Linija misterije

Jedan od najčuvenijih filmova Romana Polanskog imao je američku premijeru 1968, ali je u jugoslovenske bioskope stigao nepunu godinu kasnije, neposredno pošto je reditelj doživeo veliku porodičnu tragediju. Tako je domaća publika horor gledala pod utiskom jezive vesti, na šta se osvrnuo i nepotpisani kritičar NIN-a, analizirajući delo u rubrici Filmski barometar, vodič kroz bioskopski repertoar: „Rozmarina beba, delo po nesreći aktuelnog Romana Polanskog, Poljaka koji već deceniju režira po svetu. Ovaj film radio je u SAD i malo je reći da je to korektno napravljen film: pred nama je pedantno obavljen posao, strpljivo i precizno režiran film koji je psihološki tako iznijansiran da je to čitava jedna mala studija o čudnoj opsesiji jedne mlade žene. Film je naročito posle tragedije koja se odigrala u kući Polanskog u Holivudu (ubistvo njegove žene Šaron Tejt i njenih gostiju) došao u žižu interesovanja javnosti: pokušavalo se da se baš kroz ovaj film dođe do onog „tajanstvenog“ što je okruživalo Polanskog i njegov dom. Valja priznati da je film bio dobar povod za to: misterioznog ima u njemu tma i tušta, ali je neophodno napomenuti da je ta misterioznost u službi čiste besmislice, i – u tome se razlikuje Polanski od onih velikih filmskih autora koji su znali da određeni misterij transponuju u jedan svet neuporedivo realniji od ovoga koji nam je ovde ponuđen. Setimo li se Edgara Alana Poa i gotovo svih onih koji su po njemu radili filmove, videćemo koliko je to nažalost tačno. Ovde, u ovom filmu, Polanski se malo poigrao s nama više na jedan poljski način (Pšibiševski i njegov satana) nego na američki; iz svojih literarnih uzora on je iscedio samo ono što je njemu odgovaralo na liniji čiste misterije, ali - sve je to ovde ostalo veoma ogoljeno, bez mašte koja bi to nadogradila, bez one neophodne doze poetičnosti, makar i surove ali - poetičnosti. Sve je podređeno minucioznom, preciznom, pedantnom radu. Zato i kažemo: film urađen besprekorno ali film - lažan, neuverljiv, apoetičan. Izvrsna uloga Mije Farou. Pa ipak, za ocenu samo - SLABO.“