Pošast koje nema

Tri dana pre kraja avgusta, u svima znanoj rubrici „Među nama“, „Politika“ je objavila dopis jednog beogradskog advokata koji se žali da su „elektronski i štampani mediji“ u Srbiji „preplavljeni kroatizmima“. To mu dođe kao neka mala tačka simetrije u odnosu na one silne progone „srbizama“ koje već decenijama slušamo iz Hrvatske, a poslednjih godina i iz BiH i Crne Gore. Svetski slavisti se slažu da se na teritoriji bivše Jugoslavije, sa izuzetkom Slovenije i (Severne) Makedonije, govori JEDAN južnoslovenski jezik oko čijeg imena se nikad nismo složili, ali koji u četiri novostvorene države ima varijante koje ne ometaju međusobnu razumljivost. U svakoj od tih država dobio je nacionalno ime i u svakoj su štampani posebni rečnici, gramatike, pravopisi, udžbenici koji se prodaju isključivo na domaćem tržištu, jer van nacionalnih granica nisu nikome interesantni, onako kao što nijedan Amerikanac ne bi kupovao britansko-američki rečnik, ili Nemac austrijsko-nemački. U državama kao što su ove na Balkanu, političari smatraju da nezavisna država treba da ima ne samo svoju teritoriju, svoju istoriju, svoj narod i svoju vlast, nego i svoj zaseban jezik. Otuda alergija na svaku reč koja se čini pozajmljena od suseda, bila potrebna ili ne. Evo primera na koje se žali pomenuti čitalac „Politike“. Kao prvi primer navodi se redovna upotreba reči pomak, koja je navodno „potpuno istisnula iz upotrebe“ imenicu napredak. Tu su zatim pošast („širom Srbije“, tvrdi on, „malo ko zna šta ta reč znači“), odabir umesto izbor, promišljati umesto razmišljati, pridev upitan i njegov antonim neupitan (ne kaže se kako bi trebalo da glase na srpskom), utemeljen i neutemeljen (pravi Srbin, navodno, rekao bi samo osnovan i neosnovan), odgoditi umesto odložiti, potcrtati (valjda umesto podvući), zapreka (valjda umesto prepreka ili smetnja). Na kraju su navedene i reči koje svi osećamo kao kroatizme, ali koje nekima više smetaju a nekima manje: glede, stanovito, pozornost, nedvojben, ponukati, blagdani, iznimno, učinkovit, značajka, ugođaj, dužnosnici, sudionici... Kroatizmima, štaviše, čitalac smatra i „jezičke besmislice, odnosno poštapalice“ svako malo, svašta nešto, šta god, kako god. U sledećem broju preispitaćemo opravdanost ovih žalbi.