Šta se desi u Medveđi, ostaje u Medveđi

Medveđa je srce Srbije, barem za Srpsku naprednu stranku i barem sudeći po njihovoj opsadi ove male opštine tokom lokalnih izbora održanih 8. septembra. Teško da je moguće naći neki drugi termin da se opišu kolone džipova i grupe pridošlica koje su tog dana bile u Medveđi i koje sa tim mestom nemaju mnogo veze, ali zato i te kako imaju sa Srpskom naprednom strankom. Tokom ranijih lokalnih izbora u pojedinim mestima u Srbiji, funkcioneri SNS-a su ovakva i slična dešavanja, od kojih su neka bila i nelegitimna i nelegalna, ili ignorisali ili se, ako ih je neko baš pitao, u najboljem slučaju pravili ludi, uz obrazloženje da nemaju pojma o čemu se radi i da će „proveriti”. Sada, međutim, imamo malo drugačiju situaciju. Izgleda da se trendovi menjaju. Političari se više ne prave ludi, već sasvim otvoreno priznaju da to jesu njihovi džipovi, da to jesu njihovi ljudi, te da je to u stvari „mašina koja melje opoziciju”, kako reče funkcioner SNS-a Dragan Šormaz. I lepo je videti da se na srpsku političku scenu uvodi jedna nova vrsta iskrenosti. Zašto bismo se i dalje folirali? Zašto bismo morali da dešifrujemo dvosmislene i nedorečene izjave funkcionera, umesto da nam lepo sami kažu kako stoje stvari? „Jeste, radili smo stvari koje nisu baš u redu, jeste, prekršili smo možda i neke zakone, jeste, radimo bukvalno šta poželimo, ali hej, pa vi ste nas ovlastili za to! Štaviše, u Medveđi ste nas ovlastili sa gotovo 65 odsto glasova! A vama ako se to ne sviđa, vi lepo napravite svoju stranku, pa se kandidujte na izborima, pa onda vi dođite u džipu bez tablica da nas naterate... pardon, odvezete na glasačko mesto da glasamo za vas! E, to bi bio pravi ugovor sa narodom! Ugovor da vlast vlada, a da narod ne smara previše. Dakle, izađeš, glasaš i do sledećih izbora jezik za zube, niko te ništa nije pitao. Nema džangrizavih komentara na Tviteru, nema ogovaranja predsednika Aleksandra Vučića po kafanama, nema pravljenja smešnih internet mimova o rekonstruisanom Trgu republike. Ako ste baš baš dosadni, pa recimo zakerate što još nije srušena nelegalna kafana na vrhu Kopaonika, funkcioner bi trebalo da ima pravo da izađe i kaže „Jeste, nećemo da srušimo, znamo čoveka, dobar lik i nećemo da ga diramo i šta ćete sad? U čemu je problem?” Priznaćete da je to mnogo elegantnije nego sve ovo mrcvarenje koje smo do sada gledali. „Te, srušićemo ga, te nemamo asistenciju policijeeeee, te niko nije iznad zakonaaaaa, te mora sve po propisimaaaaaaa…” Novinari rešetaju pitanjima, funkcioneri se, jadni, preznojavaju dok pokušavaju da smisle izgovor, mucaju, muljaju, a zašto? Zato što su građani, eto umislili da imaju pravo da traže da im vlast polaže nekakve račune. Pa nije da ste im vi dali moć da vladaju! Dobro, jeste im vi dali moć da vladaju, ali to je to. Imali ste moć, predali ste je, to sada više nije vaša moć i sada je vaše da ćutite i pustite da se nad vama vlada. A kome se to ne sviđa... pa, uvek može da ga poseti džip bez tablica.