Greška je u osnovi

O vremenu kad je preovladao ovaj poslednji sufiks jasno nam govore dva izuma iz 19. veka: od imenice telegraf (pronađen 1837) načinili smo glagol telegrafisati, ali kad se pojavio telefon (1876), niko nije ni pomislio da „telefoniše“, nego sve do danas telefoniramo. Potom smo dobili stotine glagola kao planirati, reklamirati, skicirati, anketirati, minirati, galopirati, normirati i tako dalje. Većinom su došli iz nemačkog ili preko nemačkog, gde se završavaju na ‑ieren. Engleski glagoli nemaju sopstvenog nastavka, pa je logično da im dodajemo naše -ovati, kao u startovati, bildovati, dilovati, lajkovati i sl. Ipak je „irati“ i među njima obilno zastupljen: čekirati, džogirati, skenirati, klonirati, reketirati, implementirati... Da sve bude još složenije, onaj grčki sufiks -izein koji je, kako smo već pomenuli, dao naše -isati ušao je i u zapadnoevropske jezike, dajući francusko -iser, nemačko -isieren, englesko ‑ize. Pozajmljujući glagole iz tih jezika, mi smo ih adaptirali na tri različita načina, za šta smo neke primere (sterilisati/-izovati/-izirati, karakterisati/‑izovati/‑izirati i dr.) videli prošlog puta. U ovakvim dubletima i tripletima obično je jedan sufiks češći, drugi manje uobičajen(i), ali su svi pravilni. Druga je stvar sa osnovama, s kojima se često greši. Prema imenici honorar glagol nije „honorarisati“ nego honorisati, jer dolazi od latinskog honorare. Prema korozija glagol je korodirati, nikako „korozirati“ (istu glasovnu alternaciju imamo u eksplozija – eksplodirati i aplauz – aplaudirati). Dama koja na sebe stavi parfem nije „naparfemisana“ nego naparfimisana, jer se u francuskom parfum slovo „u“ izgovara kao nazalno „e“, ali u glagolu parfumer kao mutno „i“ (tako i u parfumerie – parfimerija). Među najčešćim greškama su „struktuirati“, „restruktuirati“ i „prestruktuirati“. Možda vam nije lako da izgovorite četiri „r“ u jednoj reči, ali ovi glagoli su izvedeni od imenice struktura i stoga mogu glasiti samo strukturirati, restrukturirati, prestrukturirati.