Dva lica prestonice

Pitanje gradske skupštine Moskve postalo je iznenada toliko važno da je na ulice izvelo hiljade ljudi. Slike koje stižu uznemiravajuće su, bilo je sukoba sa policijom, krvi, privedeno je više od hiljadu ljudi koji su demonstrirali, potom je većina puštena, a zatim su opet izašli na ulice. Počelo je tako što izborna komisija nije prihvatila opozicione kandidate za lokalne izbore u Moskvi zakazane za 8. septembar. Odbijeno je 57 kandidata, kako tvrdi komisija, zbog toga što nisu imali dovoljan broj potpisa, a kako tvrdi opozicija, zato što su opozicioni ili nezavisni. Tako će se, ukoliko na tome ostane, za 45 odborničkih mesta boriti 233 kandidata. Među njima ipak neće biti najglasnijih protivnika vlasti. Opozicija tvrdi da su izostavljeni svi koji nisu po volji tog režima, jer uspeli su da se kvalifikuju predstavnici komunista, Liberalno-demokratske stranke i Pravedne Rusije, koje demonstranti ne smatraju svojim saborcima, već saradnicima vladajuće Jedinstvene Rusije. Novoustanovljeno pravilo da se mora sakupiti 5.000 potpisa, smatraju demonstranti, već je dovoljno otežalo kandidaturu, jer je mnogo onih koji nisu bili spremni da daju svoje lične podatke i tako ih stave na raspolaganje svakome ko bi poželeo da zna ko su tačno opoziciono nastrojeni građani. Zato su pozvali na proteste, nadajući se da bi tako mogli da pokažu da ima i onih koji se ne boje. Iako je moć odbornika sasvim mala i reklo bi se ne mnogo važna (nemaju uticaja ni na budžet) ta su mesta postala toliko značajna da su na ulice izašle hiljade ljudi. Moskovski izbori, inače ne mnogo aktuelni do sada, sa sasvim malom izlaznošću, postali su tako mnogo više od gradskih izbora. Pokazalo se da su se tajming i okolnosti učinili povoljnim za opozicione lidere i mobilisanje nezadovoljnih građana. Opozicioni mediji navode da se režim plaši njihovih kandidata, jer bi pobedili u svojim izbornim jedinicama. S druge strane, vlasti tvrde da su među onima koji nisu ušli na listu Ilja Jašin, opštinski odbornik Krasnoselsog okruga, Dmitrij Gutkov poslanik Dume, kao i dvoje advokata, LJubov Sobel i Ivan Ždanov, koji rade za Antikorupcijsku fondaciju Alekseja Navaljnog. Desetak nezavisnih opštinskih odbornika takođe nije uspelo da se domogne kandidature. Aleksej Navaljni, najzvučnije ime ovog protesta, četrdesetjednogodišnji bloger i advokat, provodi ove dane u zatvoru izdržavajući kaznu od 30 dana, zbog pozivanja na demonstracije. Na političkoj sceni se pojavio 2008, kada je pokrenuo blog o korupciji, od tada je napisao mnoštvo tekstova, učestvovao na demonstracijama, pozivao na proteste, osnovao Antikorupcijsku fondaciju i uspeo da se zameri i opoziciji, koja mu nije oprostila što je, 2014, izjavio da je uprkos načinu na koji je preuzet, Krim ipak deo Rusije. „Krim je naš!“, rekao je tada i u očima Putinovih protivnika odmah proglašen za nacionalistu. Istovremeno, istraga je pokrenuta i protiv njega zbog pronevere, ali ga sve to nije sprečilo da nastavi sa blogom, otvori platformu i preko Jutjuba dođe do gledalaca. Za sada ih je, tvrdi, šest miliona. Kako voli da objasni, problem je samo doći do ljudi, kada se do njih dođe, kada vide da postoje i druge opcije osim vladajuće, onda će se svakako za njih opredeliti. Dosadašnji izborni rezultati negiraju Navaljnog, ali se mora priznati da je gledanost njegovih emisija u porastu. Ako mu političko angažovanje ne donosi glasače, ono mu nesporno donosi popularnost, i to načinom na koji vodi svoju platformu. Tako je za saradnicu izabrao LJubov Sobol, tridesetdvogodišnju pravnicu, koja se njegovom timu na projektu Rospil.info, koji je pratio korupciju na državnim tenderima, priključila odmah po završetku studija. Koji mesec kasnije učestvovala je u organizaciji demonstracija zbog navodne krađe. Ubrzo je postala jedno od najprepoznatljivijih lica Navaljnovog tima. Sada se našla među privedenima, počela je štrajk glađu i poručila „Baš nas briga da li će vlast odobriti skup, mi ćemo svejedno protestovati!“ I dok se opozicija trudi da ne odustane i zadrži građane na ulicama, a policija hapsi, ruska javnost ostaje podeljena, istraživanja pokazuju da je trećina Moskovljana uz demonstrante, oko 40 odsto protiv njih, a ostali nisu previše zainteresovani. U međuvremenu, otvorena je istraga protiv Antikorupcijske fondacije zbog navodnog pranja novca od milijardu rubalja (13,8 miliona evra). A iz Ministarstva inostranih poslova stigla je poruka Vašingtonu i Berlinu da se ne mešaju u unutrašnju politiku Moskve. Na društvenim mrežama, naime, američka ambasada objavila je plan kretanja za najavljene demonstracije. Sa opozicijom pak traje rasprava da li su demonstracije dozvoljene ili nisu, formalno dozvole nema, ali opozicionari tvrde da nisu imali izbora jer njihov zahtev da se okupe u centru nikako nije dobijao odobrenje. Na moskovskim ulicama, ipak, vodi se bitka za mnogo veći ulog nego što je dozvola, lokacija i mesto u gradskom parlamentu. Kada govore o slabljenju Putinovih pozicija, njegovi protivnici verovatno ne zaboravljaju da se i tako oslabljena drži na 60 odsto podrške, ali računaju da se ukazala prilika za neka buduća pozicioniranja.