Tajne službe i dalje vuku konce

Advokat Rajko Danilović bio je glas žrtava u sudskim postupcima za politička ubistva. Zastupao je porodice premijera dr Zorana Đinđića nakon atentata, novinara Slavka Ćuruvije, četvorice članova SPO, nakon masakra na Ibarskoj magistrali. Učestvujući u ovim sudskim postupcima uverio se da u Srbiji postoji duboka država u kojoj tajne službe prožimaju celo društvo i osetio na koji način utiče i usmerava istrage i postupke. „U sudnici sam video više puta na delu duboku državu. Ona ima uticaj na celokupno društvo, ne samo na sudske postupke. Svugde je, u svim porama društva, i u pozadini svih dešavanja”, kaže Danilović. Duboku državu vidi kao proizvod i posledicu nezrelog društva u kome nisu izgrađene institucije, ne funkcioniše demokratija, a kontrolna tela postoje samo kao maska i dekoracija. Apelacioni sud je nedavno doneo konačnu presudu kojom su pripadnici JSO oslobođeni optužbi za pobunu. Zastupnici porodice Đinđić smatraju da je pobuna „crvenih beretki“ bila uvod u atentat na premijera Zorana Đinđića, ali ova presuda pokazuje da sadašnja vlast uopšte nema nameru da se bavi političkom pozadinom ubistva prvog demokratskog predsednika Vlade nakon Drugog svetskog rata. O tome da li je duboka država i tu ostavila svoj trag, između ostalog razgovaramo sa advokatom Rajkom Danilovićem. Na početku nam objasnite, kad kažete duboka država na šta mislite? Kako ona u Srbiji funkcioniše? Duboku državu svuda čine organi bezbednosti, BIA i druge tajne službe. Problem, međutim, postaje kad njen uticaj postane ogroman i nekontrolisan. Kako to izgleda videli smo i opipali u postupku za ubistvo vašeg kolege Slavka Ćuruvije. NJeno delovanje je ometalo slobodno suđenje, a to je veoma loše za društvo i demokratske procese u njemu. Ali postojanje duboke države je, nažalost, jasno vidljivo i van sudnice. Kako je vidljivo? Tako što se duboka država meša u sve stvari koje su od javnog interesa. Odluke, počevši od gradskih do republičkih i svih državnih i javnih pitanja, ne donose se u institucijama. Centri moći nisu u institucijama i nisu vidljivi. Kako vam je izgledalo suđenje za ubistvo Ćuruvije? Mučno. Baš zbog te duboke države koja je stalno bila prisutna. Skoro svi svedoci bili su pripadnici Resora državne bezbednosti, a i svi okrivljeni vrlo aktivni članovi te službe. Postupak je bio težak. Optuženima i sada prvostepeno osuđenima prvo je ukinut klasični pritvor, pa su poslati u kućni, iako se terete za najteže delo. Selektovanje dokaza, način saslušanja svedoka, biranje svedoka... Sve je to pokazalo nameru sudskog veća Posebnog odeljenja (Specijalnog suda) da želi da stvar otežava, a ne rasvetljava. Prvostepena konačna odluka Veća je u stvari pokušaj menjanja optužnice, da bi se doveo u sumnju ceo postupak. Dovoljno je reći da još nije napisana ni ta presuda. A da ne govorimo o rokovima za žalbu pa onda tek drugostepeni postupak i ko zna dokle će to da traje. Šta očekujete, kako će se to završiti? Ne znam. Sve je tu otvoreno, sve je moguće. Da li to znači da u sudskom postupku nisu najvažniji dokazi nego da proces usmeravaju neki drugi interesi i uticaji? Pa to je ta duboka država. Od početka postupka je tu i sve vreme je uticala na proces. Mogao sam njen uticaj da pratim zato što sam od samog početka bio uključen u istragu i suđenje. Slavkov brat Jova Ćuruvija me je odmah posle ubistva pozvao. Bio je veoma uporan da se otkriju ubice njegovog brata i nikad se nije obeshrabrio zbog očiglednih opstrukcija. Nažalost, nije dočekao suđenje. Preminuo je. Na suđenju sam zastupao i Branku Prpu. Ni u postupku za ubistvo Slavka Ćuruvije nije se došlo do naredbodavca. Vi ste optuživali Mirjanu Marković? Da, podneo sam i krivičnu prijavu protiv Mirjane Marković. Ali je potpuno izbegnuto da se raspravlja o njenoj odgovornosti, nije čak ni saslušana. Utvrđeno je i poznato je da je ona prvo držala govor o „izdajnicima“ kao uvertiru ubistva, pa se po njenoj narudžbini pojavio sraman tekst u Politika ekspres „Ćuruvija dočekao bombe“ koji je čitan i u udarnom dnevniku na RTS-u. Ne znam da li je ona zajedno sa Slobodanom Miloševićem ili sama naredila da se ubije Ćuruvija. U svakom slučaju bračni par je naredio ubistvo novinara i tu nema nikakvih sumnji. A to što nije odgovarala i tu se vidi koliko su široki i dugi kraci duboke države. Bivši načelnik UKP Rodoljub Milović rekao je nedavno za NIN da u državnom vrhu ima članova zemunskog klana. Šta vi mislite? Moguće je. Zemunski klan nije nastao kao uobičajena kriminalna i mafijaška organizacija. Klan je u vreme vlasti Slobodana Miloševića bio u funkciji države. Država je radila sa njim i koristila ga, davala naloge... Pripadnici klana su imali službene legitimacije i dozvole za nošenje oružja. Ne znam koliko se obnovilo i sačuvalo od te infrastrukture. Milović je spominjao i sadašnjeg ministra zdravlja Zlatibora Lončara? Šta vi o tome znate? Kada je vođen postupak, Lončar nije bio u našem fokusu. Nije izgledalo da je neka važna ličnost i da je imao neku centralnu ulogu. On nije bio ni u fokusu istrage jer nije bio obuhvaćen optužnicom, ni krivičnom prijavom. Lično smatram da nije u redu da Lončar bude ministar. Ali to je stvar politike i interesa. Neka o tome brinu vlasti koje su ga postavile. Pitajte Aleksandra Vučića i Anu Brnabić da li neko takav može da bude ministar. Izgleda da njima to ne smeta. Ne znam koje su to obaveze i čije... Mnogi upravo postavljaju pitanje morala, da neko sa takvom hipotekom bude ministar? Pitajte njega i one koji su ga postavili. Pitanje morala je lična stvar i ne mogu ja u njihovo ime da govorim. Na suđenju za ubistvo premijera Đinđića spominjan je i Vojislav Šešelj kao saradnik zemunskog klana. Kakva su vaša saznanja, kakva je njegova uloga? Šešelj je tokom suđenja često bio spominjan. Jasno je da je postojao odnos između zemunskog klana i Srpske radikalne stranke. Ti kriminalci iz klana su davali radikalima pare. Ne znam da li to znači da su kriminalci bili radikali ili su radikali bili kriminalci? Šešelj je bio zaštićen u Haškom tribunalu od postupka u Srbiji. On se tamo sklonio pre ubistva premijera Zorana Đinđića. Tako njegovi postupci nisu mogli da budu predmet ispitivanja. Šešelj bi trebalo da bude obuhvaćen istragom o političkoj pozadini ubistva Zorana Đinđića. Mislim da bi i sam voleo da bude, jer se svuda gura. Bivši radikali su sada na vlasti. Da li tu postoje još neke veze sa klanom? Ima i sada nekih veza. Nije sasvim jasno kakvih sve, i šta se dešava. Ali se nešto dešava. Da li vas čudi što je vlast dugo ćutala o navodima Rodoljuba Milovića? Ova vlast inače ćuti o svim ključnim pitanjima, ne samo na navode Milovića. Raspravljaju samo u svom zatvorenom krugu. Završavaju delo Slobodana Miloševića. Miloševićeva politika je pobedila danas, bez njega. Kako gledate na to što neki porede premijera Đinđića sa Vučićem. Na primer, Vesić. Šta vi mislite o tome? Bilo bi dobro da Vučić ima takav uzor. Ali nema. Ova vlast se ne bavi politikom koju je želeo i sprovodio Đinđić. NJihova glavna preokupacija je kako da učvrste vlast. Jedino nekad stidljivo pokazuju da su navodno za evropeizaciju Srbije. Pa i to izgleda više kao njihova propaganda nego kao stvarna želja. U svakom slučaju evropski put ne zavisi od želje nego od dela, trebalo bi razvijati demokratiju, graditi institucije i sprovoditi reforme, a to ne vidim. A što se Vesića tiče i toga šta misli, on nije vredan ni pomena. Povodom formiranja Komisije za ispitivanje pozadine ubistva premijera Đinđića, vas i još nekoliko ljudi pozvao je Aleksandar Vučić da pomognete da se razreši taj slučaj. Šta je bilo sa tim? Pozvao je nas nekoliko. Na tom zajedničkom sastanku, uveravao nas je da želi da se taj slučaj razreši, ali posle toga ništa nije bilo. Od tada, već više od pet godina, baš ništa se nije dešavalo. Vučić je pozvao i sestru premijera Gordanu Đinđić Filipović, sudiju iz postupka Marka Kljajevića, mog kolegu advokata Dragoljuba Todorovića i još neke. Svima nam je govorio da će se formirati komisija za ispitivanje političke pozadine ubistva premijera i da će biti uključeni pripadnici policije, BIA i tužilaštva. Međutim, nikakav više sastanak nije zakazan niti je preduzeta bilo kakva akcija. Ta je tema očito skinuta s dnevnog reda. Da li ste tražili objašnjenje zašto se ništa nije desilo? Nisam direktno od Vučića. Niko nije zvao nikoga od nas. Razgovarao sam sa Markom Kljajevićem, ali nismo mogli da zaključimo ništa drugo osim da je sve jednostavno ugašeno. Inicijativa je bila na Vučiću i on je trebalo da kaže šta se dešava. Međutim, nikakvo objašnjenje nismo dobili do danas. Zaključio sam da nema interesovanja, niti volje. Nemam nijednu informaciju zašto je to tako, ne znam ni koji su bili motivi Vučića da nas prvobitno pozove i priča o formiranju komisije. Pozvao vas je pre vanrednih skupštinskih izbora 2014? Jeste. Vučić to nije spominjao u izbornoj kampanji, ali je bilo u medijima. Ova vlast, nažalost, nema volje i čak ne smatra važnim pitanje razrešenja političke pozadine ubistva premijera Đinđića. Samo ćute o tome. Zašto nema volje da se razreši? Zato što nam je društvo u potpunom haosu. Šta to znači? Sada je sve u jednom. Jedan gospodar, jedna politika, jedna stranka, jedan narod. Nema slobode, demokratije, prava na različite stavove i mišljenja. Nema političkog sukobljavanja, pa ni razmena ideja i mišljenja. Nema života... Sada je doneta pravosnažna oslobađajuća presuda za pobunu JSO. Da li nas to udaljava od razrešenja političke pozadine ubistva premijera Đinđića? To je pokušaj zatvaranja teme političke pozadine. Ali ni osuda pripadnika JSO koji su napravili pobunu ne bi ništa razjasnila. Pozadina ubistva je mnogo šira od pobune JSO. „Crvene beretke“ su izvršioci, kao i pripadnici zemunskog klana, koji su imali takođe službene legitimacije. Nisu otkriveni oni koji su iz pozadine vukli konce, organizovali i podsticali. Zorana Đinđića je ubila država, deo njenog aparata. Zato je to i danas važan razlog da se razotkrije politička pozadina. Ima li nade da će se to ikada utvrditi? Sada nema političke volje. Vreme teče, pada u zaborav mnogo toga. Ali uvek ima nade da će se to razrešiti. Istraga ne može biti zaključena. Znaćemo da ima političke volje da se razreši politička pozadina ubistva premijera Đinđića kada bude bio organizovan tim koji će imati pravo da prikupi podatke iz svih arhiva. Zoran Đinđić je večita inspiracija. Bez obzira na proteklo vreme vraćanje na njegovu politiku i političku viziju inspirativno je i korisno. Kako vam danas izgleda postupak za ubistvo premijera? Postupak je bio kvalitetan i pored svih otpora suđenju ono je dobro organizovano i vođeno. Tako da je presuda doneta na dokazima koji su rasvetljeni i objašnjeni tokom postupka. Jasno je i nedvosmisleno utvrđeno ko su neposredni počinioci iz JSO i zemunskog klana. Bilo je pokušaja da se neki od eventualnih svedoka zaštite, da ne budu saslušavani. Ali to nije bitno uticalo na sam tok i rezultat postupka. Kakvo je srpsko pravosuđe i da li ima snage da vodi bitne postupke? Pravosuđe u Srbiji nikada nije bilo jako, ali danas je izuzetno slabo zbog velikog uticaja politike i potpuno nereformisano. Međutim, ono ima snage da završi složene i teške poslove, ali moraju da mu se daju zadaci. Ne treba zaboraviti da su sudije i tužioci činovnici, mada tvrde da su samostalna zanimanja. To moraju da dokažu. Za sada više pokazuju da su skloniji da izvršavaju postavljene zadatke. U celini gledano, pravosuđe je kao celo društvo, sa svim slabostima koje društvo ima. Blokirano je ili u boljim primerima usporeno. Suština je danas da je pravosuđe pod izuzetno velikim uticajem politike, posebno izvršne vlasti i nedovoljno organizovano i osposobljeno za samostalnu inicijativu.