Književna fantastika

Već u svom šestom broju, književni časopis posvećen fantastici pa tako i nazvan (izdavači Kontrast i Art Anima) postavio je visoke standarde kako po kvalitetu tekstova, tako i po konceptu. Već u uvodu, urednici Dragoljub Igrošanac i Mladen Jakovljević kažu: „Nemoguće je u jednu relevantnu svesku sažeti nepregledno polje fantastike, a nemati osećaj da su izostavljeni brojni značajni autori i njihova dela. Ipak, ma koliko se nemogućim ovakvi napori činili, oni svakako nisu uzaludni, jer svaki doprinos rasvetljavanju bilo kojeg dela tog nepreglednog polja otkriva njegove nove i aktuelne prostore, ili podseća na nezaboravna imena zahvaljujući čijem kreativnom potpisu generacije zaljubljenika u začudno i čudesno otkrivaju prostranstvo fantastike ili pak iznova iščitavaju i tumače njegove vrednosti.“ I onda zaključuju da je stoga najveći deo izdanja Književne fantastike posvećen upravo imenima bez kojih bi pejzaži ovog žanra danas bili drugačiji i, nesumnjivo, siromašniji. Ako samo pređete ovlaš preko sadržaja, uvidećete da je svaki segment pažljivo probran. Nakon tri prozna kratka dela, otvara se temat broja, koji je posvećen Edgaru Alanu Pou. Nesumnjivo su sva tri teksta više nego relevantna i na vrlo osoben način osvetljavaju rad ovog velikog autora fantastike. Eseji u broju su prava minijaturna kolekcija obavezne literature: od japanskih autora fantastike, preko Gospodara prstenova, do fantastike u romanu Jaceka Dukaja i radovima Paskala Malosa. Slede tekstovi o Harlanu Elisonu, intervju sa Miomirom Petrovićem, a rubrika ekranizacije bavi se godišnjicom prvog jugoslovenskog horor filma kao i adaptacijom legendarnog romana Širli DŽekson Ukleta kuća na brdu, u formi TV serije. Tekstovi o stripovima fantastike, te prikazi najnovije literature samo zaokružuju ovo izdanje, nakon kojeg se nadamo da će časopis nastaviti u ovako ambicioznom ritmu.