Mnogo para, prepleteni interesi

Foto shutterstock

Država, preciznije Ministarstvo finansija, nedavno je treniralo strogoću primene zakona na roditeljima dece obolele od raka. NJima je, pošto su sakupili 20 miliona dinara za izgradnju dečijeg onkološkog bloka u Nišu, gradnja blokirana, jer nisu imali pet miliona dinara da plate PDV, ali zato isto Ministarstvo ni četiri godine od isteka poslednjeg roka, odnosno sedam od usvajanja Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju nije ispoštovalo tim propisom predviđene obaveze!

I za razliku od PDV-a, koji je neko morao da plati, konkretno Ministarstvo zdravlja i to nakon pritiska javnosti i obećanja Aleksandra Vučića da će problem rešiti, sankcije za kršenje Zakona o obaveznom osiguranju još uvek niko ne snosi. Niti daje jasan odgovor zbog čega se kasni sa primenom propisa.

Zakonom o obaveznom osiguranju u saobraćaju, usvojenim još 2009, predviđeno je da najkasnije 30. juna 2012. bude osnovan državni Garantni fond, kao posebno pravno lice koje bi trebalo da nadoknadi štetu oštećenim učesnicima u saobraćaju, onda kada to iz nekog razloga ne urade osiguravajuće kuće. Drugim rečima, Garantni fond dužan je da obešteti oštećeno lice u saobraćaju u slučajevima kada mu štetu pričini neosigurano ili nepoznato vozilo, kao i u slučaju da osiguravajuća kuća zbog pokretanja stečajnog postupka nad njom nije u mogućnosti da obešteti žrtvu neke saobraćajne nezgode za koju je kriv njen klijent.

Da ne bude zabune, Garantni fond postoji i danas, tačnije još od 1997, na osnovu Zakona o osiguranju imovine i lica, ali funkcioniše pri Udruženju osiguravača Srbije (UOS), neprofitnoj organizaciji koja okuplja osiguravajuće kuće koje se bave osiguranjem od autoodgovornosti. Narodna banka Srbije, iako zadužena za nadzor poslovanja osiguravajućih kuća, nije nadležna i za trenutno postojeći Garantni fond, a Ministarstvo finansija, uprkos činjenici da ga zakon na to obavezuje, ne osniva novi, koji bi bio pod kontrolom NBS.

U odgovoru na pitanja NIN-a u resornom Ministarstvu kažu da su nekoliko puta pokretali inicijativu za osnivanje Garantnog fonda, ali da se u praksi često postavljalo pitanje načina funkcionisanja, jer bi osnivanje novog značilo postojanje dva fonda, pa zbog neracionalnosti takvog rešenja i reakcija sa tržišta osiguranja trenutno razmatraju model koji će biti primenjen, bilo da Garantni fond ostane u nadležnosti Udruženja, bilo da se osniva novi.

Postojeći zakon, međutim, kaže nešto drugo. Država je dužna da osnuje Garantni fond, a danom njegovog osnivanja prestaje da važi onaj pri UOS, pošto je to Udruženje dužno da prenese nadležnosti, prava i obaveze i ustupi arhivu, opremu, pa čak i zaposlene postojećeg Garantnog fonda novom. Dakle, nema nikakvog preplitanja ovlašćenja, niti paralelnog funkcionisanja oba fonda, osim činjenice da postojećem fondu ostaje obaveza da namiri štete preuzete ranijih godina.

U Ministarstvu još kažu i da sprovode nadzor nad vršenjem javnih ovlašćenja UOS, kao što je utvrđivanje visine doprinosa kojeg osiguravajuća društva uplaćuju Garantnom fondu, kao i kontrolu korišćenja tih sredstava.

To tvrde i u NBS, koja nema ingerencije da kontroliše rad postojećeg garantnog fonda. Pitanja treba postaviti onima koji su bili nadležni da donose odluke od 2009. do 2012. I ona pitanja koja se odnose na razloge zbog kojih su propisali formiranje posebnog garantnog fonda, kao i zbog čega sopstvenu odluku nisu sproveli u roku koji su sami odredili. Narodna banka i Ministarstvo finansija nisu odgovorni za ovaj problem, već su ga nasledili, kažu za NIN u NBS.

Osiguravači, pak, nerado govore o činjenici da država kasni sa osnivanjem Garantnog fonda, kao i o funkcionisanju postojećeg, pa informacije o tome javnost dobija na kašičicu. I uglavnom onda kada se građani požale da im je iz nepoznatih razloga povećana cena polise obaveznog osiguranja, dok je u nekim drugim zemljama u okruženju ona smanjena, zbog čega je 2014. reagovala i Nacionalna organizacija potrošača Srbije. Naime, ovoj organizaciji javilo se svojevremeno na stotine oštećenih građana sa pritužbom da im kasni isplata štete iz Garantnog fonda, pošto je Takovo osiguranje otišlo u stečaj, ali su se na žalbu NOPS-a sve državne institucije proglasile nenadležnim.

Dobro upućeni zato tvrde da Ministarstvo finansija nedovoljno kontroliše rad Garantnog fonda i UOS, iako je to po zakonu dužno jer je ovoj organizaciji prenelo vršenje nekih javnih ovlašćenja.

Prema podacima iz finansijskog izveštaja ovog udruženja vidi se da je ono u 2014. ostvarilo dobit, odnosno višak prihoda nad rashodima od 697,5 miliona dinara, koji će, kako piše, biti raspoređeni za pokrivanje rashoda iz ranijih godina. Valjda je zbog toga generalni sekretar Udruženja Duško Jovanović na Kopaonik biznis forumu i izjavio kako Garantni fond ima novca, ali će i on uskoro biti potrošen kada dođe red da se isplate štete osiguravajućih kuća u stečaju.

U Udruženju objašnjavaju da su doprinosi koje osiguravajuće kuće moraju uplatiti povećani polovinom 2014. zbog procene da će stečajni postupci biti završeni u kratkom roku, te da bi se izbegao pritisak na likvidnost Garantnog fonda. Prema važećoj tarifi osiguravajuće kuće dužne su da na račun Fonda uplate od 500 dinara za svako motorno vozilo koje osiguraju, do 2.500 dinara za autobuse i trolejbuse. U toku 2015. po osnovu doprinosa akumulirana je 1,31 milijarda dinara, kažu u UOS i ističu da u šest osiguravajućih društava nisu završeni stečajni postupci, ali da Garantni fond ima dovoljno sredstava da obezbedi tekuću likvidnost, odnosno da nema bojazni da će neka oštećena lica ostati bez svog novca.

Doskorašnja politika finansiranja Garantnog fonda bila je bazirana na obezbeđenju tekuće likvidnosti i nisu akumulirana sredstva, nego su tekuće isplate bile jednake tekućim uplatama. Prelaskom na politiku obezbeđivanja dugoročne solventnosti počeo je proces akumulacije sredstava sa procenjenim iznosom ukupno nastalih obaveza. U ovom trenutku, procenjene obaveze daleko prevazilaze prikupljena sredstva, jer samo prijavljene nelikvidirane štete iznose više od tri milijarde dinara, kažu za NIN u Udruženju.

Ipak, Dragiša Kecojević, advokat i bivši funkcioner UOS kaže za NIN da država odlaže osnivanje Garantnog fonda zbog pritisaka i Udruženja i drugih lobista, jer je u pitanju značajan novac. Na račun Garantnog fonda se slije godišnje i više od milijardu dinara i svake godine ostane na računu više novca nego što se isplati šteta. Taj višak prihoda nad rashodima bi trebalo da utiče na smanjenje doprinosa kojeg osiguravajuće kuće plaćaju u narednoj godini, a to se ne događa. Oni rezervišu novac za isplatu šteta i po tom osnovu određuju visinu doprinosa, zbog čega se u Fond sliva veliki novac, a nedovoljno se kontroliše njegovo trošenje, kaže Kecojević.

On smatra da je nedopustivo da država ni posle četiri godine od isteka zakonskog roka nije uradila ništa kako bi osnovala poseban garantni fond, koji bi i Ministarstvo finansija i NBS ozbiljno kontrolisali.

Ovako, javnost s pravom sumnja da se namerno prolongira osnivanje posebnog Garantnog fonda. Uz sve to nekima je i jako zanimljivo što su za nadzor nad ovom institucijom, između ostalih, zaduženi Miroslava Milenović, finansijska forenzičarka i članica Saveta za borbu protiv korupcije i Andrej Vučić, brat premijera Srbije. Oboje su, naime, nezavisni članovi Nadzornog odbora UOS.