Čudne poslovne kombinacije oca ministra policije

Firma Gim, čiji je vlasnik Goran Todorović, od decembra 2015. poslovni ortak Branka Stefanovića, oca ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, po mnogim merilima spada u najbrže rastuće kompanije u Srbiji. Dok se srpski zvaničnici hvale rastom bruto domaćeg proizvoda u 2018. od 4,3 odsto, neto profit Todorovićeve firme porastao je za godinu dana 38 odsto (sa 106,8 na 147,9 miliona dinara), a poslovni prihodi za 94 odsto (sa 975 miliona na 1,89 milijardi dinara). U nekim drugim okolnostima, ovo bi mogla da bude priča o poslovnom uspehu jednog domaćeg biznismena, ali... Od rasta prihoda i profita, veću pažnju javnosti privlači podatak da je Gim u 2018. imao „dugoročne finansijske plasmane“ od 50,24 miliona dinara ili oko 425.000 evra. Od toga je 26,74 miliona dinara pozajmio „matičnim i zavisnim pravnim licima“. U suštini radi se o dugoročnim pozajmicama dvema privatnim firmama, Junajted BG (United BG) i Vorldvajd konstrakšn end inženjiring kompani (Worldwide constructions and engineering company). U svemu tome ne bi bilo ništa čudno da sa tim „zavisnim pravnim licima“, osim Todorovićevog Gima, nije povezan i Branko Stefanović. Upravo njih dvojica su, sa kapitalom od po 25.000 dinara, osnovali Junajted BG 4. decembra 2015, dakle godinu i po dana nakon što je, u martu 2014, Stefanovićev sin postao ministar unutrašnjih poslova u vladi premijera Aleksandra Vučića. Vlasnička struktura Junajteda BG nije se menjala do proleća prošle godine, a od tada njegov jedini vlasnik je - Branko Stefanović. Ta promena, upravo na njegov zahtev, evidentirana je 2. aprila 2018. i u Agenciji za privredne registre. Nekoliko meseci kasnije ta firma dobila je, uz prethodnu saglasnost MUP-a, dozvolu Ministarstva trgovine da može da trguje oružjem i vojnom opremom. Bez obzira na to što je već godinu i po Stefanović senior jedini vlasnik, Todorović Junajted BG, bar zvanično, i dalje tretira kao „zavisno pravno lice“. U napomenama, koje je uz finansijski izveštaj Gim dostavio APR-u, a koje je kao direktor potpisao lično Todorović, navodi se da Gim u Junajtedu BG „ima učešće u visini 100 odsto kapitala“ i da je od Junajteda BG 31. decembra 2018, na ime date beskamatne pozajmice, potraživao 6.050.000 dinara. S obzirom na to da je 31. decembra 2017. od Junajteda BG imao potraživanje od 1.869.000 dinara, može se zaključiti da je Gim i lane Junajtedu BG odobrio novi beskamatni kredit, pa je po tom osnovu dug uvećan 3,3 puta. To se vidi i u bilansu stanja Junajteda BG, u kome piše da su dugoročne obaveze u poslednjih 12 meseci povećane na 6.050.000 dinara. S tim u vezi postavlja se pitanje ko bi iz čisto poslovnih, a ne nekih drugih interesa odobrio novu pozajmicu firmi koja ni stari dug nije vratila, a uz to je prošle godine iskazala neto gubitak od 3,58 miliona dinara, uz poslovni prihod od samo 10.000 dinara!? Da li bi ijedna banka na svetu firmi sa takvim bilansom odobrila bilo kakav, a kamoli dugoročni kredit? Da je Junajted BG zaista vlasništvo Todorovića, kao što on tvrdi, takva „infuzija“ ne bi bila ništa neuobičajeno. Ovako, rađa sumnju. Tim pre što u napomenama, koje je uz finansijski izveštaj dostavio APR-u, Todorović tvrdi da je Gim jedini vlasnik Junajteda BG, iako na sajtu APR-a stoji da je jedini vlasnik - Branko Stefanović. Donekle slična situacija je i sa Vorldvajd konstrakšn end inženjiring kompani. Todorović tvrdi da i u toj firmi Gim „ima učešće u visini 100 odsto kapitala“. Da je tako lako bi se dalo objasniti i zašto je Gim toj firmi bez kamate pozajmio 20,69 miliona dinara. Problem je, međutim, što Todorović nije, niti je ikada bio jedini vlasnik, već on i Branko Stefanović od osnivanja, u januaru 2018, imaju po 50 odsto. Tim pre se nameće pitanje zašto Todorović tvrdi da je njegov Gim dugoročne zajmove bez kamate davao navodno drugim svojim firmama, a u stvari je novac pozajmljivao dvema firmama, od kojih je u jednoj samo ortak sa Brankom Stefanovićem, a u drugoj je otac ministra policije jedini vlasnik? Iako kažu da je „svaki dug - loš drug“, pozajmica koju Stefanović, kao jedini vlasnik Junajteda BG, nije vratio (bar ne do 31. decembra 2018) očito nije bila povod za svađu nekadašnjih (i sadašnjih) partnera. Najbolji dokaz za to je što su njih dvojica, samo sedam dana pre nego što je Todorović prodao ili poklonio Stefanoviću polovinu vlasništva u Junajtedu BG, osnovali novu zajedničku firmu, Vorldvajd konstrakšn end inženjiring kompani, čije je sedište u Šekspirovoj ulici, u elitnom delu Beograda, na Dedinju (prva je bila registrovana u Rakovici). Ovoga puta osnivački ulog bio je 20 puta veći, po 500.000 dinara, pa se postavlja i pitanje otkud ocu ministra policije pola miliona dinara? Tim pre što je sam, povodom optužbi da je bivšem vlasniku hotela Šumadija proletos nudio 300.000 evra, novinarima BIRN-a izjavio da, otkako je postao penzioner, „živi skromno i jedva sastavlja kraj s krajem“. Uz to, pokazalo se, bar na osnovu javno dostupnih podataka, da i nije baš uspešan biznismen - sve tri firme, u kojima je jedini vlasnik i jedna ortačka sa Todorovićem završile su 2018. sa neto gubitkom od oko 155.000 evra. O tome je NIN pisao pre mesec dana, dokazujući da je ministar policije obmanuo javnost i poslanike Skupštine Srbije, kada je u parlamentu 25. oktobra 2018. izjavio da „nijedna kompanija“ u kojoj je njegov otac bio ikada vlasnik ili suvlasnik, „nije imala ni dinar prometa“, „da nikada ništa nije kupila i nikada ništa nije prodala“. Ni za srpske poslovne običaje neuobičajeno veliki osnivački ulog od po pola miliona dinara, očito nije bio dovoljan da Vorldvajd konstrakšn end inženjiring kompani odmah stane na svoje noge. Zato je Todorovićev Gim za zajedničku firmu za kupovinu i prodaju vlastitih nekretnina obezbedio i beskamatnu pozajmicu od 20,7 miliona dinara, koja se u bilansu stanja Vorldvajd konstrakšn end inženjiring kompani vodi kao „dugoročne obaveze“. Da je drugačija situacija, kreditor bi svakako bio vrlo zabrinut što je pozajmio novac firmi koja je u prvoj godini rada imala poslovni prihod od tričavih 85.000 dinara i neto gubitak veći od milion dinara. No, za razliku od ortaka, Todorović sigurno ne mora da razmišlja kako će pokriti taj minus. NJegov Gim je samo u dve poslednje godine ostvario neto profit veći od dva miliona evra (106,8 miliona dinara u 2017. i 147,9 miliona dinara u 2018), dok je dobit iste firme u dve prethodne godine bila manja od 10.000 evra - 118.000 dinara u 2015. i 968.000 dinara u 2016. Slučajno ili ne, Todorovićev biznis počeo je da cveta tek kada se uortačio sa ocem ministra policije. Pre nego što je sa Stefanovićem osnovao Junajted BG, njegov Gim tri prethodne godine nije uopšte ličio na privrednog džina, koji poslednje tri godine firme iz svoje branše (za proizvodnju, trgovinu i spoljnotrgovinski promet) prestiže koracima od sedam milja. U 2014. i 2015. Gim je imao simboličan profit - za dve godine oko tri hiljade evra. A onda je biznis eksplodirao. U 2016. prihodi su više nego udvostručeni (sa 16,4 na 38,8 miliona dinara), a neto dobit povećana osam puta (sa 118.000 na 968.000 dinara). To je, međutim, bilo samo zagrevanje, jer su u 2016. poslovni prihodi porasli 25, a profit 110 puta. Tri godine posle ortakluka sa Stefanovićem, Todorovićev Gim imao je 146,6 puta veće prihode nego u 2014, kada njih dvojica nisu poslovno sarađivali. U istom periodu neto dobit je uvećana 700 puta, sa 0,2 na skoro 148 miliona dinara, što odgovara stopi rasta od 6.900 posto! Još jedan paradoks karakteriše ovaj neobični ortakluk. Iako su zajedno osnovali Vorldvajd konstrakšn end inženjiring kompani kao specijalizovanu firmu za kupovinu i prodaju vlastitih nekretnina, u tom poslu 2018. bio je uspešniji Gim, bez obzira na to što je registrovan za proizvodnju, trgovinu i spoljnotrgovinski promet. Dok je Vorldvajd lane imao prihode od samo 85.000 dinara, Gim je od prodaje jednog stana prihodovao više od 380.000 evra (45 miliona dinara). A taj stan Gim je prodao direktoru i vlasniku Gima - Goranu Todoroviću. Malo se ko, kao Todorović, može pohvaliti time da mu do 2015. firma nije imala profit veći od dve hiljade godišnje, a da sada ima neraspoređenu dobit veću od dva miliona evra (245,5 miliona dinara). Jesu sve firme Branka Stefanovića prošlu godinu završile u minusu, ali izgleda da se zajednički biznis sa ocem ministra unutrašnjih poslova bar nekome isplatio.