Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   23.10.2019. 06:35
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
УВОДНИК
Краљеви подземља

Небојша Стефановић је у праву. Београдски метро је наша реалност. Од прошлог октобра сваки запослени у тој фирми кошта Београђане 214.000 динара бруто. А бесплатне карте добили су само симпатизери СНС-а

Стварно сам помислио да нас министар полиције и председник београдских напредњака Небојша Стефановић вуче за уши, или нам се бар подсмева, када је недавно изјавио да су људи из врха СНС-а „прошле године најавили метро у Београду, а сада је то реалност"?! Каква, бре, реалност? Да заменик градоначелника Горан Весић није човека, заокупљеног бригама због оптужби да су му спорни и докторат и факултетска диплома, убедио да су раскопане београдске улице у ствари будуће станице метроа и да ће, само ако се још мало стрпи, ускоро све бити готово? Уосталом, ко је луд да штампа бесплатне карте за метро, ако оне неће моћи да се користе бар још пет шест година? Па, не би ваљда неко преварио Ају Јунг, Жику Шареницу и многе друге, који вероватно у новчанику стално носе те бесплатне карте, јер никад не знају да ли ће метро прорадити данас, сутра или мало сутра?

У почетку сам, дакле, стварно био уверен да се Стефановић, по обичају, шегачи са нама. Овога пута је, међутим, говорио истину. Метро је стварно наша реалност. На сајту Агенције за привредне регистре недавно је објављен финансијски извештај фирме Београдски метро и воз, која је 12. октобра 2018. регистрована као јавно комунално предузеће „за изградњу и обављање превоза путника метроом и развојем градске железнице у Београду". Њу је са оснивачким улогом од 1.000 динара - еее Весићу, баш си се претргао - основао град Београд као једини власник, а тај улог је уплаћен пре два и по месеца, 20. маја 2019.

Други доказ да је Београдски метро наша реалност јесте то што та фирма већ 10 месеци има и директора на том месту је од октобра 2018. Станко Кантар. Има и Надзорни одбор, чији је председник Часлав Митровић. Ух, на каквим ли су они мукама кад се метро поквари или, не дај боже, закасни пар секунди?

Трећи доказ да је метро наша реалност су пословни приходи од 3,21 милион динара. Ако се питате откуд приходи ако су све карте бесплатно подељене симпа- тизерима СНС-а, онда сте стварно наивни. Одавно се карте и други слични поклони деле џабе одабранима, а плаћају их сви грађани. Тај рецепт се показао баш успешним. И на београдским и на свим другим изборима, па зашто би се мењао? Цео „пословни приход" Београдског метроа и воза, до последњег динара, своди се, дакле, на „премије, субвенције, донације и дотације". Другим речима, то су паре Београђана, пореских обвезника, које су чувар врабаца у зимском периоду, градоначелник Зоран Радојичић и његов заменик Горан Весић, одлуком скупштинске већине, преусмерили из градске касе у подземље - пардон у будућу подземну железницу. А док се она не сагради, бар ће запослени у новој фирми имати неке користи од метроа.

Четврти доказ да оно што нико није видео, ипак, постоји, јесу пословни расходи Београдског метроа од 3,32 милиона динара. Од тога је 2,14 милиона отишло за плате четворо запослених у последња два и по месеца прошле године. У просеку је, дакле, сваки запослени коштао Београђане 214.000 динара бруто. Што ће рећи да је у тој фирми просечна нето плата, за сада, већа од 131.000 динара.

Све у свему, дугујем велику захвалност министру полиције што је открио да је Београдски метро већ постао наша реалност. Искрено, међутим, више бих волео да нам открије и колико је МУП ових дана платио 60 нових комби возила „марица", 12 ватрогасних и осам санитетских возила, као и 710 аутомобила марке „шкода", набављених 2017. Нешто ми говори да нам те податке никада неће открити. А да је заиста тачно да та возила МУП није „преплатио", не верујем да би имао разлога да скрива истину од очију јавности. Па, ипак, сва та возила су купљена новцем грађана Србије, а не личном уштеђевином Небојше Стефановића, премијерке Ане Брнабић или председника Александра Вучића. Тим пре што њих троје зарађују мање од четворо запослених у Београдском метроу и возу И кад смо већ код тајни, Вучић је изјавио да је са докумената, које је јавно читао пред милионима гледалаца ТВ Пинк, иако носе ознаку „државна тајна", претходно, у складу са законом, скинуо ознаку тајности. „Али, њих (опозицију) брине шта још могу", поручио је Вучић. И он је у праву. И опозицију, али и све грађане би требало да брине шта још може. Јер, може све. Па и да, готово без икаквог отпора надлежних институција, крши Устав и законе.





Милан Ћулибрк


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Aлександар Вучић председник Србије и СНС

Ма шта ме брига шта они (из опозиције) мисле. Ја вам говорим о томе шта народ мисли.

Прочитајте све мисли
bg