Srbija, ipak, nije lider na Balkanu

Predsednik Vučić je u poslednje vreme vrlo kivan na inteligenciju i to ne krije. Lično, ne negiram pravo predsednika da napiše pamfletski tekst kao onaj u Politici, uvredljiv ne samo prema političkim protivnicima, već i prema većini inteligencije u Srbiji. Ali, smeta mi nizak nivo teksta i prostački rečnik kakav ne dolikuje jednom predsedniku države, a posebno uobičajena netačnost njegovih tvrdnji. Pogledajmo nekoliko slučajeva iz ekonomske oblasti, koja je Vučiću očigledno veoma važna, pošto pokušava da tu nađe uporište za buduće izborne pobede kada ga ne može naći u politici. Na izjavu Danice Popović da je Srbija po pokazateljima ekonomskog rasta na začelju u regionu, Vučić je rekao da to nije tačno i da je „vodeća u regionu“. Svoju tvrdnju nije potkrepio podacima o rastu, kako bi trebalo, već o prosečnim platama na zapadnom Balkanu. Time je isključio sve bogatije zemlje iz regiona koje imaju za polovinu (Rumunija) ili dvostruko veću zaradu (Hrvatska, Grčka, Mađarska) ili trostruko (Slovenija), već se zadržao na evropskoj sirotinji i počeo da meri plate Kosova, Albanije, BiH i Makedonije. Pa ni tu nije Srbija prva, već Crna Gora, a ostale su blizu. A da ipak pogledamo stope privrednog rasta u poslednje dve godine (izračunate su prema podacima Svetske banke) – BDP Crne Gore je između 2016. i 2018. povećan 9,3 odsto, Kosova 8,6, Albanije 8,2, BiH i Srbije 6,3 i Severne Makedonije 2,9 odsto. Dal’ smo vodeći? Nismo - po privrednom rastu delimo pretposlednje mesto sa BiH. Nije valjda da naš predsednik govori neistinu. Danica je još dobro prošla, pošto je predsednik nije vređao ad hominem, kao Milojka Arsića. Ovaj je sasvim umereno, bez kritike, izjavio da je došlo do usporavanja rasta u prvom kvartalu ove godine na 2,5 odsto, što je bilo dovoljno da ga Vučić napadne kao čoveka koji nije „pristojan“ i kao savetnika u omraženoj vladi Mirka Cvetkovića, što bi, valjda, trebalo da znači da takvom čoveku ne treba verovati. A ovde je stvar sasvim jasna: podatak koga je Arsić naveo objavio je Republički zavod za statistiku, pa neka se Vučić njima žali ukoliko je nezadovoljan. Ognjen Radonjić izjavio je da se predsednik Vučić obraća ljudima koji su siromašni i lošijeg obrazovanja (što je potpuno tačno), na šta je Vučić odgovorio da danas u Srbiji ima „dvaput manje“ siromašnih u poređenju sa vremenom vladavine DOS-a. Ove dve stvari nemaju nikakve veze, ali je tvrdnja o prepolovljavanju stope apsolutnog siromaštva apsolutno netačna: ona se u poslednjih desetak godina kreće ciklično između 6,1 i 9,2 odsto, bez jasne tendencije opadanja, pa se Vučićeva tvrdnja i ovde mora uzeti kao lažljiva propaganda. Da bi dodatno uvredio Radonjića, dodao je da zna dosta ljudi koji su od njega pametniji, što bi značilo da Radonjić nije pametan čovek. Ipak se od predsednika Republike, koji je pri sebi, ne očekuju ovakvi niski udarci. I tako, sam predsednik mora da polemiše sa kritičarima kada, jadan, nema nijednog pristojnog ekonomistu pored sebe koji bi mogao, a i trebalo bi, da radi taj posao i oslobodi predsednika za važnije stvari. Omiljeni ekonomski pokazatelj predsednika Vučića je zaposlenost, koja je zaista povećana tokom nekih godina, a što su Vučić i vlastima skloni mediji naširoko naduvavali. Međutim, u poslednja dva kvartala (poslednjem u 2018. i prvom u 2019) zaposlenost je opala, prema Anketi o radnoj snazi RZS-a. No, to se smanjenje uopšte ne spominje kao da ga nema, već se, po oprobanom receptu, govori nešto sasvim drugo, obično o fiskalnoj konsolidaciji, koja je lepa stvar, ali se ipak ne maže na hleb. I tako redom: propaganda sklona neistinama usmerena je na zamajavanje manje obrazovanih ljudi čija je sposobnost razumevanja društvenih zbivanja manja od proseka, pa se natprosečno obaveštavaju preko RTS-a, Pinka i tabloida. Ne mislim da je sve u srpskoj ekonomiji loše, odnosno da napretka uopšte nema. Međutim, problem sa Vučićem je što želi da predstavi taj napredak kao izvanredan i da onda pripiše sve zasluge sebi i svojoj vladi. Srbija nažalost nije lider na Balkanu, ma koliko puta Vučić tvrdio da jeste. Sto puta izgovorena laž ipak ne postaje istina.