Zatvorenici bezazlenih života

Nakon što je 2006. pobedio sa pričom o izneverenoj revoluciji Vetar koji njiše ječam, angažovani britanski veteran zasluženo je trijumfovao sa socijalnom dramom o borbi malog čoveka sa birokratskim sistemom zarad elementarnog ljudskog dostojanstva. Dobijajući Zlatnu palmu, ushićeni Louč je rekao da je svet u kome živimo u velikoj opasnosti, jer nas ideje koje nazivamo neoliberalnim vode u katastrofu.

Nagradu za režiju, rumunski reditelj Munđiju nažalost deli sa francuskim autorom Olivije Asajasom čiji je ezoterični film Lični kupac kao misteriozni spoj trilera i horora na projekciji izviždan. Uz Asajasovo delo, izviždani su i filmovi Danca Nikolasa Vindinga Refna i Šona Pena. Iako se nije pomirio sa lošim komentarima kritičara, ambiciozni kanadski sineasta i dete Kana Gzavije Dolan na kraju je slavio Gran pri za precenjenu porodičnu dramu To je samo kraj sveta. Reč je o solidnoj stilizovanoj ekranizaciji pozorišnog komada dramskog pisca Žan-Luka Lagarsa koji je umro od side pre 11 godina.

Zanimljivo je spomenuti iako nije bio favorit za nagrade i novi film Španca Pedra Almodovara Hulijeta, kojim se ovaj autor i stilski i tematski vratio na stare staze. Psihološka melodrama sa dominantnim ženskim likovima misteriozno je zadiranje u dušu. Za razliku od ranijih akcentovanih filmova, ovaj je bez ludila i burnih emocija, ali ostaje ona prepoznatljiva raskošna vizuelna paleta, jer je Almodovar, kao dete šezdesetih, stasao uz pop-art, te je i ovoga puta sve u jarkim bojama.