Hongkong u klinču

Na neki bizaran način, cenu napete političke situacije u Hongkongu mogao bi da plati i Dizni - jer ništa više nije bezbedno, pa ni filmovi za decu. Junakinja najnovijeg filma Mulan, Liu Jifei, Amerikanka kineskog porekla, nije mogla da se suzdrži: „Podržavam policiju Hongkonga. Sada možete svi da me napadnete”, napisala je ona na kineskom, citirajući Fua Guohaoa, novinara državnih kineskih novina Global tajms, koga su demonstranti vezali i pretukli tokom demonstracija na aerodromu. „Kakva sramota za Hongkong”, napisala je zatim Liu na engleskom, dodajući „I ja podržavan policiju!” I pre nego što je Mulan - živa verzija dugometražnog crtanog filma iz 1998. - uopšte stigao pred gledaoce, već su usledili pozivi da bude bojkotovan. Fu je, pak, postao zvezda u Kini: njegova izjava koju je Liu ponovila, učinila je da u jednom danu blog „Fu je pravi čovek“ ima 670 miliona posetilaca, a na društvenim mrežama mogao je da pročita i poruku u kojoj se, uz aluziju na ukupno stanovništvo Kine, kaže: „Sada imaš 1,4 milijarde članova porodice!“ Da li je dopisnik državnog medija zaista bio slučajno tu, da li je poslat da izazove incident koji bi mogao da se propagandno upotrebi protiv demonstranata, rasprava je kojom se sada bavi druga strana. Za kinesku je važno da se pokazalo da protesti nisu nenasilni, naprotiv. Šta se zapravo događa u Hongkongu i na čijoj je strani pravda pitanja su koja vise nad tim gradom oduvek, a posebno od 1997. kada je vraćen pod kinesku vlast. Odnosi u svetu su se u međuvremenu znatno promenili, mnogi sarađuju sa Kinom, poslovanje teče glatko; Kina je sada drugačija zemlja u kojoj su poslovni dogovori značajniji od partijske ideologije i nema sumnje da bi u neka druga vremena sve to bilo nemoguće. Ali isto tako nema sumnje da Hongkong nikada neće prihvatiti bilo kakvo uskraćivanje slobode, nikako ne kineske sudove, a posebno ne kineski komunizam, ma koliko se on transformisao. Ko to nije znao ranije do sada je, čak i samo tokom ove godine, sigurno naučio turbulentnu istoriju grada koji je na kraju 20. veka ipak morao da pređe iz britanskih u kineske ruke. To nije išlo glatko, demonstracije su izbile već 2003. oko Zakona o bezbednosti, čije usvajanje je sprečeno, jer je ono što je za Peking bila bezbednost za novopripojenu teritoriju predstavljalo ugrožavanje slobode; zatim 2011. kada je sporan bio Zakon o obrazovanju, pa 2014. kada je tzv. Pokret kišobrana zahtevao pravo na direktan izbor lidera. Sada je na red došao Zakon o ekstradiciji, koji je već na snazi sa dvadesetak drugih zemalja, ali izručivanje građana Hongkonga kineskim vlastima nešto je sasvim drugo. Pomisao da bi Peking sudio njihovim građanima donela je najmasovnije demonstracije do sada. Počele su mirnim protestima, dok se nisu pretvorile u sukobe sa policijom, hapšenja, nasilje, razbijanje grada i dovele do najveće političke krize u poslednje dve decenije. Prošlog vikenda demonstracije su ponovo bile mirne - i na njima je bilo najviše učesnika do sada: zapadni mediji procenili su da se na ulice izlilo čak 1,7 miliona ljudi. Iako je vlast u međuvremenu popustila i suspendovala sporni zakon, to više nije dovoljno: demonstranti sada zahtevaju trajno povlačenje zakona i istragu o nasilju policije. Keri Lam, na čelu izvršne vlasti, otpočetka odbija te zahteve, što je samo pojačalo otpor i uvećalo zahteve, među kojima je sada i onaj da ona bude smenjena. Na prošlonedeljnom skupu pozvani su Britanci i Amerikanci da zahtevaju od svojih vlada da uvedu sankcije Pekingu i vladi Hongkonga. Na video-bimu mogao se videti snimak Toma Votsona, zamenika lidera britanske Laburističke partije, kako poziva svoju vladu da izvrši pritisak na hongkonške vlasti: „Velika Britanija ne sme da sedi mirno dok Hongkong gubi svoja prava i slobode”, rekao je. Potom je Dominik Rab, novi britanski ministar inostranih poslova, nazvao Lamovu i predložio da se osnuje nezavisna komisija koja bi sprovela istragu o poslednjim dešavanima, kako bi se „uspostavilo poverenje“; ona je uzvratila da „nasilni potezi guraju Hongkong u veoma opasnu situaciju“. „Takve akcije dovode u pitanje nacionalni suverenitet, prete našoj zemlji, ugrožavaju princip dva sistema i uništiće napredak i stabilnost grada“, rekla je ona, dok je Peking, očekivano, Rabovu intervenciju shvatio kao pritisak i pozvao London da „prestane da se meša u unutrašnje stvari Kine“. Poruka je stigla i od američkog predsednika Donalda Trampa, koji je pozvao kineskog lidera Si Đinpinga da se prema Hongkongu odnosi „humano“ i predložio mu da se sretne sa demonstrantima. Susret demonstranata s političkom savetnicom iz američkog konzulata, pak, dodatno je zaoštrio stvari: konzulatu je uručena protestna nota. Za Peking su svi ovi pokušaji posredovanja samo podrška snagama koje žele da „podriju suverenitet“ Kine. Peking ne želi da pokrene vojsku - koju istina nastavlja da gomila u blizini Hongkonga - ali kada se čuju glasovi iz Londona i Vašingtona, to kineske vlasti već čini nervoznim. Bitka se vodi oko autonomije i slobode, za koje demonstranti smatraju da su ugroženi; Kina u svemu vidi strano uplitanje. „Ružna istina koju vlada ne želi da čuje je da je Hongkong postao policijska država“, piše u peticiji koju su demonstranti odneli u američki, britanski i EU konzulat, a nameravaju da je podele u ukupno 19 diplomatskih predstavništava, ne bi li podstakli svetsku javnost da im pomogne. Na Pekingu je sada teška odluka. Bliži se i 1. oktobar, dan kad je pre 70 godina Mao Cedung proglasio Narodnu Republiku Kinu; valjalo bi tu proslavu organizovati u miru. Demonstranti, pak, jubilej vide kao šansu da pritisnu centralnu vlast koja želi da proteste okonča pre važne proslave. Datum je svakako značajan i možda se nešto da uraditi do tada, ali sukob je toliko složen i dubok, da su mogući i mnogo strašniji scenariji od dosad viđenog. Trajni dogovor koji bi na duže staze rešio krizu nije na pomolu. Što se, pak, tiče Diznija, u ovaj sukob upletenog sasvim nenamerno, u njemu se sigurno nadaju da će pomenuti incident do marta sledeće godine, kada se očekuje premijera Mulana, biti zaboravljen. U protivnom, ko zna kakve će vesti do tada stizati iz Hongkonga.