Povratak u prošlost

Trinaesta Noć muzeja neće biti i baksuzna, obećavaju organizatori, njih hiljade na broju. Dvadeset prvog maja mesto za noćni provod biće sedamdeset muzeja, fakulteta, galerija i sličnih ustanova u Beogradu, a noći živih muzeja pridružiće se još 48 gradova u Srbiji.

Noćni gosti Jugoslovenske kinoteke diviće se divama izložba Plavi anđeli filmskog platna podsetiće na M. M, B. B i tridesetak drugih fatalnih filmskih blondina. Kojom su hemijom osvajale prve zvezde filmskog platna moći će da se vidi na postavci Mladi i lepi, koja se u Muzeju nauke i tehnike bavi industrijom zdravlja i lepote prvih decenija 20. veka. Kada već pričamo o zdravlju, još malo ranije, 1891, Nikola Tesla je prvi put ukazao na činjenicu da struje visoke frekvencije, čak i kad su pod visokim naponom, prelaze preko ljudskog tela bez oštećenja tkiva. Kako je Tesla pokušao komercijalno da eksploatiše otkriće terapeutskog dejstva visokofrekventnih struja u medicini, kako je nastala Teslina elektroterapeutska kompanija i koju sudbinu su doživeli njegovi izumi u ovom domenu, otkriva naravno Muzej Nikole Tesle. I još malo o zdravlju Doktorova kula, prva psihijatrijska bolnica na Balkanu ove će godine pričati priču o dva najpoznatija stanovnika zdanja lekaru Lazi Lazareviću i pacijentu Petru Kočiću. Stogodišnjica Kočićeve smrti obeležava se ove godine, a Doktorova kula će otkriti zašto je poslednje dane proveo u njoj.

Mladi kostimografi će u Muzeju Narodnog pozorišta ad hok praviti kostime u slavu godišnjica Šekspira i Servantesa, dok će u galeriji O3one biti predstavljen zenitizam kompleksna čorba ekspresionizma, kubizma, dadaizma i drugih sastojaka, koja je skuvana 1921, pokretanjem časopisa Zenit u Zagrebu. Sve u svemu, futuristički, pogotovo u pokušaju da se nova umetnost spoji sa Ajnštajnovim otkrićima i, nimalo čudno, sudski zabranjeno u Beogradu 1926. Kada smo već kod umetnosti sumnjive vlastima, Ustanova kulture Parobrod ponudiće izložbu erotske skulpture iz privatne kolekcije Aleksandra Rasulića, koju čine figure sakupljene od Holandije do Kine, sa stajalištima u Burkini Faso, Obali Slonovače i Sri Lanki, a posetioci zabrinuti za to što je ova Noć muzeja trinaesta, moći će strahove da razbiju ili pojačaju na istom mestu, na Izložbi protiv malera, koja će pokušati da im kaže šta će se desiti kada jureći crnu mačku koja im je u stanu otvorila kišobran, razbiju ogledalo.

Kalemegdan će od 17 sati do jedan ujutru namernike vraćati u srednji vek, srećom ne metaforično, što je sve češći slučaj širom naše srećne planete, već doslovno mačevima, buzdovanima, haljinama i ostalim što je bilo potrebno vitezovima i dvorskim damama, kao i brzim obukama u kovačkom, tkačkom i opančarskom zanatu.

U Knez Mihailovoj i okolini rasplitaće se mitovi o biblijskoj Evi i njenim prethodnicama, održaće se međunarodno bijenale akvarela, rešavati nedoumice o genetski modifikovanim biljkama i razmatrati kuda ide umetnost. Kuda svi idemo, moći će da se vidi na Novom groblju, gde će privremeni gosti kontemplirati nad grobnicama Radoja Domanovića, Branislava Nušića, Laze Lazarevića i drugih slavnih stanovnika ovog ekskluzivnog komada Beograda.

U Noći muzeja biće otvoren i jedan nov Vespa muzej Srbija . Ta će muzejska postavka pokazati kako se nekadašnji statusni simbol menjao od najstarijih modela iz četrdesetih godina prošlog veka pa sve do kraja prošlog milenijuma, zaključno s poslednjim modelom s ručnim menjačem.

Kao i obično, neće nedostajati ni posebnih programa za decu. Muzej vazduhoplovstva će im objasniti kako izgleda radni dan pilota, da li avion ima menjač i gas i koliko su značajni visinomeri, brzinomeri, kompasi, veštački horizonti i drugi letni instrumetni. Pozorište lutaka Pinokio otkriće im tajni život marioneta i dati im da naprave sopstvenog pozorišnog junaka dok će u Javnom akvarijumu i tropikarijumu moći će da se druže sa vodenim kornjačama, nahrane kameleona i bezbedno gledaju amazonske pirane. U Pedagoškom muzeju deca (u duši) će moći da vide interaktivnu izložbu o bajkama.

Fakultet veterinarske medicine pokazaće posetiocima skelete životinja u rasponu od kita do konja koga je vojvoda Petar Bojović jahao preko Albanije, Muzej afričke umetnosti nudi skulpture posvećene kultu blizanaca nigerijskog naroda Joruba, u kome se rađa više blizanaca nego bilo gde drugde, a kako ne bi ispalo da će 21. maja na noć oživeti samo beogradski muzeji, treba nasumice pomenuti izložbu metli iz celog sveta u Bečeju, gde će se videti zašto postoji naučna disciplina koja proučava metle (skopeologija), i čuti korisno predavanje o tome kako prepoznati vešticu, zatim izložbu medicinskih instrumenata u Novom Sadu, crteže aktova Milana Konjovića u Somboru, bijenale umetnosti minijature u Gornjem Milanovcu, gde će biti izložena dela 690 autora iz četrdeset zemalja.

Noć muzeja će 21. maja ukupno ponuditi 118 noćnih provoda u Beogradu, 282 u Srbiji, pa neka je i svaki trinaesti zanimljiv, biće to svakom gostu duga noć.