Ipak dobar izbor

Izbor Kristin Lagard, direktorke Međunarodnog monetarnog fonda i bivše francuske ministarke finansija, za naslednika Marija Dragija na mestu predsednika Evropske centralne banke (ECB) smatra se kontroverznim. Ne bi trebalo, smatra Filip Legren, bivši ekonomski savetnik predsednika Evropske komisije, u tekstu za Project Syndicate. Uprkos tajnovitosti koja je pratila proces imenovanja nosilaca čelnih funkcija u EU, i mada jednim delom izabrana samo zato što je žena, Francuskinja i pripada Evropskoj narodnoj partiji desnog centra, Lagardova ima kvalitete za obavljanje funkcije na koju dolazi. Ona poseduje istrajnost i političke veštine koje su joj omogućile da najpre bude uspešna kao pravnik, potom političar, a poslednjih godina i kao tehnokrata međunarodnog nivoa. NJenih osam godina na čelu MMF-a obezbedili su joj ogromno međunarodno iskustvo i prestiž. Iznad svega, u nekoj kriznoj situaciji i ona bi bila spremna da, kao Dragi 2012. godine, „učini šta god treba“ kako bi spasila evro, nabraja Legren. Neki su požurili da kritikuju Lagardovu zbog odluka koje je donosila tokom krize evrozone. Tada kao francuska ministarka finansija, sledila je na pogrešnim premisama zasnovan konsenzus u okviru evrozone da grčki dug 2010. nije bilo moguće restrukturisati, i da je restriktivna fiskalna politika lek za finansijsku paniku koja je umalo uništila evro. Ali u septembru 2011, privatno je podržala i neograničenu intervenciju ECB i olakšanje grčkog dužničkog tereta, ukazuje Legren, hvaleći njenu spremnost da prizna greške i uči iz njih. To što Lagardova ima politički bekgraund neke navodi na zabrinutost da bi ECB mogla da bude politizovana; ali kao što njen najvećim delom uspešni mandat na čelu MMF pokazuje, ona je u stanju da diplomatski istupa u javnosti dok privatno otvoreno saopštava šta misli. A pošto je za upravljanje monetarnom unijom sastavljenom od 19 zemalja s različitim idejama i interesima potrebno veliko političko iskustvo, njeni dobri odnosi s liderima EU predstavljaju veliki plus, navodi Legren. Osim toga, s obzirom na to da je ECB sve nezavisnija u svom delovanju, i koliko je tokom krize evrozone maltretirala Irsku i južne članice Unije, ukoliko banka s Lagardovom na čelu bude više uzimala u obzir političke okolnosti to neće nužno biti loša stvar, dodaje on. Problem ne bi trebalo da bude ni to što Lagardova nema formalno ekonomsko obrazovanje. To su joj prigovarali i kada je preuzimala dužnost direktora MMF-a od diskreditovanog Dominika Štraus-Kana, pa se ispostavilo da sumnje nisu bile osnovane. Nesporno je da njen manjak neposrednog iskustva u vođenju monetarne politike predstavlja slabost. Ali, kao što je pokazala i na čelu MMF-a, Lagardova brzo pohvata konce na novoj funkciji i sada veoma dobro razume međunarodnu ekonomsku politiku, zaključuje Legren.