Skromne stope

Ako se upoređuje sa prvim kvartalom ove godine, moglo bi se zaključiti da je dostignutih 2,9 odsto rasta BDP-a u drugom kvartalu napredak, ali ako se upoređuje sa prethodnom godinom ili sa očekivanjima, zaključak je suprotan. Upravo objavljeni podatak sugeriše, naime, da ovogodišnji ekonomski rast Srbije neće preći tri odsto, što je znatno manje od prošlogodišnjih 4,2, ali i manje od 3,5 koliko se predviđalo za ovu godinu. Struktura rasta BDP-a u drugom kvartalu ukazuje na činjenicu da su, izuzev građevinarstva, rasli jedino trgovina i usluge, dok se najveći pad i to već hronično beleži u prerađivačkoj industriji i energetici, koje ne samo da mesecima unazađuju industrijsku proizvodnju, već i opasno usporavaju srpski ekonomski rast. Osim toga, istraživački tim Rajfajzen banke navodi u svojoj analizi rasta BDP-a u drugom kvartalu 2019, kako su doprinos rastu dale i povećana lična potrošnja, usled skromnog rasta zarada, i potrošnja države zbog završetka fiskalne konsolidacije, odnosno rezova u primanjima javnog sektora i penzionera. Drugim rečima, dešava se upravo ono što je u Srbiji viđeno pre globalne ekonomske krize, a što na koncu nije doprinosilo ekonomskom rastu koliko je štetilo spoljnotrgovinskom balansu. I ovako skromna stopa rasta posledica je ne veće proizvodnje struje ili oporavka prerađivačke industrije, već rasta trgovine i usluga, zahvaljujući povećanju potrošnje. Dokaz je nastavak bržeg rasta uvoza od izvoza, odnosno povećanje spoljnotrgovinskog jaza. Analitičari navode da bi započeti novi investicioni ciklus mogao doprineti konačnom rastu BDP-a u ovoj godini od tri odsto, ali da pretnju svakako predstavlja usporavanje tražnje u evropskim ekonomijama, što se već sada negativno odražava na srpski izvoz i industrijsku proizvodnju.