Argument fantomke

Foto Milorad Milanković

Beograd već desetak dana bruji o noći nakon završetka izbora, kada je, oko tri izjutra, grupa muškaraca sa fantomkama i palicama, upala u kućicu čuvara Iskre d.o.o. na uglu Hercegovačke i Mostarske ulice, u prestoničkom kvartu Savamala. Čuvara su vezali oduzevši mu mobilni telefon. Tri bagera bez oznaka krenula su u rušenje čitavog poteza trošnih objekata na oko hiljadu kvadrata.

Sličan krimi-scenario odvijao se i u obližnjoj kafani Savski ekspres, koja, po opisu vlasnice Nade Krstić, sada izgleda kao da je na nju pala bomba. Da su nam dali bar dva sata, da spasimo stvari, očajna je Krstićeva. Nekoliko stotina metara dalje, s druge strane budućeg stambeno-poslovnog kompleksa od nacionalnog značaja Beograda na vodi, maskirana lica izjurila su čuvara FK Železničar, a par momaka pajserima obila kancelarije. Nisam bio ni živ, ni mrtav, kaže još uvek prestravljeni 57-godišnji čuvar Slađan Milošević. Beži, ćale i ne okreći se, naredili su mu napadači, ali Milošević je sa sigurne razdaljine posmatrao kako bageri prostorije fudbalskog kluba i obližnji restoran Železničar pretvaraju u gomile šuta.

Dok su mašine isto činile sa kućama u Hercegovačkoj, momci sa fantomkama su izvukli slučajno tu zatečenog Miloša Đorđevića iz njegovog automobila, naredili mu da se okrene licem uza zid i držali ga zatvorenog par narednih sati. Pretili mu da ćuti, da se pravi da ništa nije video.

Jeziva dramaturgija koju još niko nije autorizovao, srećom je podrazumevala da niko ne bude povređen. Ali, i da se tokom vandalske operacije i ugrožavanja slobode, niko ne javi policiji, jer bi tad, po zakonu, organi reda morali da reaguju. Tako preventivno oduzimanje telefona tumače vlasnici uništenih poseda. NJihove naknadne prijave, iste noći, policija Savskog venca je ignorisala, odbivši da obavi uviđaj. Odbili su i da prihvate zvanični zahtev da se utvrde izvršioci krivičnog dela, kaže advokat Miodrag Drozdovski, pravni zastupnik vlasnice Savskog ekspresa, ali i firme Industritrejd, koja je još 24. septembra na sličan način ostala bez hale od 790 kvadrata. Tada su bageristi tvrdili da su halu srušili greškom, a sada, ispada da niko nije odgovoran.

Jer, gradonačelnik Siniša Mali tvrdi da Grad sa rušenjem, pa ni sa iživljavanjem nad građanima, nema nikakve veze. Na apel Rodoljuba Šabića da razjasni situaciju, Mali je poverenika za informacije od javnog značaja uputio da se obrati nadležnima. Ako je nadležna bila Opština Savski venac, i ona je za naš list negirala umešanost u događaj, koji samo mašta ludaka može da smesti u Evropu 21. veka. Bez udela u stravičnom činu bili su, po svojim tvrdnjama, i građevinska inspekcija, i preduzeće Beograd na vodi, delom u vlasništvu Srbije (32%), a delom arapskog partnera Igl hils. Koje bi od raščišćavanja zemljišta imali najviše koristi, kako sugerišu upućeni.

Obezbeđenje direkcije preduzeća, smešteno u bivšem Geozavodu, pod kamerama, čak nije čulo buku mašina pod svojim prozorima. Oštećeni se uzdaju u svedočanstva kamera sa obližnjeg Simpa, sa četiri puna sata akciono-horor filma. Na osnovu kojih su podneli krivične prijave protiv 30 NN lica.

U trenutku kad je javnost već bila uskomešana skandalom, Grad je pristupio legalnoj akciji. Buldožeri preduzeća Milenijum tim okomili su se na Miksalište, prostor gde je migrantima s Bliskog istoka pružana medicinska i druga humanitarna pomoć. Jedan zahvat ogromne viljuške - nestadoše tuševi, drugi - skladište garderobe, treći.., peti, šesti, do neprepoznavanja je doveo prostorije za izdavanje obroka i radionice. Nestalo je jedino mesto u Srbiji, i mnogo šire, gde su se nevoljnici osećali kao ljudska bića. Građevinska inspekcija ostala je gluva na molbe Mikserhausa da se rušenje odloži dok se za ovu svrhu pružanje osećanja dostojanstva za 200 do 400 izbeglih dnevno, od čega sedamdesetak dece - ne pronađe druga lokacija.

Obavešteni na vreme, čitava dva dana uoči rušenja, Mikserovci su zalihe hrane, ćebadi i drugih potrepština preselili u skladište jednog dobronamernog privatnika. Donatori su nadalje sprečeni da pomažu u robi, jer više ne postoji punkt za preuzimanje, kaže jedna volonterka. Marice su danima prolazile i zastrašivale migrante, dodaje devojka. Avganistanac Nazir telefonom fotografiše mesto zločina nad humanošću, njegovo prenoćište je obližnja baraka, puna sapatnika. Dok i ona ne stane na put bagerima.

Nismo mislili da će Miksalište biti večno, budući u iznajmljenom prostoru, u okviru vlasnički nedeterminisanog poteza, kaže Maja Lalić iz Miksera. Ali, i kao privremeno, bilo je simbol solidarnosti, delivši i do1.000 obroka dnevno, u vreme špiceva migrantskog talasa.

Javnost se pita - koji je, zapravo, razlog nenajavljenog rušenja. Neki od uništenih objekata bili su legalni, neki s privremenom dozvolom, a neki u procesu legalizacije, što pravno odlaže odluku o rušenju. A, kada je reč o eksproprijaciji, u situaciji pre okončanja postupka uknjižbe, cena objekata je građevinska, odnosno, određuje je veštak, jedan od korisnika matematički rasvetljava fantomsko razaranje objekata. Samo je uknjiženim objektima cena prava, tržišna, objašnjava, pa sad čuvari bdiju nad ostacima, odnosno dokazima da je ovde nešto postojalo. Tako je i ovaj komad zemljišta obezvređen, kao i onaj dat na korišćenje kompaniji Igl hils, na 99 godina, bez da je građanima jasno šta će se i kada ovde podići, osim na osnovu mnoštva bilborda koji reklamiraju Beograd na vodi, i makete, izložene u bivšoj zgradi Geozavoda.

Pokretali smo inicijativu da građani u javnoj debati artikulišu svoje potrebe, kaže Maja Lalić. Udruženje Ne da(vi)mo Beograd organizovalo je nastupe stručnjaka koji su ukazivali na brojne nedostatke projekta. Premijer Vučić za sve to nije mario, smatrajući višim nacionalni interes za izgradnjom Beograda na vodi. Što bi, prevedeno na jezik prakse, značilo interes neke više klase, spremne da plati astronomsku cenu kvadrata na desnom savskom priobalju.



A upravo ćošak pored neoklasicističke palate Geozavoda govori o raskolu između namera i trenutnog stanja. Paravani sa fotošopiranim licima budućih (samo)zadovoljnih žitelja, dele futuristički elitni Beograd od realnog, sirotinjskog, zatrtog buldožerima. Šizofrenu sliku otkloniće nadležni, kad uklone ostatke života na uglu Hercegovačke i Mostarske. Sad umetnička mladež iz belog sveta, koja gravitira Savamali kao prestonici kreativnih događaja i zabave, sa mnogobrojnim galerijama, ateljeima i dizajnerskim studijima, može u punoj meri da svedoči balkansku egzotiku.

U srpskoj zbilji sa milijardu razloga za nezadovoljstvo žitelja, ima mnogo manje načina ispoljavanja. Pokret Ne da(vi)mo Beograd ne odustaje od ironije, pa su članovi pred gradsku Skupštinu prošlog četvrtka postavili veliku žutu plastičnu patku, simbol otpora projektu Igl hilsa, i na nju navukli fantomku . Policija je hitro reagovala uklonivši znamenje protesta, dok se o njegovom povodu nije oglasila do kraja praznika. Ostalo je obećanje ministra unutrašnjih poslova i javne tužiteljke zaštitniku građana, Saši Jankoviću, da će svi navodi o rušenju i maltretiranju biti provereni, a javnost obaveštena. Šta će to i da li će pomoći vlasnicima objekata, još nije definisano.