Higijena duha

Taj govor se razvija u ambijentalno osmišljenoj izložbenoj celini (Galerija O3one, 19. maj – 8 jun) u kojoj su integrisani segmenti poezije, parola, vizuelnih efekata, reprodukcija, tipografskih i grafičkih rešenja karakterističnih za Zenit. U istom duhu nastao je i jedini eksponat koji nije iz glasila – grafički prikaz umetničke mreže koju je Zenit stvorio i u kojoj su najznačajnija imena svetske avangarde. Sadržajno, izložba nema nameru da bude hronološki pregled pokreta, već insistira na idejama i vrednostima koje je on propagirao. Zenit je radikalan pokret levičarske orijentacije koji je insistirao na potrebi ponovnog vrednovanja svih vrednosti, na ispravljanju socijalnih nepravdi, internacionalizmu, antikolonijalizmu, antikapitalizmu. Iza Micićevog programskog slogana Antievropa krije se kritika evropskog kapitalizma i njegove kulturne i političke prakse. Koliko su ideje zenitizma savremene možda najbolje govori nedavna izjava portugalskog filozofa Žozea Žila koji kaže da „ideja o utopijskoj Evropi, kakvu zagovaraju evropske institucije, ima za cilj da nam učini prihvatljivom kapitalističku evropsku politiku“. A ta politika je i u društvenoj i u kulturnoj, i u medijskoj, i u ekonomskoj sferi produkt liberalno-kapitalističkog koncepta. Najzad, govor o Zenitu u izložbenoj formi je i govor o strategijama borbe. Zenitizam je higijena duha, uma i srca, neprestano preispitivanje autoriteta, kritičnost ne radi kritikovanja, već radi usavršavanja, svesnost činjenice da ništa nije zauvek dato, te da je sve, baš sve podložno promenama. Nosilac borbe je Barbarogenije, čovek neizveštačene duše i otvorenog i dobrog srca. Potraga je u toku.