Zavisni od velikog referenduma

Foto AP

Prva nedelja maja donela je Velikoj Britaniji nekoliko izbornih ciklusa koji bi mogli biti od izuzetnog značaja. U trenutku kada ovaj broj NIN-a bude na kioscima, 5. maja, glasa se istovremeno u Škotskoj , Velsu, Severnoj Irskoj, Engleskoj i Londonu kako bi se popunilo oko 2.700 mesta po skupštinama, izabrala tri gradonačelnika i 41 šef lokalne policije.

Ali uprkos neuobičajeno velikim brojevima i značaju ovih izbora, oni, prirodno, pomalo ostaju u senci velikog događaja referenduma o ostanku Velike Britanije u Evropskoj uniji. Čak se jedan od premijerovih saradnika, zadužen za unutrašnju politiku, požalio medijima da se trenutno oseća malo usamljeno, jer je glavna tema upravo sudbinsko izjašnjavanje koliko za Britaniju toliko i za samu Uniju. Tek nekoliko nedelja deli birače od odluke koja bi mogla značajno da promeni njihove živote, 23. juna treba da se izjasne da li će Velika Britanija i dalje biti članica EU ili će nastaviti svojim putem.

Jasno je onda zašto i svi pobrojani izbori nisu tako atraktivni, birači su i sami valjda malo zasićeni tolikim predizbornim kampanjama, pa su fokusirani više na evropsku budućnost nego na domaću sadašnjost. A ona nije bez značaja. Naprotiv.

Ova konstatacija posebno se odnosi na izbore u Škotskoj gde će se prava borba voditi za drugo mesto, jer je, prema prognozama, pobednik poznat. Boriće se, dakle, konzervativci i laburisti, a prognozirano je da bi pobedu mogli da odnesu ovi prvi. A vladajuća Škotska nacionalna partija (SNP), premijerke Nikole Sturdžon, izvesno pobeđuje i ostaje na vlasti narednih pet godina. Tu poziciju drže od 2007. godine. U međuvremenu, u Škotskoj je organizovan referendum o nezavisnosti 2014. godine. Građani su odbacili nezavisnost sa 55 odsto protiv i 45 odsto glasova za. Ali uprkos tome što svoju ideju nisu izgurali na referendumu, SNP je opet ubedljivo pobedila na parlamentarnim izborima i dobila 56 od 59 mandata u parlamentu. Ukoliko junski referendum bude označio odlazak Velike Britanije iz EU, iz SNP poručuju da će ponoviti referendum i da će se Škotska odvojiti od Britanije. U Velsu će, pak, izbori pokazati da li laburisti mogu da ostanu na vlasti , ali i da li desničarski UKIP Najdžela Faradža može da se nametne kao politička snaga .

To je prilika da se odmere snage, da se testira podrška glasača i razmisli o strategijama. Mnogo se toga može zaključiti iz nastupa na lokalu, a naročito kada kandidati uđu u obračune koji prevazilaze izborne teme. Tako nešto upravo se dogodilo u Londonu, nedelju dana pre izbora za gradonačelnika.

Skandal je izbio pošto je Ken Livingston, nekadašnji gradonačelnik i važna figura levog krila laburista, branio koleginicu Naz Šah, poreklom iz Pakistana, koja je prošle godine ušla u parlament. Ona je suspendovana posle fejsbuk-komentara da je rešenje za izraelsko- palestinski spor izmestiti Izrael u Sjedinjene Države. Livingston je gostujući u jednoj tv emisiji gde se govorilo o postupku Naz Šah izjavio: Kada je Hitler pobedio na izborima 1932. njegov plan bio je da Jevreje preseli u Izrael. Javnost je ostala šokirana, a partijski drugovi su ga suspendovali.

I sve to baš u trenutku kada su istraživanja pokazivala da laburistički kandidat za gradonačelnika ima ozbiljnu prednost. Sadik Kan, advokat, iz porodice pakistanskih doseljenika, kako su pokazale ankete u tom trenutku vodio je sa 37 prema 27 odsto, koliko se prognoziralo njegovom konkurentu Zaku Goldsmitu, kandidatu konzervativaca. Kan bi mogao biti prvi musliman na čelu jedne evropske prestonice. Ali, kako se sam požalio, skandal oko antisemitskih izjava mu je naneo dosta štete. I zaista, prethodna nedelja bila je u potpunosti Livingstonova, mediji su izveštavali o svakoj reči, a on im nije uskraćivao povod. Uspeo je čak i da se posvađa sa partijskim kolegom i ispsuje ga pred kamerama. I tako je počelo da se spekuliše da bi ovi incidenti možda mogli da podignu izlaznost, za koju je prvobitno procenjeno da neće preći prethodne (32 do 45 odsto).

Kako je primetio Toni Travers, profesor političkih nauka na Londonskoj školi ekonomije, Britanci i ne vole da glasaju previše često, a ma kako bili interesantni ovi izbori, nema sumnje da su u senci velikog referenduma. Travers kaže da mu se na javnim nastupima često sugeriše da govori o EU pre nego o lokalnim temama.

Zato se na ovim izborima nigde ne može očekivati prevelika izlaznost, ali analitičari upozoravaju da njihov politički značaj ne treba umanjivati. A sve to trebalo bi da bude i neka smernica za prognoze o referendumu. Jer jun je veoma blizu. Birači su podeljeni, partije su podeljene. A ulog je veoma velik. Premijer Dejvid Kameron izdejstvovao je u Briselu posebne uslove za Veliku Britaniju, ali to nije bilo dovoljno za one koji EU vide kao prepreku.
Za sedam nedelja znaće se pozicije Londona u Uniji. Za posledice će trebati nešto više vremena.