Sistemska greška

Dolazi takav svet u kome će svako biti sumnjiv, ko je lep. I talentovan, i ko ima karakter... Lepota će biti uvreda, talenat provokacija, a karakter – atentat! Jer dolaze oni.. Ružni, nesposobni, beskarakterni. Posuće vitriolom lepotu. Premazati katranom i klevetom talenat. Probošće srce onih sa karakterom. Bože, kako smo došli do toga da ovi stihovi mađarskog pisca Šandora Maraja zvuče tako kao da ih je neko napisao jutros pre podne u Srbiji. A Maraj je umro 1989, pre nego što se raspala Jugoslavija, pre nego što je formirana Srpska radikalna stranka, od koje se odvojila Srpska napredna stranka, pre nego što su na čelo opozicije u Srbiji došli lopovi, izdajnici, fašisti, pre nego... Nije, dakle, Maraj mogao ni da čuje za bilo kog od likova koji kreiraju politički život u Srbiji, a pisao je kao da ih je lično vrlo dobro poznavao. Kako smo došli do toga da je malo kome bilo neprijatno kada je čuo vest da je ponovo, ovoga puta za septembar, odloženo suđenje bivšem predsedniku opštine Grocka Dragoljubu Simonoviću zbog optužbe da je dao nalog da se zapali kuća novinaru Milanu Jovanoviću, koji je pisao o korupciji i sumnjivim poslovima bivšeg predsednika opštine Grocka i funkcionera SNS-a. U aprilu na zakazano suđenje nije došao Simonović, u julu njegov advokat, pa sad samo fali da se u septembru suđenje odloži zato što u sudnici nema tužioca ili sudije. Kako je moguće da su onomad napadači na Borka Stefanovića u Kruševcu ekspresno pušteni da se brane sa slobode, da bi Insajder saznao da je jedan od njih, Danijel Gmijović, u vreme napada već izdržavao pravosnažnu presudu, kojom je za tešku krađu osuđen na kućni pritvor?! Kako to nadležni nisu znali? Pa neće biti da oni nemaju svoje insajdere. Mada bi i bez njih morali da znaju da nije normalno da neko ko bi trebalo da je u kućnom pritvoru bije ljude po ulicama drvenim palicama. Zna, doduše, srpsko pravosuđe da bude i efikasnije. Ekspresno su, na po 30 dana, osuđeni muškarac i žena zbog pretnji na društvenim mrežama predsedniku Srbije i njegovoj deci. Jesu te poruke bile bizarne, neprimerene, ogavne, morbidne, otrovne... I nemam ništa protiv da svako pojede ono što je zakuvao. Smeta mi samo što su zvaničnici, njihovi tabloidi i televizije, odmah znali, bez ikakve zadrške, da je tviterašica iz Šapca sledbenica Đilasa, Jeremića, Obradovića... Kao što su znali i da je nepoznati lik, koji je pratio nevenčanu suprugu Predraga Malog, novinar KRIK-a. Tek kada je rafalno izrešetan KRIK, MUP je ponudio 500.000 dinara za informaciju o N.N. licu. Što se MUP razbacuje javnim parama ako za glavnog urednika Srpskog telegrafa nema tajni? Što prvo njega nisu pitali ko mu je doturio snimak i o kome se radi, jer je na Pinku već „otkrio“ da se radi o novinaru KRIK-a? Zašto se sada samo priča o tome ko je pratio nevenčanu suprugu i bebu Predraga Malog, a nadležni mudro ćute o tome da li je normalno (ili bar malo sumnjivo) ako jedna privatna firma, koja ima razgranate poslovne dilove sa državom, da na korišćenje automobil i stan bratu ministra finansija i predsednika Koordinacionog tela za sprečavanje pranja novca. Kako smo došli do toga da premijerka Ana Brnabić javno prizna da je „greškom“ u Brisel iz njenog kabineta poslata pogrešna verzija medijske strategije i – nikom ništa? Da je „greškom“ Filozofskom fakultetu ukinuto 66 budžetskih mesta i – opet nikom ništa? Da je bilo „grešaka“ i na južnom kraku Koridora 10, iako je 19. maja Aleksandar Vučić rekao da je ta deonica „za nauk kako u budućnosti da radimo“. Možda su u pravu kritičari koji tvrde da u Srbiji ne postoji nikakav sistem. Ali, zato sigurno postoji – sistemska greška. I zato su male šanse da će ikada neke od brojnih afera biti rasvetljene do kraja. Tim pre što se vlast trudi da sve prekriju ruzmarin, snjegovi i šaš. Zato predsedniku Aleksandru Vučiću u utorak ujutro, tokom vanrednog obraćanja naciji, novinari nisu mogli da postavljaju pitanja. Da se ne bi zasenila sjajna vest, da će japanski Tojo tajers uložiti 390 miliona evra u novu fabriku guma u Inđiji. Onima koji mu slepo veruju u ušima još odzvanja da su u toj kompaniji „plate značajno veće od proseka“. Ako je već tako, koga briga što fabrika još nije počela ni da se gradi. Dok ne počne proizvodnja svi će uživati u platama „značajno većim od proseka“. Samo da i to ne bude sistemska greška.