Konzorcijum po narudžbi vlasti

Foto Oliver Bunić

Glavni problem Ajnštajnove Opšte teorije relativnosti, smatra genijalni pisac Bil Brajson, nije što je matematički komplikovana, već što je neintuitivna. Vreme je, kaže Ajnštajn, varijabilno, pa će se naš doživljaj vremena promeniti čak i kada pređemo sa kraja na kraj sobe, a kamoli sa kraja na kraj Trstenika. Sve je to stvar položaja koji zauzimate u odnosu na nečije kretanje, objašnjava nauka, to jest da li ste rukovodilac ili radnik, drug član ili nedrug i nečlan u menama domaće politike. Uvrnute tvrdnje moderne fizike često nalaze potvrdu u srpskim javnim poslovima, pa je i u Trsteniku moguće istim činjenicama najavljivati i dobro i zlo vreme.

Prva petoletka od 31. decembra prošle godine nije zaštićena od prinudne naplate, poput drugih preduzeća od strateškog značaja. Dami u tržišnoj nevolji tako je uglavnom o tome pisano pritekli su u pomoć vitezovi, njih, brojem, 730. Radnici su uložili novac od socijalnog programa, udružili se u konzorcijum, osnovali Petoletku d.o.o. i zakupili mašine.

Socijalni program je iskoristilo svih 1.600 ljudi, te je Petoletka ostala bez radnika. Uzeli smo u zakup prostor i opremu, za šta smo bili jedini ponuđači, i zaposlili 800 radnika. Radimo četiri meseca, isplatili smo tri plate, a spremamo četvrtu, kaže direktor sveže formirane firme LJubisav Panić.

Panić tvrdi da nije bilo drugog rešenja, uzimajući u obzir da se društveni kapital nakon duge i teške bolesti eutanazira i da nije bilo zainteresovanih strateških partnera.

Kada se stečajna procedura nastavi, kada bude prodavano pravno lice, hoćemo da privatizujemo kako bismo mogli dugoročno da planiramo. Sada je to nemoguće jer nemamo imovinu, već samo ulog kao kapital. Snašli smo se da se ne bismo razišli.
Svi radnici Petoletke d.o.o, nastavlja Panić, imaju ugovor o radu, većinom na mesec dana, i svi primaju garantovani minimalac, oko 21.000 dinara.

Nadamo se da ćemo od juna isplaćivati drugačije. Izvozni poslovi su skupa vredni milion evra mesečno, a najveći ugovor imamo sa ruskim Kamazom, vredan je pet-šest miliona evra godišnje. Među kupcima imamo i jednog proizvođača traktora sa Bliskog istoka i beloruski MAZ. Izvozimo 70 do 80 odsto.

E sad menjamo položaj, i evo odmah dilatacije vremena, fenomena za koji vam je u fizici potrebna poprilično kosmička brzina da biste opazili njegove efekte. U Trsteniku vam je dovoljno samo da odšetate do drugog sagovornika i dobijate iste činjenice i sasvim drugačije shvatanje vremena.

Nas 570 je dalo pare. Skupili smo 235.000 evra, a uprava planira da živnemo od septembra. Imamo isporuku Kamazu, ali to je skoro jedino, i to malo što radimo, dovoljno je za minimalac, 21.000 dinara. Primili smo dve plate sa po mesec zakašnjenja. Radiš u aprilu, minimalac dobiješ krajem maja. Ugovor o delu dobija se takođe na mesec, pa se produžava. NJih ne obavezuje ništa, ako nema posla, ideš kući. Ima slučajeva da su ljudi dali 500 evra, a još nisu dobili posao. Pritom je gomila zaposlenih u administraciji. To ne može da traje. Već je duplo manje posla nego u decembru. Svi se krste, kaže radnik Petoletke d.o.o. koji je hteo da ostane anoniman.

U obrazloženju Odluke o određivanju subjekata privatizacije od strateškog značaja, koju je Vlada donela 29. maja prošle godine, o Prvoj petoletki se kaže da je jedini proizvođač kompletnog programa hidrauličkih i pneumatičkih uređaja na Balkanu, da je preko sedamdeset odsto njenih poslova izvozno, da se značajno približila pozitivnom poslovanju i da za sva društva iz sistema postoji veliko interesovanje potencijalnih investitora. Istorija je očito brza u Trsteniku, kada je sve to do 31. decembra moglo tako radikalno da se promeni, pa da država reši da damu ostavi vukovima. Predsednik trsteničke opštine Miroslav Aleksić tvrdi kako, ipak, nije reč o dilataciji vremena, već o nečem mnogo prozaičnijem.



Rukovodstvo Prve petoletke je prihvatilo koncept koji je predlagala Vlada, jer im je odgovaralo da im kompanija ode u stečaj kako bi napravili privatno preduzeće i preuzeli poslove, tržište, zalihe repromaterijala i gotovih proizvoda. Termin ,konzorcijum zloupotrebljavaju i rukovodstvo i Ministarstvo privrede i Vlada. Ne radi se ni o kakvom konzorcijumu, već o privatnoj firmi koju je osnovala nekolicina direktora i predstavnika sindikata. Tom Petoletkom upravljaju isti ljudi koji nisu umeli da upravljaju Petoletkom kao državnim preduzećem, uz neplaćanje poreza i ostalo, a moći će navodno da je vode u tržišnim uslovima.

Drugim Aleksićevim rečima, rukovodstvo Prve petoletke i država zajedničkim snagama uplašili su radnike rekavši da im život svakako ide u stečaj. Ništa čudno onda, objašnjava Aleksić, što su se praktično svi radnici odlučili za socijalni program, nakon čega je Prva petoletka zaista postala slučaj za stečaj zbog nedostatka radnika. Tada je od bivših radnika zatraženo da sa 500 evra postanu delom konzorcijuma.

I uglavnom su ih, kaže predsednik opštine, davali ljudi iz administracije, oni koji su znali da za njih ne bi bilo posla u restrukturiranoj Prvoj petoletki; otud i ona gomila zaposlenih u administraciji. A tih petsto evra učešća, kažu u trsteničkoj opštini, novac je kojim je Petoletka d.o.o. prethodnih meseci plaćala radnike. Kraće rečeno radnici sami sebe plaćaju i to slabije nego što su plaćani nekad. Nije moralo tako da bude, tvrdi Miroslav Aleksić.

Država namerava da namensku proizvodnju Prve petoletke pripoji odbrambenoj industriji Srbije. Mi smo zahtevali da se to uradi sa svim delovima kompanije koji su imali potencijal u smislu tržišta, proizvoda, kvalifikovane radne snage.
Aleksić podseća da Prva petoletka nije imala skoro nikakvog komercijalnog duga; skoro sve je bila dužna lokalnoj samoupravi i državi. Opština je u elaboratu, u koji je NIN imao uvid, procenila da šest od deset društava Prve petoletke može da se spase sva koja su proizvodna. Za neproizvodna je bila spremna da prihvati socijalni program.

Država je na sve naše zahteve, pozive, apele ostala nema, od premijera Vučića, kome sam poslao tri pisma i nisam dobio odgovor, do ministra privrede Sertića. Jedan jedini sastanak smo imali sa državnim sekretarom Draganom Stevanovićem. Ako bih mogao da ga sažmem u jednu rečenicu, Stevanović je rekao: `Najbolje bi i za državu i Trstenik bilo da se Petoletka zapalila`. NJima je Prva petoletka bila statistika, samo jedno od sedamnaest preduzeća o kojima su odlučivali na osnovu toga da li će im praviti politički problem ili neće, a ovde niko nije blokirao puteve i pruge kao u Priboju. Želeli su samo da zbace taj kamen sa vrata i kažu `imamo jedan problem manje`, zaključuje Miroslav Aleksić.

Jedan vidan problem manje, a hiljade nevidljivih problema više ako sve propadne, jer je, podsećaju u trsteničkoj opštini, Prva petoletka jedino što je radilo u tom delu Srbije.