenoj zemlji.

Kada kažu - nisu prekršili nijedan zakon ni Zakon o radu u Juri, kako to doživljavate?

Feđa: Donese se zakon, da se krade po zakonu. Kada imaš partijsku državu, 126 poslanika dižu ruku a ne uključe mozak, glasaju po komandi kao sekta, možeš da doneseš kretenski zakon, suprotan interesu naroda. U tom sistemu, neka Jura iako to sa moralnog i etičkog aspekta i načela pravičnosti nije u redu, jeste u skladu sa odredbama zakona koji su doneli administratori bez duše i zdravog razuma.

Ognjen: Već decenijama slušamo o nesretnoj deci koja šiju NIKE patike. Neko je nama odredio, neću da zvučimo kao teoretičari zavere, da nas pretvore u najjeftiniju radnu snagu. Mi smo recimo srpska filmska ekipa koja ima puno iskustva, ozbiljnu filmsku istoriju. A radimo za pet do šest puta manje para nego komšije u okruženju. O čemu to govori? Ja jesam Bangladeš ortak! Zato je važno pomenuti islandski sistem. Zašto mi kažemo u BS armiji, mi smo slobodni kao Island, pa to je prva zemlja koja je rekla ne MMF-u. Nećemo vaš poslovni aranžman, sami ćemo da se ratosiljamo grešaka bankara.

Priželjkujete grčki scenario?

Feđa: Sirizu kritikujemo u pesmi jer smo od početka videli obmanu. Plašim se da će nam slično poturiti. Doći će ta priča o socijalnoj pravdi kao što su pričali ovi bivši marksisti, koji su na kraju zaigrali kolo s tim istim MMF-om, kreditorima i prodali svoj narod.

Nosili ste nekad fantomke na koncertima?

Feđa: Ne na koncertu, u spotu imamo.

Neko vam je ukrao foru za Beograd na vodi?

Feđa: Da, znam. Mafijaška akcija, nema šta.

Ognjen: Nadrealno!

Feđa: Sad oni koji su organizovali to trebalo bi da istraže sami sebe, da otkriju počinioca tog dela?



Godina 2016. Možete da poverujete da se sve to događa?

Feđa: Skoro je izgoreo Depo. Slučajno? Atraktivna lokacija u centru grada? Tu je do sada bila neka pijaca, da niži sloj stanovništva zaradi za život. Što kad može da se napravi neka banka ili hotel?

Ognjen: Nisu našli počinioca i za gore stvari. Šta je sa helikopterom? Danas su na vlasti iskusni ljudi! Prošli sve i svašta. Ovi koji sada vode grad su se obučavali 5. oktobra. Siniša Mali je bio član DS, a šta je sada? Šta je bio Vesić? Profesionalci! Problem je kako ljude zamoliti da brane svoje dvorište, o tome se radi.

Feđa: Kristalna noć.

Ognjen: To sa fantomkama, blic krig definicija, jedan kroz jedan.

Bliski ste s crkvenim krugovima?

Feđa: Nismo. To je nekako lična stvar, ja sam vernik, Ognjen isto.

Ognjen: Pravoslavlje je ubačeno u tabloidni koncept i svedoci smo poistovećivanja pravoslavlja sa Kačavendom. To je ideja, znam tačno šta...

Feđa: Obesmišljavanje svega.

Šta uopšte mislite o fašizmu?

Feđa: Ako ti danas 2016. kažeš da si neonacista, za lečenje si, ozbiljno. Antifašizam je naša tekovina, ali antifašizam je dobio sumanutu notu. U Rusiji, u Moskvi su nam pričali da su ti ljudi isto naoružani kao i fašisti, da postoje ozbiljni obračuni. Nadam se da neće taj princip biti primenjen i kod nas.