Lažno optužene

Obećao sam da ću proveriti argumente u onom pismu čitaoca Politike pomenutog u prošlom broju, koji se žali da je jezik naših medija prepun hrvatskih reči. On kaže da je pomak „potpuno istisnuo iz upotrebe imenicu napredak“. Pomak je imenica od glagola pomicati, kao dotok od doticati ili presek od presecati. Nisu sinonimi, jer pomak je kretanje u bilo kom pravcu, a napredak znači poboljšanje, u ekonomskom, kulturnom, zdravstvenom ili nekom drugom smislu. Reč odabir (po rečniku Matice srpske bila bi bolja varijanta odbir) javila se u novije vreme, ne zna se da li u hrvatskom ili u srpskom, jer glagol odabirati postoji u obe varijante. U svakom slučaju, potrebna nam je kao prevod strane reči selekcija, jer izbor ima i druga značenja: trgovačko (najveći izbor robe naći ćete...) i političko (uskoro će izbori; njegov izbor na položaj sekretara). Promisliti, promišljati nije sinonim za razmisliti, razmišljati, nego, prema već pomenutom rečniku, znači „dobro razmisliti, odmeriti sve pojedinosti, svestrano proceniti“. Odgoditi, odgađati sasvim je uobičajeno u Srbiji, i pritom jednoznačno, dok odložiti ima i značenja „skloniti (na stranu), spustiti, položiti“ (odložio je kaput, oružje) ili „smestiti“ (odložiću dokumenta u arhiv). Matičin rečnik beleži samo pridev u određenom vidu upitni, sa značenjem „koji izražava ili označava pitanje“ (kao u upitna rečenica). Danas su nam ipak potrebni i pridevi upitan, -tna „koji je pod znakom pitanja, nepotvrđen“ i njegov antonim neupitan, -tna, koji su verovatno nastali po ugledu na englesko (un)questionable, a pogodniji su u logičkim raspravama i nemaju optužujući prizvuk kao sumnjiv. Slično značenje imamo i u utemeljen, neutemeljen, od glagola utemeljiti, a ovaj od imenice temelj, koju su Hrvati i Srbi pozajmili iz grčkog sigurno u isto doba. Što se tiče sintagmi svako malo, svašta nešto, šta god i kako god, koje pomenuti čitalac naziva „jezičkim besmislicama, odnosno poštapalicama“, prva jeste došla iz Hrvatske, verovatno iz primorskih krajeva, gde se javlja kao prevod italijanskog ogni tanto, umesto našeg svaki čas. Svašta nešto (umesto svašta, ili od svačega ponešto) jeste besmislica, ali nju čujemo već odavno u govoru manje obrazovanih Beograđana. Šta god i kako god potpuno su normalne konstrukcije, uobičajene i u pisanom jeziku. Šta god kritičar rekao i kako god rasuđivao.