Čitaća proba

Rajko Jović je student prve godine Fakulteta dramskih umetnosti. Evo šta on piše: „Kao što znate, priprema predstave u pozorištu počinje takozvanim čitajućim probama, gde se još ne glumi, nema kretanja po sceni, nego svako čita svoju ulogu s papira, a reditelj ih upozorava na bitne reči, pravilnu intonaciju i smisao teksta. Meni se nikad nije dopadao taj izraz „čitajuća proba“, kao da sama proba čita a ne glumci. Zar ne bi bilo bolje reći čitalačka proba, proba čitanja (čitanjem) ili tako nešto?“ Bitnu zabunu u ovom slučaju razjasnio mi je još davno moj pokojni otac, koji je posle uspešne karijere u psihijatriji postao reditelj Narodnog pozorišta. Već i tada se govorilo „čitajuća proba“, a on je ispravljao: ne nego čitaća proba. Posredi je sufiks -aći, koji pokazuje namenu predmeta označenog imenicom, kao u pisaći sto, kupaći kostim, pijaća voda, žvakaća guma, šivaća mašina i slično. NJega treba razlikovati od sufiksa -ći, koji se dodaje na treće lice množine prezenta i gradi glagolski prilog sadašnji: radeći, čitajući, vičući i sl. I od tih priloga u današnjem jeziku mnogi dobijaju pridevsku promenu, npr. zastrašujuća situacija, iznenađujuće stanje, odlazeći predsednik, leteći tanjiri, galopirajuća inflacija, preteći oblaci, brišući vetar i sl., ali oni kazuju radnju koju imenica obavlja, a ne onu kojoj je namenjena. U nekadašnjem ruskoslovenskom, kao i danas u ruskom, takvi participi-pridevi naširoko su se upotrebljavali, ali ne i u srpskom narodnom jeziku. U 19. veku bila je težnja da se oni potpuno izbace iz upotrebe. Sećam se kako sam nekad davno, u Sterijinim sabranim delima, našao kako kritikuje nečiji prevod, valjda s ruskog, gde je prevodilac upotrebio izraz „jeduća se gnjizda“, što je po njemu trebalo da znači gnezda koja se upotrebljavaju za hranu, a Sterija mu se podsmevao: šta, zar gnezda sama sebe jedu? U naše vreme, pod uticajem zapadnih jezika, ovi pridevi počeli su ponovo da se množe. Dobri stilisti su se mrštili na njih, naročito na složenice od dve osnove, kao brzodelujući, niskoleteći, opšteobavezujući i slične. Ipak ih se ne možemo potpuno odreći, jer bi nam jezik postao razvučen, nezgrapan i pretrpan odnosnim rečenicama.