Pravo lice dijaspore

Prema istraživanju Evropskog statističkog zavoda, Srbiju godišnje napusti oko 51.000 građana. To znači da će svake naredne godine biti 51.000 ljudi manje koji će moći da se dive novom Trgu republike, inače nedavno otvorenom, baš otvorenom, velikom, praznom prostoru. Ali ne treba biti defetista, stvari treba gledati i sa pozitivne strane, pa tako ostaje činjenica da u Srbiji u svakom trenutku živi veći broj ljudi nego što je napusti, tako da je rano nazivati Srbiju dijasporom. Ima vremena. Lepa vest je da je formirana Komisija za praćenje ekonomskih migracija koja treba da odgonetne zašto ljudi odlaze iz Srbije bez nekog vidljivog razloga. Na čelu komisije je ministar Zoran Đorđević, koji nije slučajno tu jer i sam predstavlja pozitivan primer za pronalaženje motivacije za ostanak u Srbiji, pošto je od mesta vozača napredovao do mesta ministra. Sam naziv komisije otkriva da svi ti ljudi koji odlaze, odlaze samo iz ekonomskih razloga, jednom rečju zbog pohlepe. To su ljudi koji mrze svoju zemlju iako je predsednik najavio veće plate, i to ne jednom, već nekoliko puta, što znači da su plate već sad multiplikovane. A kad ih pitaš da kažu šta je stvarni uzrok odlaska, objašnjavaju kako se ne radi o ekonomskim razlozima već o nečemu drugom, pa onda nabrajaju neke sitnice poput plagiranih doktorata, izmišljenih institucija na kojima se školuju političari, suspendovanja pravne države, otimanja i pretvaranja medija u praktično privatnu svojinu, nameštanja tendera, očiglednog ugrađivanja u javne poslove, urbanističkog urušavanja glavnog grada, kolapsa u saobraćaju, sakrivanja ugovora od javnog interesa, subvencionisanja kompanija u stranom vlasništvu, pravdanja poslovanja gubitaškog avio-prevoznika kojem se daju pomenute subvencije, skoro svakodnevnih korupcionaških afera, davanja dozvola investitorima da otimaju planinske reke, neodgovaranja za ubistvo žene na naplatnoj rampi, neodgovaranja za pad helikoptera, laganja u oči čitave nacije za visinu prosečne plate, sprovođenja nelegalne gradnje u zaštićenim zonama i svih ostalih sličnih Savamala. Pa i treba da idu kad su toliko razmaženi! I posle se ljudi pitaju zašto je postavljen tenk ispred Zvezdinog stadiona. Pa da spreči sve te pobegulje da se ikada vrate, a preklinjaće uskoro da se vrate kad u njihovoj Nemačkoj ponestane auto-puteva, kao što ih ima kod nas, pa će želeti da se provozaju pravim, srpskim putem, te će biti kao u onoj narodnoj pesmi: „Drumovi će poželeti odbeglih Srba, ali Srba nigde biti neće.“ Ili, što bi Miki Vujović rekao: „Dođite, nećete se vratiti.“ Svi koji su zabrinuti za nedostatak kvalifikovane radne snage, a među njima i MMF, ne treba da se brinu jer i stara srpska poslovica kaže „ako nećeš ti, ima ko hoće“. Postoje i oni drugi, vredni i skromni ljudi, koji traže malo - siguran posao u državnoj službi, redovnu platu, instaliran pasijans na računaru i jasno obeležene dugmiće za plus i minus. Te ljude ne zanimaju gluposti kojima se opterećuju ovi dijasporaši, ne zanima ih prošlost, ti ljudi gledaju u budućnost Srbije u kojoj će plata za dve do tri godine biti 500 evra i u kojoj će ostati samo oni. Idi, idi dijasporice, da ne vidim tvoje lice.