Nekažnjeno kršenje ljudskog prava

Prekršajne i krivične sankcije za kršenje ovog prava izriču, ipak, sudovi, nakon što ovlašćeni državni organi utvrde počinioce, a to se ni u jednom od velikih slučajeva koji su s pravom potresli ne samo neposredno oštećene građane, već i javnost – nije desilo. Nekažnjeno kršenje ovog ljudskog prava se gotovo podrazumeva i kao da niko sem nezavisnih kontrolnih organa, pokoje nevladine organizacije i usamljenog novinara u tome vidi problem. Dok ne sazna (a najčešće neće ni saznati), na primer, da ga je potencijalni poslodavac precrtao jer mu je lokalni funkcioner dao „potencijalne“ ili prave zdravstvene kartone iz kojih se može videti da se u njegovoj ili njenoj porodici boluje od, recimo – astme, prosečan građanin će misliti da poverenik Šabić uporno ni od čega pravi problem ili da zaštitnik Janković stalno nešto „napada Vladu“, jer je to atmosfera koju svakodnevno sa TV ekrana najgledanijih televizija o nama stvara izvršna vlast. A kada se predstavnici vlasti sa nipodaštavanjem ili nerazumevanjem odnose prema zaštiti podataka o ličnosti, šta tek očekivati od tabloida pod njihovom kontrolom i zaštitom? Dok ne ojačaju vladavina prava i pravna država, ostaje nam kao građanima da se obrazujemo u vezi sa ljudskim pravima, da se sa pažnjom odnosimo prema svojim i tuđim ličnim podacima, i da vršimo pritisak da državni organi, funkcioneri i službenici rade svoj posao – prvo sami ne krše, a onda i štite od kršenja naših prava.