Katalonac koji brani Španiju

Đozep Borelj, novi visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost naslediće Federiku Mogerini koja je na tom mestu bila poslednjih pet godina. Borelj je, međutim, čovek sasvim drugačiji od svoje prethodnice. Dele ih ne samo godine i iskustvo, već i karakter, znanje i odlučnost. Dosadašnji španski ministar inostranih poslova u politiku je ušao sedamdesetih, a 1982, kada su na vlast došli socijalisti Felipea Gonzalesa, ušao je u vladu. Bio je u nekoliko navrata ministar, najpre finansija, pa infrastrukture. Na čelo partije došao je 1998, ali se već naredne godine povukao zbog skandala oko korupcije za koju su optuženi njegovi saradnici iz vremena kada je vodio finansije. Bio je član odbora energetske grupe Abengoa, a prošle godine morao je da plati kaznu od 30. 000 evra jer je prodao deonice grupe, koristeći svoj povlašćen položaj, odnosno neposredno pre nego što će se kompanija naći na ivici bankrota. Borelj je bio i predsednik Evropskog parlamenta od 2004. do 2008. godine. Pod Pedrom Sančezom, juna prošle godine, postao je ministar spoljnih poslova. Sve to postigao je kao sin pekara u mestu od tri hiljade stanovnika u Pirinejima, koji je pomagao ocu da na magarcu raznosi hleb po okolnim selima. Kao izuzetan đak dobio je nekoliko stipendija i stekao diplomu aeronautičkog inženjera u Madridu, završio master na Stenfordu i još jedan master u Parizu. Zatim i doktorat iz ekonomije. U preko četiri decenije dugoj političkoj karijeri stekao je reputaciju čoveka koji, kako se to formuliše, ima nediplomatski način rešavanja sukoba, što u praksi znači da se ne libi da izgovori i ono što bi retko ko izgovorio. NJegov je stil neobičan i za španske, a i za evropske prilike. Kod kuće je popularan jer je u najmanju ruku nekonvencionalan - Katalonac koji se protivi nezavisnosti Katalonije, čovek koji je dozvolio sebi da izjavi da je Rusija „stari neprijatelj“ i izazove diplomatski skandal, a potom i da su Amerikanci dobili nezavisnost „gotovo bez istorije“, jer je sve što su uradili to da su „ubili samo četiri Indijanca“. Zbog toga se izvinio grupama za prava starosedelaca, ali nije ublažio retoriku. Vašingtonsku politiku prema Venecueli nazvao je kaubojskom diplomatijom, a zabavljao se i prepričavajući kako mu je Donald Tramp predložio da se Evropska unija migranata reši po njegovom principu – izgradnjom zida, na šta mu je Borelj odgovorio. „Znate li kolika je Sahara?“ Nije poštedeo ni svoje briselske kolege, kada je primetio da su sastanci EU za spoljnu politiku „dolina suza“, aludirajući na sve veće probleme u kojima se evropske institucije sve slabije snalaze. Borelj ima velike ambicije i, kako se nadaju evropski lideri, dovoljno snage da ih i ostvari. Već je primetio da EU treba da igra važniju ulogu na svetskoj sceni. Briselu je, pre svega, potreban neko ko može da se nosi sa brojnim problemima, od transatlantskih tenzija do narastajućeg pritiska Kine. Najzad, odnosi Srbije i Kosova ostaju zadatak s kojim Federika Mogerini nije uspela da izađe na kraj. Biće zanimljivo videti kako će Borelj „plivati“ između ličnih stavova, Španije koja nije priznala nezavisnost Kosova i Brisela koji jeste. Izvesno je, ipak, da će novi komesar imati znatno drugačiji stil od svoje prethodnice.