Elita, bre...

Pre početka priče o današnjim pravim i lažnim intelektualcima, pravoj i lažnoj eliti, treba uporediti ove, za jedan narod najvažnije društvene kategorije, početkom dvadesetog veka i danas, nakon sto godina. Razlike su ogromne i obeshrabrujuće kad se stave u kontekst uloge i ponašanja obrazovanih ljudi u odnosu na veći deo stanovništva za koji se sa pravom može reći da je nedovoljno prosvećen, zapravo nedovoljno pismen. Dvadesetih godina prošlog veka srpski intelektualci su kao svoju dužnost smatrali puno uključivanje u društveni život. S jedne strane bili su veoma kritični prema tada dominantnoj manipulativnoj politici radikala a sa druge strane, delovali su kao prosvetitelji svoje nacije. Danas, posle ravno 100 godina, neverovatno ali istinito, imamo skoro identičnu socio-društveno-političku scenu. Na sceni je takođe radikalska manipulativna dominantna politička matrica. I takođe, nažalost, imamo poražavajuću situaciju kada je u pitanju široka narodna pismenost jer polovina odraslih stanovnika Srbije ima završenu samo osnovnu školu, što praktično znači da je funkcionalno nepismena. Upravo ovakva naša današnja realnost stavlja intelektualce pred zahteve vredne i značajne po opšti nacionalni interes – a to je obaveza da u okviru svojih profesija, svog znanja, svog obrazovanja i iskustva, jasno, glasno i javno ukažu na sve ono što danas kod nas nije dobro, na sve ono što se radi pogrešno i što može doneti veliku štetu društvu i državi i na sve ono što se ne radi, a moralo bi, zarad opšteg dobra. Ako intelektualci budu ćutali ušuškani u svoje lične konformizme, u svoje dohotke i privilegije, u svoje kabinete i sinekure, biće posramljeni i obeleženi kao podanici i saučesnici režima prve vrste. U Srbiji danas ima mnogo mladih i veoma obrazovanih devojaka i mladića kojima je potreban samo mali podstrek. Potreban im je primer čestitosti, časnosti, primer iskrenosti i nekalkulisanja, primer poverenja i primer beskompromisnog razotkrivanja istine koja je ovde kod nas ukinuta. Ovde se istina ne saopštava građanima. Zato se od intelektualaca s pravom očekuje da ukažu na tu istinu. Da tako postanu istinska elita svog naroda, da se ne stide što su elita i da delaju kao elita - kao pravi pravcati narodni tribuni. Potrebno je samo malo truda da se dođe do tako važne istine - a onda će ići mnogo lakše. Biće mnogo jednostavnije da se dođe do promene i najzad do pravde. Na kraju, sve je pitanje kičme. O tome se radi. U međuvremenu, dok najveći deo intelektualaca ćuti, dok ćuti Srpska akademija nauka i umetnosti, dok ćuti najveći deo Univerziteta, dok ćute sve okupirane institucije, oni koji trenutno vladaju zemljom i koji vladaju glavnim gradom u kome živi trećina stanovništva - neprekidno i na sve moguće načine ponižavaju i blate onaj mali broj učenih ljudi koji se usudio da javno stvari nazove pravim imenom i građanima objasni našu današnju realnost - stvarnost u kojoj živimo. Za vlast su oni lažna elita i elitisti samo zato što govore otvoreno, pošteno i odgovorno i što građanima saopštavaju istinu koju bi oni pravim medijskim terorom da sakriju. U tu svrhu smislili su čak i jednu vrstu novogovora u kome je jedna od glavnih reči „BRE“ – koja je postala prisutna u svakodnevnim obraćanjima sa vrha države. To stravično „BRE“ im baš nekako priliči.