U oktobru počinje sezona

Kad se blindirani vozni parkovi što dočekuju strane delegacije uzmotaju oko beogradskog aerodroma, to je siguran znak da će biti temeljnijih radova na kolosecima srpske politike. Vanredno dinamičan avgust okončava se objavom predsednika Srbije na sednici GO SNS da nas „čekaju teške jesen i zima“. „Tražiće da priznamo Kosovo, ali kompromis u kome Srbija ne dobija ništa neće proći”, objavio je Aleksandar Vučić. U opticaj se tako vratio stav o kome se ćutalo skoro do potpunog uverenja da je razgraničenje ispalo iz igre u pregovorima o Kosovu, a nakon upozorenja koja su stigla iz Vašingtona i potom u pismu koje je Kvinta poslala Beogradu i Prištini, a u kome se od Vučića traži da prestane sa aktivnostima koje dovode do povlačenja priznanja nezavisnosti, a od Ramuša Haradinaja da povuče odluku o uvođenju taksi od sto odsto na robu iz Srbije. Zapravo, o bilo kakvoj dobiti Srbije iz konačnog dogovora nije se govorilo taman od kada se povlačenje taksi pretvorilo u jedini zahtev Beograda za nastavak dijaloga. Pismo koje su potpisale SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija donelo je obrt u kome su takse izjednačene s lobiranjem po državama, čiji bi se međunarodni uticaj u zbiru mogao smatrati minornim. Taj zbir, međutim, pravi problem od kad se broj država koje nisu priznale nezavisnost, približio polovini članstva Ujedinjenih nacija (ukupno 193) odnosno polovini biračkog tela organizacije u kojoj bi Kosovu, po prijemu, priznanje Srbije postalo nepotrebna forma. Prištinski mediji na albanskom ponovili su odavno poznate optužbe da je srpska diplomatija mitom smanjivala broj priznanja, ali su ih, ovoga puta, pratili jedan konkretan primer i pisani protest kosovskog ministarstva za spoljne odnose. Centralnoafrički portal Corbeau News Centrafrique navodno je dobio informacije da je tamošnjoj ministarki spoljnih poslova Silvi Baipo Temon, Dačićev specijalni savetnik Vladimir Cizelj nudio mito od 350.00 evra za tu „uslugu“. U funkciji dokaza potom, albanski mediji priložili su dopise koje je Priština primala od 15 država koje su povukle priznanje i na osnovu njihove sličnosti ustvrdili da su svi pisani na istom mestu - u Beogradu. Ovdašnji portali sličnim su materijalima „dokazivali“ albansko podmićivanje američkih senatora i kongresmena, ali i predstavnika vlada drugih država koji su podigli ruku za članstva Kosova u brojnim međunarodnim organizacijama kojima odnedavno pripada. Nemogućnost da se ova vrsta korupcije dokaže ne umanjuje mogućnost da ona postoji, ali povećava mogućnost da je široko raširena i opšteprimenjena. A u takvoj su dokazi dostupni samo onda kad je neko od učesnika igre nezadovoljan „zaradom“. U slučaju iz CAR, međutim, naročito se insistira na „pogubnosti“ ruskog uticaja na briselski proces, i to argumentom da je u šest od 15 država porastao i ruski uticaj. Ako se u današnjem svetu i srpsko-albanskim prilikama to može smatrati optužbom, neosnovanom je čini što dolazi od strane koja se, naprotiv, hvali američkim uticajem na svojoj strani. Jer niko još nije uspeo da dokaže da je ruski uticaj maligniji po proces od uticaja snažnijeg takmaca, niti da razlika u njihovim efektima ne zavisi od ugla gledanja. Kvaka je, kako se priznaje u saopštenju koje potpisuju članice G 7 na prošlonedeljnom sastanku u Francuskoj, u tome što „ruske vlasti i snage pod njihovom kontrolom nastoje da oslabe američki uticaj u svetu i odvoje nas (SAD) od naših saveznika i partnera“. Dogovoreno je tom prilikom da se, u borbi protiv ruskog uticaja, poveća prisustvo jedanaest medijskih strateških partnera, koji su potom nazvani „nezavisnim“. Samo u prethodnoj nedelji Beograd su posetila zvanično četiri evropska parlamentarca. Jedan iz Bundestaga, i tri iz EP - Dejvid Mekalister, predsednik Komiteta za spoljne poslove i izaslanici Eduard Kukan i Knut Flekenštajn. Svi oni razgovarali su i sa predstavnicima opozicije, iznova i iznova o stanju demokratije i mogućnostima njenog konzumiranja u institucijama. A zanimalo ih je više nešto drugo. Kao usput, Britanac je upozorio Beograd da očekuje izlaznu klauzulu iz trgovinskog sporazuma sa Evroazijskom ekonomskom unijom čije je potpisivanje najavljeno za 25. oktobar. Mekalisterov stav potvrdila je saopštenjem i Evropska komisija, a (u nedelju) Vučić je i na to odgovorio - međunarodne okolnosti se menjaju, pa o tom potom do pridruženja EU. Nakon što je Mekalister opoziciji preporučio da se vrati u parlament, kao da nije ni dolazio, Vučić je, ipak, nastavio da ih optužuje, ine, zapadne, vidljive i nevidljive sile, da koriste opoziciju da „delegitimišu“ i oslabe međunarodni položaj Srbije u (trenutno nepostojećim) pregovorima o južnoj pokrajini. Time je nagovestio da će državna politika na spoljnom planu biti deo predizborne borbe na unutrašnjem. I da će u njoj učestvovati i viđeni i neviđeni, pozvani i nepozvani gosti iz sveta. Poslednjeg gosta u nizu Petera Bajera javnost u Srbiji trebalo bi da pamti po izjavi kojom je slomio uvreženo, a ispostaviće se iz ugla Berlina i nedelotvorno zvanično stanovište - ne tražimo da priznate nezavisnost, ali je ne smete ni osporavati. Tačno pre dve godine ovaj poslanik Bundestaga i visoki funkcioner nemačkog ministarstva spoljnih poslova iz vladajuće stranke prvi je sasuo: „Srbija treba da prizna de jure suverenu državu Republiku Kosovo, jer u suprotnom neće ući u EU.“ Za taj stav, koji je promenio narativ i pomerio nivoe iskrenosti u zahtevima Beogradu, Bajer je nagrađen prijateljskim dočekom na Andrićevom vencu. Ovoga puta hvalilo se poslovanje nemačkih kompanija, a o evropskom putu nije imao dilema - ni da Nemačka želi ceo regionu u Uniji, niti da će joj Srbija pristupiti. Baš kao da je prvi Bajerov uslov rešena stvar. Ako Bajer već zna odgovor na najskuplje srpsko pitanje - ko je pobedio na Kosovu, a ovoga puta nije želeo da bude jednako iskren, izvesno je da znaju i ostali njegovi saputnici, kao između ostalog i najuticajniji zvaničnik sa kojim se srpski predsednik u avgustu sreo - državni sekretar SAD Majk Pompeo. Posle iznenadnog sastanka u NJujorku, Pompeo je imenovao specijalnog predstavnika za Balkan Metjua Palmera, od koga očekuje da se „usredsredi na integraciju država Zapadnog Balkana u zapadne institucije”, i to već na prvim sastancima na Bledu, u Beču i Podgorici početkom septembra. Nakon kojih slede i novi pokušaji učlanjenja Kosova u Interpol, možda i Unesko. Da će za Amerikanca biti posla, potvrdio je i poslednji sastanak šefova diplomatija članica EU i kandidata za članstvo u Helsinkiju. Oproštajni skup Federike Mogerini, odlazeće visoke predstavnice za spoljnu politiku, potvrdio je očigledan disparitet unutar Unije kao okolnost nesrećniju za Brisel i od američkog i od ruskog uticaja, jer se njen naslednik zbog odluke da pozove Kosovo nije odazvao tom sastanku. Katalonac koji se protivi otcepljenju, Đozep Borej, izbegao je taj vruć krompir zasad i prihvatio promenu dosadašnjeg formata u kome su učestvovale samo države sa statusom kandidata. Ako je Mogerinijeva imala nameru da „resetuje dinamiku u regionu“, izvedba je bila trapava. Razgovori s Prištinom će se, po Vučiću, „u najboljem slučaju nastaviti početkom decembra“, jer to će, po njegovoj interpretaciji za široke mase - zavisiti od kosovskih vanrednih izbora u oktobru. Na koje se, nije rekao, nadovezuju redovni izbori u Srbiji čiji rezultat je u velikoj meri zavisan od procesa koji se ove jeseni, da, pokušavaju ubrzati.