Bez zidova

Da bi odabrala sedam predstava u Selekciji nacionalne drame i pozorišta, selektorka Sterijinog pozorja Marina Milivojević Mađarev je ove godina videla 110 predstava, što još uvek predstavlja manje od polovine rekorda koji je postavio selektor Dejan Penčić Poljanski kada je u sezoni 1988-1989. video čak 258 predstava!

Ovogodišnje, 61. Sterijino pozorje počinje 26. maja predstavom Rodoljupci, Jovana Sterije Popovića, u režija Andraša Urbana, i u izvođenju ansambla Drame Narodnog pozorišta iz Beograda. Slede predstave Edeš Ana, po motivima istoimene priče Ana Edeš Dežea Kostolanjija, u dramaturškoj obradi Kate Đarmati u režiji Jožefa Cajlika i u izvođenju Narodnog pozorišta (Narodno kazalite) Npszinhz Drama na mađarskom jeziku iz Subotice.

Predstava Tuđe srce ili pozorišni traktat o granici, rađena je po novom tekstu Biljane Srbljanović u režiji Dina Mustafića, a u izvođenju Art Hub Udruženja za istraživanje i podsticanje izvedbenih umjetnosti iz Sarajeva. Partneri su Scena MESS, Testament Films Beograd, Inicijativa mladih za ljudska prava u BiH, Sarajevski ratni teatar SARTR, Jugoslovensko dramsko pozorište, Centar za kulturu Sarajevo, Kosovska fondacija za otvoreno društvo.
Mi smo oni na koje su nas roditelji upozoravali je predstava autorke Tanje Šljivar u režiji Mirjane Karanović i izvođenju Bosanskog narodnog pozorišta iz Zenice.

Violinista na krovu, čiji je autor DŽozef StajnDŽeri Boak a reditelj Atila Bereš, zajedničko je delo Srpskog narodnog pozorišta i Novosadskog pozorišta/jvidki Sznhz iz Novog Sada, komad Pijani je napisao ruski autor Ivan Viripajev, režirao Boris Liješević a izvodi ga ansambl Pozorišta Atelje 212. Pozorje se zatvara 2. juna predstavom Hromi ideali Milutina Uskokovića, prema dramatizaciji Olge Dimitrijević i romanu Čedomir Ilić Milutina Uskokovića u adaptaciji Zlatka Svibena, koji je i reditelj. Igra ansambl Narodnog pozorišta iz Užica.
Iz selekcije Krugovi biće izvedene predstave Fazanov ples, tekst i režija Bela Pinter, u izvođenju Bela Pinter kompani iz Budimpešte, i Brašno u venama, autora Igora Štiksa u režiji Borisa Liješevića (Sarajevski ratni teatar SARTR i Scena MESS, Sarajevo).
Na pitanje šta je obeležilo ovu pozorišnu sezonu, selektorka Marina Milivojević Mađarev za NIN odgovara:

Lutanje i osiromašenje sa povremenim izlivima besa i gneva u retkim, ali zato najdirljivijim predstavama. Bes i gnev su uobičajena reakcija u društvu koje ne pronalazi sopstveni pravac razvoja i u kome su sve institucije kulture, kao i svaki umetnik pojedinačno, svakim danom sve više pritisnuti egzistencijalnim strahom.

Samo jedna savremena drama u ovom izboru od sedam, tekst Biljane Srbljanović, nameće i dilemu da li na našim repertoarima ove godine nema novih dramskih tekstova zbog stava pozorišnih uprava, ili zato što nema dovoljno novih drama? Sagovornica NIN-a polazi od tvrdnje da je problem u inerciji i stihijskom pristupu ideji razvoja u Srbiji, pa i u razvoju dramskog stvaralaštva i saopštava zanimljiv podatak:

Ove godine ste mogli na prste da prebrojite praizvedbe, a prošle godine ih je bilo tridesetak. Zašto? Zato što se radi na mah, ad hoc svuda pa i u kulturi, i u razvoju domaćeg teksta. Uz to, od deset novih, izvedenih tekstova, bar devet ne doživi drugo izvođenje, to jest, nestane nakon praizvedbe. Kada se tome doda da se mladom reditelju skoro pa obavezno daje da režira diplomsku predstavu u profesionalnom pozorištu, a da je uobičajena praksa da diplomsku dramu čita isključivo ispitna komisija, situacija postaje jasnija. Izvedeni novi dramski tekst nudi mogućnost za razvoj novog narativa u Srbiji. Koja je to dramska priča, priča sa sukobom i razrešenjem koja je potrebna Srbiji danas?

Miroslav Miki Radonjić, direktor Sterijinog pozorja, u razgovoru za NIN polazi od činjenice da višedecenijska tradicija, da svaka selekcija, neizostavno, izazove oštre polemike, nije izneverena ni povodom 61. odabira predstava, čiji će se autori i akteri, na scenama novosadskih pozorišta, boriti za prestižne Sterijine nagrade. On smatra da će, bez ikakve sumnje, i odluke žirija takođe izazvati najrazličitije reakcije:

Sve ovo govori u prilog tezi da je Pozorje i dalje veoma važno, i da predstavlja svojevrsnu pozorišnu ligu šampiona na našim prostorima. Ne treba, pritom, zaboraviti na činjenicu da Sterijino pozorje nije samo festival, već i institucija sa mnogobrojnim delatnostima, koje doprinose razvoju pozorišne umetnosti. Kao izvorni princip, ustanovljen još 1956. godine u osnivačkom aktu, primarni zadatak Pozorja bio je i ostao afirmacija savremenog domaćeg dramskog teksta. Stoga je Sterijino pozorje već deset godina, nakon redefinisanja koncepta festivala, organizator Konkursa za najbolji domaći dramski tekst, čiji pobednik redovno doživi i svoju scensku realizaciju kao rezultat koprodukcije Pozorja i nekih od najznačajnijih teatarskih kuća u regionu.

Radonjić ne zaboravlja ni izdavačku delatnost, još jedan od stubova glavnih aktivnosti Sterijinog pozorja, a stotine naslova iz oblasti istorije i teorije pozorišta, dramaturgije i teatrologije, uokviruju već pedesetogodišnje objavljivanje časopisa Scena. Dokumentaciono-istraživački centar sa svojim bogatim zbirkama pozorišnih plakata, fotografija, rukopisnih dramskih dela i publikacijom Godišnjak pozorišta Srbije neizostavna je adresa kada je reč o bilo kakvom istraživanju pozorišnog života bivše Jugoslavije. Međunarodna saradnja, opredmećena, između ostalog, kroz poluvekovno organizovanje Internacionalnog simpozijuma pozorišnih kritičara i teatrologa, samo je vrh ledenog brega kontinuirane saradnje sa najrelevantnijim međunarodnim pozorišnim institucijama.

Selektorka Pozorja spada u nemalu grupu uticajnih pozorišnih ljudi koji smatraju da je aktuelni koncept Sterijinog pozorja najbolji mogući. Na pitanje koji su njeni argumenti za to, od Marine Milivojević Mađarev dobijamo odgovor:
Od 2000. godine situacija u kulturi, nauci i obrazovanju je sledeća: krenemo ambiciozno sa idejom da nam je potrebna promena, na primer novi zakon o kulturi, ili novi koncept Sterijinog pozorja, svejedno. I onda, od samog početka odustajemo, menjamo, primenjujemo, rečju lutamo. Posle nekog vremena smo ljuti i besni zbog situacije u kojoj smo se našli, ali ne želimo da se setimo od čega smo sve odustali. A šta bi bilo kada bismo, recimo, u Krugovima imali pet predstava, kao na početku, umesto sadašnje dve? Kada bismo ponovo ustanovili nagradu Počasni krug za najbolju predstavu na Krugovima i kad bi ona bila finansijska? Kada bi to pozorište dobilo potporu da u narednoj sezoni izvede srpski dramski tekst... Šta bi to značilo za razvoj dramskog pisanja u Srbiji i promociju naše kulture u regionu? Međutim, u sadašnjoj situaciji lakše je razmišljati o još jednoj promeni koncepcije Sterijinog pozorja. Koncepata je bilo i biće ih, ali se uvek iznova svode na meru naše inercije.

Jedan zanimljiv događaj predviđen je tokom trajanja Pozorja. Reč je o predavanju pod nazivom Pozorište bez zidova, Sajmona Šarkija iz Narodnog pozorišta Škotske. Narodno pozorište Škotske pokrenulo je u februaru 2006. godine program pod nazivom Pozorište bez zidova. Nacionalni ansambl nema svoju zgradu i održava predstave u prostorima gde se mogu okupljati publika, umetnici i zajednice. Predstave se takođe igraju na drugim scenama širom Škotske i u inostranstvu. Srž njihovog teatra čini odnos između umetnika, publike i zajednice. Sajmon Šarki je pomoćnik direktora i jedan od viših menadžera iz prvobitnog tima koji je osnovao ovu trupu. On će u Novom Sadu 29. maja predstaviti model Pozorišta bez zidova i učestvovati u diskusiji o tome kako su koprodukcija, teatar za posebnu scenu i teatar u zajednici definisali deset uspešnih godina. Narodno pozorište Škotske je ove godine dobilo Evropsku nagradu za novu pozorišnu realnost. Ovu prestižnu nagradu dodeljuje Evropska pozorišna nagrada (Premio Europa per il Teatro), a pod pokroviteljstvom Evropske unije.