Док путује кроз Србију, човеку лако може да се деси да помисли да је грешком скренуо у средњи век. Неће му се то учинити због физичке инфраструктуре, мада и она уме да буде сумњива, већ због политичке, јер локалну власт генерално чине кнезови са малтене феудалним прерогативима. Њихова густа посејаност одмах намеће питање о једној политичкој кокошки и јајету - да ли локални феуди настају због грађанске пасивности или феудалци онемогућавају појаву грађанства? Одговор ће зависити и од ваше опште политичке филозофије; од тога да ли иначе кривите друштвено-економски систем који на фабричкој траци производи кметове или Србе који штанцују један ауторитаран режим за другим. Но шта год одговорили, јасно је да се у тој мртвој петљи активности „одозго“ и пасивности „одоздо“, побуњени грађанин у унутрашњости Србије налази отприлике у положају прогресивног деветнаестовековног учитеља.