Ulizica, Udovičić, Babić…

Vaterpolisti Srbije ostvarili su veliki uspeh osvojivši Svetsku ligu u Beogradu, uz direktan plasman na Olimpijske igre u Tokiju. Uspeh je bio još veći jer je utakmica protiv Hrvatske igrana po velikom pljusku koji je sve na Tašmajdanu učinio mokrim. Navijače, članove stručnih štabova obe reprezentacije, igrače, doduše, oni su mokri kakvo god da je vreme, sudije, novinare, redare i stanare uz reku u obližnjoj Ulici 27. marta. Međutim, jedan vaterpolista ipak se izdvojio u svemu tome. Dok su „delfini“ u Beogradu primali zlato, bivši reprezentativac i sadašnji ministar sporta Vanja Udovičić u Minsku je primao najniže uvrede. Pokisao do koske, ali ne od kiše koja u glavnom gradu Belorusije nije ni padala, ministar je ćutao i slušao kako ga pred kamerama ponižava čovek koji je u Ustav dodao još jedno ovlašćenje - da može da vređa koga god poželi. Voleli ste ga u „Šetajte do mile volje, nijedan zahtev neću da vam ispunim“, obožavali ste ga u „Narod nije hteo da prihvati moj plan za Kosovo“, fascinirao vas je u „Šta ćeš, Babiću, na Brionima?!”, oduševiće vas i u novom hitu „Vređam koga ja hoću“. „Vanji je teško da ustanovi kojoj naciji pripada, teško da bih mogao da kažem da je Srbin. Šampioni vole pritisak, a on samo kuka“ - rekao je pred jednim džudistom i milionima gledalaca predsednik Srbije Aleksandar Vučić za bivšeg kapitena vaterpolo reprezentacije Srbije i jednog od najtrofejnijih srpskih sportista, proglašenog za najboljeg igrača sveta i Evrope. Svi smo u školi imali nekog siledžiju koji je išao okolo i maltretirao đake, sve dok mu neko jači od njega ne bi zavalio šljagu i pokazao gde mu je mesto. Nažalost, ovog siledžiju nema ko da zaustavi, nema ko da mu „zavali tu šljagu“, odnosno kaže mu da prestane da maltretira sve oko sebe. Sve što je nakon one salve uvreda Udovičić uspeo da izusti bilo je: „Predsedniče, sve je istina što kažete“ iz čega se naslućuje da se tom siledžiji ne bi usprotivio šta god da mu je ovaj rekao. „Vanja, oduvek si mi bio sumnjiv. Ko se još zove Vanja? Ti mora da si žensko“. „Predsedniče, ako vi tako kažete, jesam.“ „Vanja, ti nikada nisi igrao za Srbiju.“ „Predsedniče, tačno tako, moja karijera ne postoji.“ „Vanja, tvoje pravo ime je Franjo, znači da si potomak Franje Tuđmana.“ „Predsedniče, sve je istina što kažete.“ Pored naroda i ministra Udvoričića, predsednik je stigao da izvređa i članove svoje stranke, pa je tako na nedavno održanoj sednici Glavnog odbora SNS javno ponizio Babića, otkrivši kako ovaj letuje u skupocenom smeštaju na Brionima. Babić naravno nije ni zucnuo, čime je pokazao zavidan rezultat na skali ulizištva od 0 do Udovičić. Ima u našem narodu lepih reči za nekog ko je poltron: ulizica, uvlakač, šlihtara, uguznik, prišipetlja, udvorica, čepulja, podrepaš, skutonoša, ulagivač, dupelizac, prilizica, udovičić, babić, brnabić, stefanović, uzelac, vučićević, mitrović, itd. Kada je došao po ministre da ih vređa, ja sam ćutao jer nisam ministar. Kad je došao po narod da ga vređa, opet sam ćutao. Kada je došao po mene da me vređa, nije imao ko da me brani jer su svi prihvatili da je normalno da nas ovaj sve vređa.