Otporni na političke pritiske

Nemačka privreda je na udaru kinesko-američkog carinskog rata, Italija je u recesiji, a privredni rast cele Evropske unije usporava. To znači da su dobra vremena za region Zapadnog Balkana, ako ih je i bilo, sada pri kraju, pa bi uskoro moglo da se pokaže da li su postignuti „fiskalni baferi“ – obaranje budžetskih, spoljnih i platnih deficita te javnog duga, postignuti smanjenjem rashoda i povećanjem prihoda - dovoljni da u budućem periodu slabije spoljne tražnje i potencijalno manjih investicija, lokalne ekonomije održe na uzlaznoj putanji. Ukratko, to bi mogle biti glavne poruke sa prošlonedeljnog panela guvernera centralnih banaka u okviru osmog Samita guvernera, ministara finansija i direktora poreskih uprava zemalja regiona u Bečićima. U svim zemljama regiona centralne banke su poslednjih godina uradile veliki posao: maksimalno smanjile učešće nenaplativih kredita, održale stabilnost bankarskih sektora nakon grčkog sloma, koji je povukao i njihove banke, do tada vrlo prisutne u čitavom okruženju i uspešno kormilarile konsolidacijom banaka nakon povlačenja više značajnih evropskih igrača sa ovog prostora. Da li će sve to biti dovoljno, ostaje da se vidi. Kako je to u uvodnom izlaganju konstatovao Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije, od ove godine organizatora Samita, uz medijsku podršku NIN-a, najveći investitori u regionu dolaze iz evrozone, tako da se bilo kakva negativna dešavanja u Evropi odmah odražavaju i na ovdašnjim tržištima. „U zemljama regiona imali smo produbljivanje deficita, što je trajalo do 2013. i dovelo do rasta javnog duga. U Srbiji je javni dug pre globalne krize bio 30 odsto BDP-a, a do 2014. je narastao na više od 70 odsto. Tek te 2013. i 2014. dolazi do fiskalne konsolidacije, ali se i tada strukturne reforme sporo odvijaju. Region Zapadnog Balkana je ekonomski nekonkurentan, a upitan je i kvalitet investicija. Niska konkurentnost i visoka zavisnost od evrozone znače da će svako negativno pomeranje tamo imati isti efekat ovde - rekao je Vlahović, ocenivši da je od svih zemalja regiona Crna Gora napravila najveći napredak. Vlahović daje upozoravajući presek stanja globalnih prilika: trgovinski rat SAD sa Kinom, ali i sa EU, koji utiče na trgovinu, dezintegrativni procesi u Evropskoj uniji, recesija u Italiji, pad potrošnje u Nemačkoj, pad i u Turskoj. „Sve zemlje Balkana moraju imati spreman odgovor na potencijalnu krizu. Potrebno je povećanje fiskalnog prostora za anticiklične mere“, rekao je Vlahović, naglasivši da je regionu Zapadnog Balkana potreban rast od pet odsto godišnje, „a za to su potrebne veće investicije, koje opet traže strukturne reforme“. Guverner Centralne banke Crne Gore Radoje Žugić je podsetio da su „fiskalna i monetarna politika dve strane iste medalje“ i takođe potencirao značaj nemačkog usporavanja i italijanske recesije na Zapadni Balkan. U tom pogledu pitanje održavanja stabilnosti sistema biće veoma bitno, ocenio je Žugić. On je konstatovao da crnogorska ekonomija ima nedovoljan stepen konkurentnosti, visok deficit tekućeg računa, ali i da se likvidnost popravlja, te da zahvaljujući stranim investicijama, turizmu i doznakama, Crna Gora ima nedužničko finansiranje deficita. „U Crnoj Gori prostor za kontraciklično prilagođavanje je na fiskalnoj strani, jer mi koristimo evro. Zdrave valute u malim državama moraju da prate snagu ekonomije da posle ne bi došlo do udara“, upozorio je Žugić. On je podsetio da je Crna Gora bila rekorder po visini nenaplativih kredita, a da je sada rekorder po smanjenju ovih kredita. „Imali smo veoma izazovnu godinu u Crnoj Gori, ali smo uspeli da značajno unapredimo stabilnost bankarskog sektora. Imali smo visoku kamatnu stopu koju smo uspeli da smanjimo, ali je i ona i danas prepreka većem rastu. Na kraju, imali smo i tri male nesistemske banke koje su mogle da potkopaju stabilnost sistema, ali smo i to rešili, pa sada svi bankarski pokazatelji rastu“, rekao je Žugić, ocenjujući da je danas banarski sektor najzdraviji deo crnogorske ekonomije. Naglašavajući da banke nisu same sebi cilj, već je cilj „dinamizacija privrede, bez stvaranja balona“, Žugić je naglasio da je CB CG „odstranila kontaminirani deo“ i tako sprečila da „bolest“ zahvati i zdrave delove bankarskog sistema. Sa sličnim problemima se susreo i albanski guverner Gent Sejko, jer se kriza prelila na Albaniju preko stranih banaka koje su poslovale u toj zemlji. „Imali smo značajne reforme u bankarskom sektoru. Morali smo da promenimo strategiju, jer smo u isto vreme imali pad kreditne aktivnosti i visoke stope rizičnih kredita. Nekoliko banaka su bili veoma loši igrači, pa je Centralna banka kao glavni cilj imala održanje finansijske stabilnosti. U Albaniji i Severnoj Makedoniji smo imali grčke banke na koje se prelila kriza. Zato smo sa njima imali puno problema, što nam je dodatno otežalo posao“, rekao je Sejko. Centralna banka Albanije je zato smanjila kamatnu stopu sa više od šest na samo jedan odsto, što je rezultiralo uspehom u podizanju potrošnje. Centralna banka je time, kako kaže Sejko, podržala tržište, a donela je i niz uputstava bankama u cilju održanja finansijske sigurnosti. „Krenuli smo ne samo sa jačim nadzorom, već i sa strukturnim reformama, radeći na konsolidaciji bankarskog sektora. Ranije smo imali 16 banaka, a sada ih ima 12. Uz to smo vodili računa da dobijemo kvalitetne akcionare, nakon što su se neke evropske banke povukle sa tržišta“, rekao je Sejko, navodeći kao primer Sosijete ženeral banku koja je otišla iz Albanije (a povlači se i iz drugih zemalja regiona), a na njeno mesto došao je mađarski OTP, baš kao što se to desilo i u Srbiji. Po njegovim rečima, banke u Albaniji su sada likvidne, Centralna banka stimuliše kreditnu aktivnost, a donete su mere i za redukciju nenaplativih kredita, čiji je udeo smanjen sa 25 na 11 odsto. On je rekao i da je sada situacija oko privrednog rasta optimistična. Albanija je pre krize ostvarivala rast od po sedam, osam odsto, ali je usporavanje tokom i posle krize bilo strukturne prirode, zbog čega je bila potrebna promena modela na kojem se bazira rast. „Naša ekonomija je bila zasnovana na doznakama, a sad smo morali da se više fokusiramo na proizvodnju i izvoz. Nama je rast u prvoj godini krize pao na jedan odsto, ali je posle strukturnih reformi, u 2018. skočio na 4,2 odsto“, kaže Sejko. Guverner Centralne banke Bosne i Hercegovine Senad Softić potencirao je problem visoke likvidnosti banaka, kombinovane s relativno slabom kreditnom aktivnošću. Odnosno, banke imaju novca, ali ga ne plasiraju dovoljno u privredu. U BiH, kako je objasnio Softić, banke imaju 2,5 milijardi konvertibilnih maraka (oko 1,25 milijardi evra) obavezne rezerve, ali i tri milijarde maraka viška iznad te rezerve. „Hoćemo da nađemo način da banke više ulažu u privredu, mada one kažu da su regulatorni zahtevi suviše visoki“, rekao je Softić, dodajući da je bankarski sektor u BiH, koji broji 23 banke plus dve razvojne banke u entitetima, profitabilan. Ukazao je i da loša situacija na međunarodnim finansijskim tržištima stvara pritisak na kapital, jer će se trend negativnih kamatnih stopa nastaviti. Softić je pokrenuo i pitanje nezavisnosti centralnih banaka, ocenivši da svi prisutni guverneri znaju koliko su snažni politički pritisci na njih. „Kolika je nezavisnost centralnih bankara? Srećom, uspevamo u tome da tu nezavisnost zadržimo i sačuvamo“, poručio je Softić. Viceguverner Hrvatske narodne banke Majkl Faulend je predočio da Hrvatska nema problem sa prilivom kapitala, ali da se susreće sa aprecijacijskim pritiscima. „Posle krize imali smo veliko rebalansiranje ekonomije. Hrvatska je imala preko pet, šest, sedam odsto deficita tekućeg računa, jer su se banke zaduživale u inostranstvu i taj novac prelivale na građane i privredu. To je dovodilo do dizanja kreditne aktivnosti i većeg uvoza, što je dovodilo do rasta deficita. Onda se dogodila kriza, ali smo uprkos tome uspeli da zadržimo stabilnost“, rekao je Faulend. On je dodao da male zemlje „nemaju luksuz da imaju svetsku valutu“, zbog čega svaku dobru ekonomsku godinu treba da iskoriste za smanjenje javnog duga i stvaranje zaliha za one dane kada privredi ne bude išlo tako dobro. „Hrvatska sada ostvaruje suficite u tekućem računu od tri, četiri, pet odsto BDP, što deluje na jačanje kursa kune, ali mi kao centralna banka, zbog konkurentnosti privrede, ne možemo da dozvolimo njeno jačanje. S druge strane, ranije nismo mogli da dozvolimo ni deprecijaciju kune, jer zbog visoke evroizacije u Hrvatskoj, građani i privreda ne bi mogli vraćati dugove“, objašnjava Faulend, uz opasku da američki FED i Evropska centralna banka mogu da rade kako hoće, jer u svetu postoje dve globalne valute, dolar i evro. „Oni ne moraju da brinu koliki je njihov kurs. One su kurs po sebi“, kaže Faulend. On je podsetio da je cilj Hrvatske da uvede evro i konstatovao da će, ako stvari budu išle najbržom dinamikom, 2023. ili 2024. biti godina u kojoj će se to i dogoditi. Hrvatska je, kako je rekao, sada blizu toga da uskoro podnese zahtev za ulazak u kursni mehanizam (što je međukorak za članstvo u evrozoni), a što je inače u skladu sa dinamikom koju je još 2017. najavio premijer Andrej Plenković, kada je rekao da će Hrvatska do 2020. aplicirati za ulaz u kursni mehanizam i kasnije uvođenje evra. Da bi se to sve i ostvarilo, potrebno je da Hrvatska ispuni niz kriterijuma iz Mastrihtskog sporazuma, zbog čega Faulend naglašava da 2024. ipak nije siguran datum prelaska na evro. Ulaskom u evrozonu, Hrvatska bi izgubila mogućnost da upravlja svojom valutom, ali po Faulendu, prednosti evra daleko nadmašuju mane. „Niko nema dileme koliko uvođenje evra donosi više benefita nego manjkavosti. Studija koju smo sproveli pokazala je da će prednosti biti trajne i imati kumulativni efekat poput narastajuće grudve snega, dok su sve manjkavosti jednokratne“, rekao je viceguverner HNB-a. Fehmi Mehmeti, guverner Centralne banke Kosova, koje je u skladu sa Briselskim sporazumom na Samitu bilo predstavljeno sa zvezdicom, rekao je da se posle globalnog usporavanja vidi da je rešavanje krize bilo vrlo skupo. „Ipak, mudriji smo jer sada možemo da predvidimo novu krizu. Za to je bitna komunikacija sa bankama kako bismo mogli da bolje sagledamo situaciju. Zato smo uspostavili novi okvir za komunikaciju i zaključili da su makroprudencijalne mere bile nedovoljno snažne zbog čega smo pojačali nadzor“, rekao je Mehmeti. On je istakao da su i na Kosovu promenjeni neki igrači u bankarskom sektoru i da je centralna banka radila na podizanju kreditne aktivnosti. Kapitalna adekvatnost bankarskog sektora je oko 18 procenata, što je znatno iznad zakonskog minimuma od 12 odsto, dok je likvidnost visoka. „Imamo pad kamata što olakšava pristup kapitalu. Prošle godine su kamate pale, pa je to doprinelo ekonomskom rastu, a i udeo nenaplativih kredita je smanjen. Zbog toga što koristimo evro, manje smo izloženi uticajima Vlade ili lokalnim uslovima“, kaže Mehmeti i naglašava da je privredni rast Kosova prošle godine bio četiri odsto, „a Svetska banka kaže da će u narednom periodu biti i veći“.