Danas nema države

Diverzije su njegova specijalnost. Iznenadne akcije na terenu koje ogoljavaju način vladanja SNS. NJegova poslednja akcija je odgovor na bahato ponašanje ministra odbrane Aleksandra Vulina, za kojeg tvrdi da vodi specijalni rat protiv obespravljenih vojnih beskućnika Srbije u zgradi hotela Bristol. „Ministar Vulin je naložio da se brava ulaza u hotel Bristol obije i širom ostave otvorena vrata, kaže Balša Božović, poslanik DS za NIN. Ta naredba dodatno je trebalo da ugrozi bezbednost penzionisanih oficira i njihovih porodica koje su u tom hotelu 28 godina. „Ministar Vulin sada vodi psihološki rat protiv njih, kako bi ih primorao da napuste jedini smeštaj. Isključuju im struju, zimi grejanje, sada vodu… Zato što je grad Beograd obećao ovu zgradu vlasniku projekta Beograd na vodi, kao i zgradu Geozavoda, uz nadoknadu od nula dinara. „Po ko zna koji put, tim oficirima je dodeljen 101 stan, ali ti stanovi su nestali. Funkcioneri SNS dali su ih svojim prijateljima, kumovima, strinama, ortacima… Oni su dokaz da je korupcija ušla u DNK društva. Kako bih zaustavio razne huligane da vršljaju po zgradi penzionisanih oficira zamenio sam tu bravu“, kaže Božović. Vaša prethodna akcija odigrala se u Ćupriji u Višoj medicinskoj školi, gde je devet profesorki ostalo bez posla da bi ih dobili predavači Aleksandar Martinović, Ivan Bošnjak, Darko Laketić i Vladimir Orlić kao funkcioneri SNS? Na predavanju zatekli ste praznu učionicu. Kako je izgledao taj susret oči u oči? Žalosno. Teško je gledati čoveka koji kaže, „da, ja sam devet žena otpustio, pa šta, ja ovde radim, nemam đake, sve sam slagao, sve sam lažirao, šta mi možete, ’ajde da se izmerimo na izborima“. To bahato ponašanje, način na koji SNS tretira ne samo profesorke, ne samo struku, nego nezaštićene žene. Za ovih sedam godina smo se uverili o kakvom tipu ličnosti se radi, a novi bahati postupci se otkrivaju svakog dana. Da ne znaju to svi, očigledno govori podrška koju imaju? Pre nego što govorimo o njima i njihovoj podršci, moramo videti kakvi smo mi. U ovom momentu opoziciju čine i ljudi koji su odlučili da ne ćute i koji rizikuju svoje karijere da bi ogolili ovaj režim i da bi mu se suprotstavili. Ali da bismo ovaj režim smenili, uz veliko angažovanje ovih ljudi o kojima govorim, potrebna nam je i velika i dobro organizovana stranka, proevropska i demokratska. Bez jake i velike partije koja ima dobru organizaciju, aktiviste u svakoj kući, zgradi, ulici, selu, opštini i gradu, bez te infrastrukture koja je zdrobljena i uništena, na čemu je Vučić predano radio, smena režima nije moguća. Zato je ujedinjenje DS velika šansa. Ta stranka je kroz istoriju pokazala da je sposobna da sačuva demokratske vrednosti i da bude moderna snaga u našoj zemlji. Prvi put kada je 1990. Dragoljub Mićunović osnovao DS, zatim kad je Đinđić demokratskom i evropskom organizacijom po celoj Srbiji razvio mehanizam sposoban da smeni Miloševića i tu nacional-socijalističku bandu iz 90-ih. Istorijski događaj je bio i pobeda Tadića na predsedničkim izborima 2004. uz potporu stranke koja je uspela da se održi i posle ubistva Zorana Đinđića… Sipate so na ranu naročito nekadašnjim glasačima DS, uglavnom razočaranim. Smatraju stranku odgovornom što su se radikali vratili na vlast? Bilo je grešaka, posebno kada je DS većinski učestvovala u vlasti, ali sam pomenuo sve ovo zato što je važan istorijski kontekst jedne političke organizacije. Kada pogledate Vučićevu vladavinu danas, ipak, siguran sam da mnogi sebi grizu jezik zbog brutalnih napada na Borisa Tadića te 2012. jer imamo režim koji je skuvao u jednom loncu sve što je mogao, izručio to na sto, i napravio nov model vladanja. To je samovlašće tipa istočnjačkih despotija, gde je vladar suveren, bez institucionalne kontrole i gde volja naroda ne postoji. Predsednik ovde odlučuje o svemu. Taj način vladavine doveo je do totalnog razbijanja i degradacije društva. Nastavljena je istorijska tradicija, da se na svaki mali korak napred vratimo dva unazad. Zato verujem, posmatrajući našu blisku istoriju, da se ovakvom režimu može suprotstaviti jedino jaka proevropska partija. Nije smisao promena da mi budemo Vučić umesto Vučića pa da i mi vladamo na ovaj način, samo malo bolje. Ne to. Važno je da postoji demokratska i evropska alternativa jer je Srbiji to potrebnije nego ikada. Evropa takođe šalje signale da je umorna od proširivanja, umorna od čekanja da se neki narodi i neke države modernizuju i demokratizuju. I Vučić propagira proevropski put? On to radi samo deklarativno, radujući se svaki put kad Evropa kaže da je nespremna da primi nove članice. Sa druge strane u narodu, preko svojih medija, širi propagandu kako nas Evropa neće, što nije istina, jer ako nije spremna sada, ne znači da neće biti sutra i ne znači da to nije naš nacionalni cilj i pravac. Podršku Vučić dobija sa Zapada, u ključnim momentima Mogerinijeva je tu, Makron je upravo bio u Beogradu? Nisam siguran da Evropa daje podršku Vučiću. Izveštaj EU govori da je sada svima jasno da je napravio haos ne samo u Srbiji nego u regionu. U odnosima sa susedima prilično je živa njegova politika iz 90-ih. On se uvek vraća sukobima kao važnom instrumentu vladanja. Mislim da svi vide način na koji funkcioniše i vlada. Uostalom, broj otvorenih poglavlja, koji je mnogo manji nego što je Srbija najavljivala, govori o tome koliku podršku Vučić dobija. Tome treba verovati više nego onome što nam se plasira u kontrolisanim medijima. Umesto da Srbija uspostavlja red u državi, ona se ljuti na EU što ne otvara poglavlja. Ne možete se naljutiti na voz što odlazi, takav je raspored vožnje, ali možete da potrčite i uskočite u taj voz. Šta očekujete nakon posete Makrona? Nastavak pritisaka. Sve u svrhu rešavanja kosovskog pitanja. To je bila osnovna Makronova poruka. Svakako je važno rešiti kosovsko pitanje. Ali način na koji se ono danas rešava podseća na ono kako je Milošević rešavao pitanje BiH, i pitanje Srba u Hrvatskoj, ili kako je Koštunica rešavao pitanje Crne Gore i zajedničke države SCG. To nas je dovelo do rezultata koji nisu bili povoljni za Srbiju. Ako Vučić nastavi da rešava krize na Miloševićev način, mislim da ćemo opet sve izgubiti. Traženje rešenja kroz nove etničke podele, nove granice zasnovane na tezama o nemogućnosti zajedničkog života, postavljanje kao ideal razgraničenje a ne pomirenje, pokazuje da Vučić nije ništa naučio iz decenija svoje propale politike koja je generacije ovde koštala budućnosti. Šta znači pobeda Srbije? Da prvo Srbija shvati da teritorije nisu sve, da je najvažnije kakva je, a ne kolika je država. Da se fokusira na pitanje kakvu Srbiju mi želimo. Da li je to Srbija u kojoj će Martinović da predaje, a devet školovanih žena da ostane bez posla, kako bi se članovi i funkcioneri SNS dodatno platili, u kojoj penzionisani oficiri ostaju na ulici jer je neki član SNS dodelio njihov stan svom prijatelju, kumu, strini? Ili ćemo da živimo u zemlji vladavine prava, gde se znanje poštuje. Pitanje je kako da mi, kao opozicioni lideri, nametnemo rešenje za ovu situaciju. Verujem da je to moguće uz prevazilaženje nekih ličnih sukoba, sujeta. Jer Vučić se raduje svakoj vrsti krize, bilo u Evropi, regionu, ili u svojoj zemlji. To su ljudi iz 90-ih. Isti su, kao što im je i politika, u suštini ostala ista. Odredio ih je ambijent u kojem su politički stasali? Da, što bi rekao Kokan Mladenović, rođeni su u mirisu baruta i krvi. U takvom ambijentu oni se najbolje snalaze i to što imaju malo oprezniji rečnik kada dođe neko sa strane to je samo dok su gosti tu. Posle nastavljaju po starom. Ne samo da vladaju nego i da sude. Da određuju koliko ko treba da ima i kakva prava. To je radikalski način razumevanja sveta. NJima evropski put nije blizak, oni su na tom putu kao pod nekim moranjem. A naš je problem ako Srbiju ne vratimo baš na taj put jer u suprotnom nećemo opstati kao narod. Zar ne mislite da je naš problem ovo što nam se dešava u kući. Nikolić u rezidenciji na Dedinju, iako više nije predsednik, Vulin sa stanom od tetke… Je li to vladavina licemerja uz ulagivanje takozvanom plebsu, uz privilegije i novac, korupciju? Nije se mnogo promenilo od vremena Nikole Pašića do danas. Ta radikalska mantra je uvek ista. Sve ćemo raditi da ostanemo na vlasti, lagaćemo, varaćemo, prvo ćemo strah i mržnju da sejemo, onda ćemo strahom tuđim da se koristimo kako bismo opstali, okrenućemo ljude protiv ljudi, a onda sledi pljačka. To je jedina ideologija. Ako treba razbićemo i državu, bez obzira na žrtve, ostaćemo u fotelji. Oni su rešili svoja pitanja, sve su bogatiji, dok su građani sve siromašniji, sve vreme se predstavljajući kao tobožnji zaštitnici siromašnih. A mi nestajemo uz ogromnu odgovornost i onih koji danas sebe smatraju opozicijom. I zato kažem da je važno da prevaziđemo razlike, svađe i da se fokusiramo na ono što je potrebno da se ovaj režim smeni kako bi Srbija opstala. Danas nema države, danas nema ko da pomogne ovim ljudima iz Bristola, nema ko da pomogne ovim profesorkama iz Ćuprije, danas mogu da vam sruše kuću kao što su srušili Savamalu i nemate kome da se žalite. Nebojši Stefanoviću?! Nezavisnim institucijama?! Pa šta je sa opozicijom? Opozicija je zbunjena. Pojavio se bojkot izbora kao opcija. To je ideja koju treba ozbiljno razmotriti ukoliko ne uspemo da se izborimo za uslove za poštene i slobodne izbore. Neodgovorno je da iz opozicije idu pojedinačne izjave o bojkotu a da nismo svi zajedno razgovarali o tome. Opozicija se, čini mi se, i sama boji dijaloga. A ukoliko želimo demokratsku Srbiju mi u opoziciji moramo imati dijalog među sobom. Da vidimo šta to podrazumevaju fer uslovi. Zoran Živković, Tatjana Macura, Ne davimo Beograd, Pokret slobodnih građana… oni nisu za mene sumnjivi samo zato što misle drugačije od Saveza za Srbiju. Pa na šta bi to ličilo kada bismo svi mislili isto? Ne bih voleo da mi unutar Saveza više ratujemo između sebe nego što obavljamo zadatak koji u ime građana moramo da obavimo. Verujem da nam sukobi nisu potrebni već debata o tome kako da pobedimo Vučićev režim i kako će Srbija da izgleda dan posle Vučića. Sukobili ste se oko učešća u radu parlamentarnih grupa, iako je bojkot parlamenta na snazi? Ne mislim da je moguć povratak u parlament pod ovim uslovima. S duge strane, loše je kada narodni poslanici ne kontrolišu Vladu Srbije. Ne mislim da je kolaboracija sa Vučićem ukoliko neko kontroliše istog tog Vučića kako troši pare građana. Učešće u radu parlamenta daje legitimitet ovakvoj vlasti? Naravno da ne treba ulaziti u salu pod ovakvim uslovima kada ništa ne možete da kažete. Ali potrebno je boriti se i zahtevima da se stvari promene. I potrebno je uraditi sve da se uslovi u kojima radimo i uslovi pod kojima ulazimo na izbore promene, a ne sedeti i čekati da se to samo od sebe desi. Čemu ulazak u parlament ako ne možete da utičete ni na koji način na upravljanje državom a ni na njenu kontrolu? Kritike doživljavaju kao napade izdajnika i unutrašnjih neprijatelja, dok se po hitnom postupku donosi većina zakona koji ozakonjuju korupciju? Da nije opozicionih poslanika ne bi se znalo o Savamali, hotelu na Pančiću, mnogo toga o ubistvu Olivera Ivanovića, slučaju Martinović u Ćupriji, tajnim ugovorima, nepravdama koje trpe građani, Beogradu na vodi i lošim zakonima koji utiču na život građana. Sve najveće afere otkrila je opozicija u parlamentu. Mislim da imam argument više da govorim o načinu borbe u tom parlamentu jer sam najkažnjavaniji poslanik tog parlamenta od 90-ih do danas. Nije bilo lako ni ugodno tamo sedeti, ali branili smo interes građana. Javljate li se Martinoviću u prolazu u hodniku? Ne. Nemamo o čemu da razgovaramo. I za takvu atmosferu odgovorna je vlast, oni su većina u tom parlamentu. I da ne ostanem nedorečen, pod ovakvim uslovima nema povratka u parlament. Što ne znači da treba da čekamo da se Vučić seti da nam nešto ponudi, već treba mnogo energičnije da se borimo za fer uslove i u parlamentu i na izborima.