Bez dobrog rešenja

Pozivajući se na ugovor koji je vlast u Srbiji postigla 2006, a koji je kasnije pretrpeo i određene izmene, EBRD i IFC aktivirale su takozvanu „put opciju“ - mogućnost da pre privatizacije izađu iz suvlasništva u Komercijalnoj banci tako što će svoje udele prodati državi kao pojedinačno najvećem vlasniku po unapred garantovanoj ceni. Ovakvo rešenje pominjalo se prethodnih godina više puta, barem onoliko koliko se najavljivala i privatizacija Komercijalne banke, ali su strani partneri očigledno čekali momenat kada će se obećana im privatizacija i dogoditi, ne bi li onda izračunali šta im je isplativije, da čekaju da ih isplati kupac ili da pre toga svoje udele prodaju državi. Šta je konačna odluka bilo je jasno još u junu kada je država, najpre, raspisala javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za prodaju Komercijalne banke i u njemu nagovestila buduće namere, a ubrzo zatim od još dva strana partnera, nemačkog DEG i švedskog SVED fonda, otkupila 6,8 odsto akcija Komercijalne za 43,7 miliona evra. Ova dva fonda su od države dobila po 4.447 dinara za svaku akciju, pa je pretpostavka da će i EBRD (ima 24,4 odsto akcija) i IFC (10,1 odsto) biti isplaćeni po istoj ceni. Prema računici NIN-a, za jedan odsto akcija Komercijalne država je u junu plaćala 6,2 miliona evra, što implicira da će je 34,5 odsto, koliko bi tek trebalo da se otkupi od EBRD i IFC, koštati oko 220 miliona evra. Po toj ceni, koja je isplaćena DEG i SVED fondu, cela Komercijalna bi trebalo da vredi 620 miliona evra, pa bi država za nešto više od 83 odsto udela (toliko će imati kad isplati EBRD i IFC) trebalo da dobije gotovo pola milijarde evra. Nevolja je, međutim, što se to neće desiti. Zbog toga su međunarodne finansijske institucije i aktivirale „put opciju“, ubeđene da će više novca dobiti prodajom akcija državi nego budućem vlasniku Komercijalne. Na osnovu iskustava iz prodaja banaka u regionu, Nenad Gujaničić, berzanski stručnjak iz Momentum sekjuritisa, kaže da država Srbija svoju najveću banku neće moći da proda za više od 80-90 odsto knjigovodstvene vrednosti. Trenutno je tržišna vrednost Komercijalne na Beogradskoj berzi oko 440 miliona evra, a knjigovodstvena vrednost skoro 550 miliona. Ako je Gujaničićeva procena tačna, država bi, nakon što isplati EBRD i IFC, za svojih 83,23 odsto akcija mogla da dobije između 365 i 410 miliona evra, u zavisnosti od toga da li će novi vlasnik biti spreman da državi plati 80 ili 90 odsto knjigovodstvene vrednosti akcija. Pojednostavljeno, pošto će suvlasničke udele međunarodnih banaka i fondova platiti gotovo 265 miliona evra, državna zarada od Komercijalne banke mogla bi biti između 100 i 145 miliona evra, u zavisnosti od toga koliko budući kupac bude spreman da plati. Još pojednostavljenije, za svoj udeo koji je za jedan procentni poen bio veći od ukupnog udela stranih partnera, Srbija će dobiti od 120 do 165 miliona evra manje nego doskorašnji strani akcionari. Konačni ceh mogao bi se znati već do kraja ove godine. Uprkos protivljenju dela stručne javnosti činjenici da država prodaje svoju najveću banku i time srpsko finansijsko tržište praktično u celosti prepušta stranom kapitalu, što bi joj se u situaciji neke finansijske krize moglo obiti o glavu, analitičari smatraju da šanse da do privatizacije ne dođe skoro i da ne postoje. U danu kada ovaj broj NIN-a odlazi u štampu otvorene su četiri neobavezujuće ponude za privatizaciju Komercijalne banke, a prema rečima ministra finansija Siniše Malog javni poziv za obavezujuće ponude biće raspisan nakon što sadašnji interesenti izvrše analizu njenog poslovanja.