Između dva Vatikana

Belopalanački šerif Miljko zaista je dotakao „dno dna“! Ajd’ mani to što zbog njegovih lopovluka treba uskoro da mu se sudi, nego je on sebi, u prošli petak, dozvolio da ne dočeka dr Vladimira Kostića, predsednika SANU, koji je u Centru za kulturu govorio na promociji belopalanačkog Zbornika. Čuj, imao je unapred zakazane obaveze! Bilo kako bilo, Miljko mom Aleku postaje sve teži kamen oko vrata, sem ako nije bila direktiva iz Jajinaca da se predsednik SANU ne dočeka. Zato je valjda Vlada Kostić, u svojoj besedi, rekao da „dolaze vremena kao što su bila ona kada je na lomači goreo Đordano Bruno“. A, sve kao da ide u tom pravcu. Jer, evo, Putin rešio da gradi „pravoslavni Vatikan“ i to u vreme kada staroverski pokret u Rusiji počinje i te kako da se budi?! Putin jeste zadužio oko hiljadu akademika da podrobnije istraže prethrišćanski period Rusije, ali iz državničkih razloga, Isus iz Nazareta preči mu je, još uvek, od Peruna i Vida! Putinov Vatikan gradiće se u Sergijev Posedu gde se nalazi manastir Svete Trojice i koštaće 144 milijardi rubalja. I, kuku nama Srbima, u sendviču između dva Vatikana! Spljeskaće nas da od nas ni traga neće ostati! Ugasiće nam zauvek naše arijevsko Nepobedivo Sunce zarad nekog Nazarećanina koji nije ni postojao! Nego, zbogom Sunce, dosta si nas i grejalo! Putin je već počeo da se ponaša kao „pravoslavni papa“ i već je odleteo u Rim da sa „kolegom“ Franjom vidi šta da rade sa „nestašnim“ Donaldom Trampom koji „nameće trku u nuklearnom naoružanju“. Ali, gle, jedna ruska delegacija je u prošlu subotu uoči praznika Svetog Jovana Krstitelja, skoknula na Cetinje. Nisu, valjda, Rusi otišli kod Mila Đukanovića da mu traže desnu ruku Jovana Krstitelja?! K. G. Jung, moj guru iz Švice, smatra da to nije bez osnova: „Porodica Romanov je 1799. godine od Malteških vitezova dobila ruku Jovana Krstitelja. I ona je čuvana u carskoj Rusiji sve do Oktobarske revolucije, kada je Marija Fjodorovna odnela Krstiteljevu ruku u Kopenhagen! A onda je ruski mitropolit Jovanovu ruku darovao kralju Aleksandru Karađorđeviću, u znak zahvalnosti Srbiji koja je primila ruske emigrante. Ruka Jovana Krstitelja čuvana je sve do 1941. godine, a potom prebačena u državni trezor, da bi 1993. godine bila prebačena na Cetinje. E, sada je ta Jovanova ruka Rusima i te kako potrebna da bi ruski, pardon, pravoslavni Vatikan dobio na snazi, pošto papa Franja ima samo kožicu od Isusovog obrezanja, u čiju se verodostojnost još i sumnja?!“ Ah, kako me sve ovo uznemirilo! Jer, ako je Isus iz Ohrida, onda njegov brat Jovan mora da je takođe iz naših krajeva, te bi onda i ruka Krstiteljeva trebalo da ostane ovde. Nego ne miruje ni Jovan Deretić. On se sa Netanijahuom, predsednikom Izraela, dogovara kako da Jevreje udene pored Srba, ne bi li i oni postali „narod najstariji“! Netanijahu je, svojevremeno, i mom Aleku rekao da se „Srbi i Jevreji znaju još iz vremena Rimljana“. Ali, ne lezi vraže, sve više se pokazuje da Jevreji nisu baš toliko star narod, pa sada vajni autohtonista Deretić treba to nekako da „ispegla“. Zato je, valjda, ove nedelje Gideon Grajf iz jerusalimskog Instituta „Šem Olam“ saopštio da će u Jerusalimu biti postavljena memorijalna ploča u čast Save Nemanjića, koji je „zauvek povezao srpski narod sa sinovima Izraela“! Tu me moja Crna podseća: „Svojevremeno si u NIN-u objavio tajni plan Mosada u slučaju izraelsko-iranskog nuklearnog rata. Taj plan zove se ’Mojsije’ i, po njemu, Srbija postaje „rezervna domovina“ Jevreja. Pametnom čoveku i komarac je muzika...“