Novi tokovi

Početak 21. veka i tehnološke promene, u mnogo čemu su izmenile izgled i dojam o umetnosti, u različitim njenim segmentima. Film kao umetnost verovatno je pretrpeo najviše u novom dobu, ne samo pod diktatom tehnologija, no i usled fondovskih uslovljenosti (u Evropi), odnosno, u novije vreme, pod pritiskom brojnih nevladinih sektora koji se bore za prava i jednakost (u Americi naročito). Zahtevi koji se stavljaju pred filmske autore, od kojih se traže određene teme ispričane na određen način kako bi njihovi projekti dobili pristup brojnim fondovima, proizvele su takozvani akcentovani film, u kome su jasne naznake onoga što je traženo. Minuli festival u Herceg Novom kao pobednika izdvojio je film Bog postoji, njeno ime je Petrunija, severnomakedonske rediteljke Teone Strugar Mitevske, dobro poznate po svojim socijalnim dramama, koje su ispričane u laganom ritmu, i vrlo fondovski pozicionirane. I žiri je bio u pravu kada je u obrazloženju napisao da je Petrunija „politički provokativna moderna bajka, koja odjekuje, boli i zasmejava“. U filmu je prikazan gotovo komični apsurd sveta u kojem živimo, i u čijem fokusu je nezaposlena tridesetjednogodišnja Petrunija, koja iznenada upada u „muški“ svet, što pokreće seriju grotesknih situacija. One su iskonstruisane u mnogo čemu, na momente gotovo nestvarne, a kada su realne onda su i zaista komične, no Strugar Mitevska uspeva da u tako koncipiranoj priči pre svega pokaže u kojoj meri je film kao umetnost potpuno izgubio svoju spontanost i logiku u pripovedanju. Činjenica da se scene nižu kako bi se zadovoljili fondovski zahtevi (a i kako bi autorka drukčije sakupila sredstva od matične Severne Makedonije, te Belgije, Francuske, Hrvatske i Slovenije, kao koproducenata), u mnogo čemu usporava autorsku imaginaciju, iako je kao finalni rezultat jedan sasvim solidan feel good film. Drugi festivalski favorit, crnogorski film Ti imaš noć Ivana Salatića, predstavio je jednu osobenu autorsku poetiku koja je ostala zarobljena u sopstvenom hermetizmu, zbog čega film uopšte nije bio prihvaćen kod publike. Novi tokovi (kako lepše formulišemo krizu) u evropskom filmu verovatno se najbolje vide na festivalima na kojima je moguće uporediti produkciju u regionu. Hercegnovski festival ove godine izneo nam je sve problematike i nastojanja obližnjih kinematografija, daleko jasnije nego ikada do sada.