Ovce u toru, prefiksi na Tviteru

Prošle i pretprošle nedelje na ovom mestu pisao sam o prefiksu iz-, koji se javlja uz dvovidske glagole gde mu uopšte nije mesto, kao „izdominirati“ ili „isfinansirati“. Ubrzo zatim sam na televiziji video prilog o čuvenom fudbaleru Nejmaru, koji voli da se pravi povređen i kad mu ništa nije. Na snimku sa treninga mogao se videti kako se valja po travi i jauče, posle čega je ne znam koji drugi brazilski reprezentativac počeo da izvodi isto, na šta je komentator (prema titlovanom prevodu) rekao da je on „izimitirao“ Nejmara. To „izimitirati“, sa četiri „i“ u četiri od šest slogova, podjednako ružno zvuči kao i česti glagol „iziritirati“, o kojem sam već pisao da je bez ikakve potrebe ušao u modu namesto starijeg i mnogo poznatijeg iznervirati. Ima još prefiksa koji se slično ponašaju, želeći da od nesvršenog naprave svršeni glagol, iako takav glagol stvarno ne postoji. „Uočio sam u govornom jeziku“ – piše mi čitalac Nenad Komatina – „neke nove reči kao ’zapratiti’ umesto dosad uobičajenog pratiti, ili ’zaprimiti’ umesto primiti.“ O glagolu „zapratiti“, primećenom u nekom oglasu, govorio je i lingvista Vlado Đukanović u svojoj emisiji Put u reči na Drugom programu Radio Beograda, s komentarom da mu zvuči „neobično, čudno“. Od svoje dece je, veli, saznao da „na Tviteru svi kažu zapratiti u smislu ’početi pratiti’ (nečije objave na društvenim mrežama)“. Štaviše, kad prestanu da prate te objave, kažu da su ih otpratili. Matičin rečnik daje odrednicu zapratiti sa oznakama „arhaično“ i „narodski“, s definicijom „uputiti, otpratiti, poslati nekud“ i primerima „zapratiti preko polja“ i „zapratiti ovce u tor“. Sigurno je da prefiks za- ovde nema značenje početka radnje, kao u zapevati ili zasvetleti. Što se tiče glagola zaprimiti, on je pretežno hrvatski. U novom Matičinom rečniku ga nema. U šestotomniku iz 1967. bio je definisan „dobiti, primiti“, sa jednim primerom iz K. Š. Đalskog: „Lijepo lice zaprimi i neki strogi i opet žalobno-nemoćni izraz“. U Anićevom hrvatskom rečniku, naprotiv, zabeležen je samo kao administrativni termin sa značenjem „primiti, zavesti u knjige kao primljeno“. Ni za jednim od ovih značenja, rekao bih, naš jezik nema potrebe, bilo da će njegovim budućim razvojem upravljati mladi tviteraši, činovnici ili pisci realističkih romana u stilu 19. veka.