Ničija zemlja

Izgledalo je, nakon opštih izbora u Bosni i Hercegovini u oktobru prošle godine, da će se vlast sastaviti prilično lako, jer ozbiljnijih nedoumica oko izbornih pobednika nije bilo. Danas, jedanaest meseci kasnije, BiH se nalazi u prilično dramatičnoj situaciji – nema vlasti na nivou BiH, nema u entitetu Federacije BiH, nema u mnogim kantonima, jedino je taj posao završen u Republici Srpskoj. Koliko su se stvari zakomplikovale svedoči i činjenica da je Denis Zvizdić u ovom trenutku predsedavajući Saveta ministara i predsedavajući Predstavničkog doma parlamenta BiH. Isti čovek, dakle, na čelu i izvršne i zakonodavne vlasti. I to nije sve, čak šest ministara iz Saveta ministara su poslanici. Situacija kakva nije viđena u modernoj Evropi. Čini se, da bi bilo prilično naivno verovati da je to samo nestašluk ili neukost domaćih političkih igrača jer kako vreme odmiče sve je više verovanja da je ovdašnji zaplet zapravo geopolitičko odmeravanje snaga velikih svetskih igrača. Dramaturški, počelo je kao oštar sudar bošnjačkih i hrvatskih izbornih pobednika (SDA i HDZ) jer su Hrvati izbor Željka Komšića za člana Predsedništva doživeli kao „očigledan dokaz majorizacije“ i ubrzo uslovili formiranje vlasti na svim nivoima donošenjem novog izbornog zakona po kojem bi svako birao svoje predstavnike. Očekivano, uključio se i oficijelni Zagreb, padale su i još padaju teške reči, ali kao da je neka nevidljiva ruka namestila da se dođe u situaciju da to više nije glavni razlog zašto vlasti nema. Sad je to koncepcijski sudar na relaciji Banjaluka – Sarajevo, a ključni kamen spoticanja je pitanje da li će BiH pored evropskih još i u NATO integracije. Zapelo je kod slanja jednog papira pod nazivom „Godišnji nacionalni plan“ centrali NATO u Brisel što se smatra početkom puta ka punopravnom članstvu u tom savezu. SDA i njeni koalicioni partneri traže da se Dodik i njegova politička grupacija pismeno obavežu da će nakon formiranja vlasti taj dokument poslati. Dodik na to ne pristaje i, kako to obično ovde biva, to je bio povod da isplivaju svi nesporazumi, sve omraze, a međunacionalno poverenje još jednom padne na dno. I Sarajevo i Banjaluka za svoju poziciju imaju uporište u raspoloženju javnog mnjenja. Po istraživanjima same Severnoatlantske alijanse, a i mnogih drugih, izrazita većina u Republici Srpskoj nije za NATO, a u Federaciji BiH je obrnuta situacija. Čak je i parlament RS doneo i Rezoluciju o vojnoj neutralnosti kako bi poravnao poziciju sa Srbijom. Pokušavali su iz NATO da poprave svoju poziciju u Republici Srpskoj, pa su svojevremeno u nekoliko navrata u najuticajnijim medijima zakupljivali prostor, postavljali bilborde, ali situaciju u svoju korist ni za mrvicu nisu uspeli da promene. Političke elite u ovom entitetu, svako u svoje vreme, međutim nisu bile tako dosledne, pa su tako još pre četrnaest godina kada su ukidale Vojsku Republike Srpske izglasali da su za NATO integracije, pa su svi odreda glasali u parlamentu BiH za Zakon o oružanim snagama gde to takođe stoji. Sad su promenili stav, valjda se više tako ne boje međunarodne uprave kao pre, pa najčešće objašnjavaju „svet više nije isti kao pre“. Analitičari ovde to čitaju da je Banjaluka za takvu poziciju dobila podršku Rusije. Po istim verovanjima Vašington stoji iza pozicije Sarajeva i to tako čvrsto da su nedavno članovi Predsedništva Željko Komšić i Šefik DŽaferović odbili da se sastanu sa Johanesom Hanom, koji je pokušao da posreduje u dogovoru za formiranje vlasti. Dosad je takav potez bio nezamisliv. U modu je ovde ušla reč kompromis, svi o njemu govore, ali i najnezainteresovanijim je jasno da bi se deblokirao rad parlamenta koji mesecima ne zaseda, da bi se dobio novi Savet ministara umesto ovog u tehničkom mandatu, da neko mora popustiti, ili, kako se to ovde doživljava, da neko mora izgubiti. Zasad se ne nazire ko bi to mogao biti. Dodik je u jednom trenutku zapretio da će ukoliko se ne razreši situacija povući oštre poteze poput poziva svim Srbima da napuste zajedničke institucije na nivou BiH, pa onda da će parlament Republike Srpske povući saglasnost za sve prenose nadležnosti koje nije predvideo Dejton, a to su zajednička vojska, tajna policija, indirektni porezi, pravosuđe i sve tako do 83 nadležnosti koje su, kako tvrdi, nelegalno, uz pomoć međunarodne uprave, otete od ovog entiteta. Preciznije, on je najavio vraćanje na izvorni Dejton. Upozoren je da su sve to srpski predstavnici, pa i on, izglasali. Takvu njegovu najavu Sarajevo je doživelo kao da najavljuje raspad zemlje, pa i najavu rata, te su u skladu sa takvim doživljajem odaslate i pretnje. Običan svet se na svim stranama prilično ostrastio, pa je pored onih uobičajenih medijskih to postala i obavezna tema kućnih i kafanskih analiza. Dodik je poslednjih dana nakon ratoborne faze ušao u nešto mirniju, ne propušta priliku a da ne spomene kako rat prizivaju samo neozbiljni, više ne pominje nagle poteze, ali se u Banjaluci priprema zasedanje entitetskog parlamenta, a Dodik kaže da će to biti politički odgovor na novonastalu situaciju. S druge strane, u Sarajevu se sprema kongres vodeće Stranke demokratske akcije, ali niko ne veruje da će se nakon ovih zasedanja nešto promeniti i biti jasnije. Ujavnosti je ovih dana procurio, ili je neko namerno pustio, zapisnik sa zasedanja Saveta za sprovođenje mira (telo koji čine najmoćnije sile sveta) na ambasadorskom nivou gde se vide potpuno različite pozicije Amerike i Rusije u pogledu situacije u BiH. To je bilo i očekivano, ali prilično iznenađenje predstavljaju izvesna neslaganja u takozvanom zapadnom bloku. Ambasadori Velike Britanije i Amerike nisu u potpunosti dobili podršku Italije i Francuske, pa i zvaničnih predstavnika Evropske unije. Da li su to samo trenutno neusaglašeni stavovi, ili je pak reč o koncepcijskim razlikama biće verovatno jasno prilično brzo jer ovo telo će uskoro ponovo imati sednicu. Ipak, razlike u američkom i ruskom pogledu na stvari su isuviše velike – i jedni i drugi su za evropski put BiH, a čini se, nepremostiva razlika je oko članstva u NATO. Svako od njih ima svoje favorite i igrače na domaćoj sceni i tako od malih lokalnih političkih igara sve ovo u BiH se pretvara u geopolitičku igru velikih koji baš i nemaju sklonost, a ni vremena da uoče sve ovdašnje nijanse i nevolje. Jedna od poslednjih vesti glasi da će NATO izaći sa zvaničnom ponudom u kojoj će stajati da slanje papira pod nazivom „Godišnji nacionalni plan“ ne znači članstvo u ovom savezu i računaju valjda da će tako zadovoljiti Banjaluku da se odluka o članstvu odlaže, a Sarajevo će zadovoljiti time što će papir biti poslan. Da li će do toga doći, a i ako dođe pitanje je da li će im se verovati? Na kraju, ključna dilema ostaje da li će to biti dovoljno da se deblokira proces formiranja vlasti? Sve su to pitanja koja vise nad Bosnom i Hercegovinom uoči godišnjice održavanja izbora.