Prazni listići za pune džepove

Institut za nuklearne nauke Vinča je 4. marta za v. d. direktora dobio naučnog savetnika Zlatka Rakočevića. Nepotrebno duga kompromitacija Instituta bila je rezultat neadekvatne reakcije Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koje je, usred afere sa prethodnom direktorkom, 20. decembra 2018, za članove Upravnog odbora postavilo Ivana Gržetića (67 godina) i akademika Marka Anđelkovića (74 godine), koji su u UO bili i ceo prethodni mandat, koji je obilovao bezakonjem u poslovanju čak tri direktora Instituta. Mesto u UO donosi mesečno 50.000 dinara i ne stimuliše članove da odluke donose u javnom interesu ako je on suprotan interesima birokratije iz resornog ministarstva. UO čine četiri spoljna člana (tri dekana fakulteta Beogradskog univerziteta i generalni sekretar SANU) i tri člana iz Instituta koje bira Naučno veće Instituta Vinča. Dva dekana su, gle slučaja, bila u bliskoj vezi sa spornim doktoratima dva aktuelna srpska ministra. Ovaj UO je, bez primedbi, usvojio izvešataj o radu bivše direktorke, mesec dana pre nego što je ona, pod pritiskom javnosti, podnela ostavku. Rakočević je započeo šestomesečni mandat između dve vatre: nezadovoljnih naučnika koji su tražili da se krivci za prethodno stanje hitno žigošu i kazne i Ministarstva koje ga je sapinjalo u svim pokušajima da ispravi bar očigledne ludosti u Institutu. Samo što se prihvatio posla, 22. marta stiglo mu je pismo ministra Mladena Šarčevića, u kome je pisalo: „Imajući u vidu reagovanja javnosti oko dešavanja u Institutu za nuklearne nauke Vinča, a koja su medijski propraćena, kao i oglašavanje pojedinih zaposlenih, molim Vas da, kao vršilac dužnosti direktora Instituta Vinča koga je imenovao Upravni odbor, preduzmete sve potrebne mere i aktivnosti da se situacija stabilizuje... “ Da se direktor previše ne „razmaše“ ministar mu je odredio glavne zadatke: da raspiše konkurs za generalnog direktora i da u periodu trajanja mandata ne preduzima nikakve radikalne mere - brinuo se Šarčević za renome Instituta, da se ne bi: „podigla tenzija među zaposlenim, a u javnosti stvarala negativna slika“. I tako, prinuđen samo na kozmetičke promene, koje su naučnicima izgledale nedovoljne i spore, a čelnicima Ministarstva opasne i previše u interesu naučnih radnika, v. d. direktora i UO već krajem aprila raspisuju javni konkurs za direktora Instituta. Ne ulazeći u mnoge pikantne detalje u vezi s konkursom, recimo samo da su se prijavila četiri kandidata, od kojih je jedan donedavno bio pomoćnik ministra. Nakon pregleda konkursnog materijala, u skladu sa procedurom, Naučno veće Instituta je 1. jula raspravljalo o kandidatima i dvotrećinskom većinom podržalo Zlatka Rakočevića. Niko tada nije sumnjao da će i UO iskoristiti svoje pravo i Ministarstvu predložiti da kao direktora potvrdi kandidata Naučnog veća, koga je i sam, četiri meseca ranije, postavio na to mesto i na njegov rad do tog trenutka nije imao nikakvih primedbi. Međutim, 12. jula, poslednji radni dan pred odlazak zaposlenih u Institutu na kolektivni godišnji odmor, UO bez obrazloženja glasa sa pet praznih listića. Samo je jedan od tri člana UO iz Instituta glasao za Rakočevića, iako je sve njih na tu funkciju delegiralo Naučno veće. Pisanih razloga za ovakvo postupanje nema. Trebalo je da prođe skoro dva meseca pa da o ovom, krajnje neuobičajenom događaju, kao i o apelu predsednika Naučnog veća da se poštuje izborna volja naučnika (apel je 19. jula upućen i predsedniku Srbije, Vladi, resornom ministarstvu, rektoru BU i predsedniku SANU), šira javnost ponešto sazna. Jasno je da je verovatnoća da svi spoljni članovi UO samostalno glasaju „praznim listićima“ ravna nuli. Nema sumnje da im je „savet“ da tako postupe mogao stići samo iz vrha Ministarstva. Ovakav „savet“ mogao je da prosledi samo kurir, koga je u misiju poslao državni sekretar Vladimir Popović, koji je i sam bio nekoliko godina na čelu UO, a posle toga neposredno odlučivao koga od spoljnih članova izabrati u UO. NJemu je najviše u interesu da se zataškaju krupne nezakonitosti u poslovanju Instituta, koje su nedavno izašle na videlo. Proglasavši praznim listićima, članovi UO su odmah od rukovodstva Ministarstva zatražili objašnjenje šta su to uradili i šta da rade dalje?! Ovako mogu postupati samo ljudi „laka muva“ naučne i ljudske kategorije, koje je u UO postavilo slično Ministarstvo i na čelo mu stavilo profesora FON-a Milana Martića. Da li ga je za to mesto kvalifikovalo dugogodišnje rukovođenje UO Rukometnog kluba Obilić, ili činjenica da je krajem 2014. „grudima“ zalegao da zaštiti od optužbi za plagijat doktorsku disertaciju aktuelnog ministra finansija Siniše Malog, prosudite sami. Sinekuru u Institutu Vinča je „osvojio“ i dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić. Ne sumnjam da je na odluku nadležnih pošumljenost institutskog kruga imala velikog uticaja, mada ne bih zanemario ni činjenicu da je profesor Ristić bio koautor radova i rukovodilac doktorske disertacije još jednog aktuelnog ministra, Gorana Trivana. Posebna priča su skoro nerazdvojni tandem Ivan Gržetić i Marko Anđelković. Zajedno su oni u još nekim važnim državnim telima čiji rad, najblaže rečeno, šlajfuje. Koliko je Anđelković „iskusan skupljač privilegija, sinekura i funkcija“ može se videti iz Godišnjaka SANU za 2018. Tu, na strani 152, nabrojano je njegovih 14 funkcija. Nije onda čudo što je napustio sednicu Naučnog veća Instituta baš kad je Rakočević počeo da predstavlja svoj program. Ostaće, ipak, zapamćene reči Anđelkovića izgovorene na sednici UO na kojoj se, umesto o kandidatima, pretežno diskutovalo o uticaju već jednog penzionisanog naučnog savetnika na kasnije glasanje za direktora (uzeto iz fono-zapisa sednice UO): „Iako je prof. Ristić izneo svoje uverenje da sve to nije uticalo na rezultate glasanja, ja ne delim njegovo mišljenje i ja otvoreno kažem da posle tog veća ja u svojim daljim razmišljanjima neću uzeti u obzir preporuke veća. Ponašaću se da to nije ni bilo“. Još su upečatljivije reči predsednika UO Instituta Milana Martića. Odgovarajući ovih dana Zlatku Rakočeviću, koji se interesovao da li će Martić održati prethodno dato obećanje u vezi sa poništavanjem konkursa, reče: „Nisam razumeo da neko govori o poništenju konkursa i ne znam koji su uslovi. Uvek stojim iza svojih reči, s tim da na konačno mišljenje o nečemu uvek utiču i stavovi relevantnog okruženja.“ Opisano ponašanje šest od sedam članova UO je neskriveno ispoljavanje lakejskog duha, koji karakteriše svedozvoljenost u beščasnom i nekažnjivom postupanju, uz ispoljavanje neskrivenog prezira i nipodaštavanja prema svemu što je od njih poštenije, zdravije i bolje i predstavlja neku vrednost i tradiciju u relativno mladoj srpskoj nauci. Za poslednju dekadu lakejski duh je sigurno zaseo i u najznačajnije srpske naučne institucije. Zar se u nedavnim postupcima članova UO Instituta Vinča ne prakticira beščašće, osionost i nadmenost prema ljudima čiji su interes dužni da štite, umesto što neskriveno, na našu i svoju sramotu, demonstriraju zečiju preplašenost i pokornost prema birokratama iz Ministarstva, od kojih im plaćene sinekure i druge „šargarepe“ u potpunosti zavise? UO je svoju lakejsku klimoglavost krunisao 4. septembra, dozvolom da na dužnost v. d. direktora stupi džoker Ministarstva, naučni savetnik Instituta Snežana Pajović, sa veoma niskim naučnim rejtingom među naučnom populacijom Instituta i šire. Zakuvavanje ovako vruće kaše odgovara samo sebičnoj računici pojedinaca iz Ministarstva u čijim najnovijim potezima se nazire namera da Institut razbiju i razbojnički mu otmu najprofitabilnije delove. A, „za renome Instituta i da se ne bi podigla tenzija među zaposlenim, a u javnosti stvarala negativna slika“, brinu oni kao za lanjski sneg.