Fašizam nas nikad nije napustio

Prelazak leta u jesen, kao i pedeset tri godine unazad, i ove godine obeležiće Bitef (od 17. do 26. septembra), festival novih pozorišnih tendencija, koji pod umetničkim rukovodstvom Ivana Medenice predstavlja presek svetskih produkcija. Medenica se ove godine odlučio za vrlo interesantan koncept – program je okrenut predstavama koje brišu granicu između publike i izvođača! „Takvo pozorište danas u teatrologiji nazivamo `imerzivno`, ali je ono poznato najmanje još od šezdesetih godina prošlog veka, američke pozorišne avangarde iz tog doba, trupa kao što je Living Theater čiji su članovi, i na Bitefu, izvlačili gledaoce na scenu. Ključna je razlika ta što je današnje pozorište participacije manje agresivno, „demokratičnije“ je: kao što kaže naslov predstave Pozvani, čuvene briselske trupe savremenog plesa Ultima Vez, kojom zatvaramo Bitef i poentiramo priču, ovde ste samo pozvani da učestvujete, da s izvođačima gradite, scenskim sredstvima, specifičnu zajednicu... Nisu sve predstave na 53. Bitefu ovakve: autentično imerzivne su njih četiri, a za dve domaće se može reći da imaju elemente ove vrste teatra. Tako će program 53. Bitefa, sem pomenute predstave Pozvani, činiti i Retke ptice (Francuska), O mesu i betonu (Brazil), Ali: Strah jede dušu (Slovenija), Nemoralne priče – 1. deo (Francuska), Yuropa (Nigerija), Istorija nasilja (Nemačka), Mladež bez boga (Hrvatska), Orest u Mosulu (Belgija) i Beograd na daljinski trupe Rimini protokol, nagrađene na prošlogodišnjem izdanju. Domaće boje braniće Zašto je poludeo gospodin R? Jugoslovenskog dramskog pozorišta i zabranjivani Tartif u režiji Igora Vuka Torbice. Sem glavnog, Bitef će činiti i brojni prateći programi, a jedan od najintrigantnijih svakako će biti Filozofski teatar, koji nakon vrlo uspešnog prošlogodišnjeg izdanja, u goste dovodi hvaljenog nemačkog pisca Normana Olera, autora svetskog bestselera o Trećem rajhu i narkoticima, te je program shodno tome prigodno naslovljen – Od fašizma (i narkotika) do antifašizma (i nade). Kako je tema ovogodišnjeg Bitefa „zajednica“, to jest kritičko propitivanje trenutnog jačanja desnog populizma, ksenofobije i autoritarnih režima, Filozofski teatar se ovog puta fokusira na dijalog koji će Norman Oler i Srećko Horvat voditi o „zajednici“ od fašizma do antifašizma, prateći rad ovog intrigantnog pisca koji je detaljno istražio šokantnu vezu između nacizma i narkotika, a u novoj knjizi bavi se antifašističkim otporom mladih u Hitlerovoj Nemačkoj, još jednom zapostavljenom i nedovoljno otkrivenom temom. Norman Oler je nemački pisac i scenarista. Sem što je poznat kao koscenarista filma Vima Vendersa Palermo Shooting, svetsku slavu stekao je knjigom Blitzed – Drugs in Nazi Germany (2017) koja je prevedena na više od 30 jezika, a prava za igrani film otkupio je Paramaunt. Gardijan je o knjizi napisao da se radi o „neverovatnom prikazu koji menja sve što smo znali o Drugom svetskom ratu“. U njoj, Oler detaljno svedoči da su Drugi svetski rat pokretale brojne supstance – vitaminski kokteli, životinjski hormoni, metamfetamini i druge teške droge – koje su Hitlera i kompaniju inspirisali za tako strašne zločine... U razgovoru za NIN, Oler vrlo skromno objašnjava u kojoj meri njegova knjiga baca potpuno novi pogled na Drugi svetski rat: „Kada biste uzeli u razmatranje moje istraživanje objavljeno u knjizi Blitzed, upravo biste dobili jasniju sliku Drugog svetskog rata, kao modernog rata, u kome se nije borilo samo tehnološkim naoružanjem, već i brojnim graničnim farmaceutskim načinima. Ogromna upotreba metamfetamina koji su koristili Nemci danas nam pomaže da razumemo njihov rani uspeh, posebno blickrig protiv Zapada, zahvaljujući kome su savladali Francusku“, kaže Oler. Za teoriju o korišćenju narkotika kao glavnog pokretača rata čuo je sasvim slučajno, od svog prijatelja, inače strasnog sakupljača antikvarnog nameštaja, koji je jednom prilikom tako pronašao tablete stare 70 godina. To mu je odmah dalo vetar u leđa da se upusti u dug istraživački proces: „Nije uopšte bilo lako prolaziti kroz arhivski materijal i razdvajati ono što može da koristi od onoga što je nepotrebno. Za to sam potrošio pet godina svog života“, kaže Oler i dodaje: „Najteže je bilo sagledati veću sliku u razumevanju same priče. Bilo je važno shvatiti da je postojanje ljudskih bića nezamislivo bez droga. Neke od njih, kao što je cerebelum, tek treba da se istražuju i razvijaju. Nas ljudima čini SAMO to što smo u prilici da konzumiramo droge. To je hrana zahvaljujući kojoj nam i mozak odrasta. A svet bi danas bio mnogo bolji da se nije dogodio taj Drugi svetski rat. Milioni ljudi ne bi izgubili živote na tako stravičan način. Evropa bi bila mnogo zdravija i daleko najjači kontinent, dok bi uticaj Amerike bilo znatno manji. Ali taj rat se dogodio. I zato ne treba da čudi što je droga odigrala tako veliku ulogu u njemu“, tvrdi Oler. To otkriće prodalo je njegovu knjigu u milionskom tiražu: „Bio sam siguran da će postati bestseler. Jer dok sam je pisao, bio sam i sam opčinjen njome. I sve vreme sam mislio da će i drugi reagovati kao ja. Međutim, isto sam mislio i za prethodne knjige, ali moji romani nisu nikada bili toliko čitani. To me ponekad zbunjuje“, šali se Oler i nastavlja: „Intrige oko Drugog svetskog rata su i dalje nepresušne, jer je to jedan veliki narativ koji ujedinjuje sve nas na ovoj planeti. To je priča puna heroja, negativaca, žrtava, ogromnog broja neverovatnih događaja. Svet je tada poludeo. I kako onda da ne bude interesantan, posebno danas? Igra prestola je ništa u poređenju sa Drugim svetskim ratom.“ Ikao takva, knjiga je posebno pogodna za filmsku adaptaciju, i po nekim ranim najavama Leonardo Dikaprio je već u igri kao producent budućeg ostvarenja rađenog po knjizi Blitzed. Na pitanje koliko je uključen u adaptaciju i kako se seća rada sa Vimom Vendersom, Oler kaže: „Prvo, Vim je neverovatan. On je čitao moj prvi roman Die Quotenmaschine, i zapamtio me tada. I onda kasnije, kada mu je bio potreban pisac, setio me se. I nisam uopšte oklevao kada me je pozvao i kada sam čuo da su Denis Hoper i Lu Rid u igri... Što se tiče scenarija za film po mojoj knjizi, ja upravo radim na njemu. To je težak posao – ali ogroman izazov koji me neprestano fascinira. I sve vreme mislim da, ukoliko uspem da napravim finalni scenario za Blitzed, imaćemo neverovatan film. Ali s druge strane, nisam siguran da će Paramaunt to razumeti. Studiji su neverovatno glupi. Uništili su sav ugođaj gledanja filmova, da bi napravili prostora za Netfliks. Samo retki se odupiru. Tarantino je čarobnjak. Svi znamo da on uspeva da svoje priče začini zrnom soli. Moj omiljeni reditelj ostaje Kjubrik. A filmovi Taksista, Blejd raner...“ Iako razgovor u okviru Filozofskog teatra prepušta spontanosti i ne priprema govor unapred, Oler kaže da je ipak siguran u jednu ideju o kojoj će sigurno biti reči: „Danas nam je potrebna panevropska eko-socijalistička revolucija koja bi zbrisala sve prevarante koji vode naše države. Fašizam nas nikad nije napustio, a jedini način da se izborimo protiv fašizma jesu socijalizam i komunizam.“ Filozofski teatar zakazan je za 19. septembar u 16 sati u Bitef teatru.