Botovi i marionete

Bela Crkva je lep gradić, neodoljiv na prvi utisak. „Ma, hajte! Nismo imali ni zemljotres, ni cunami, već se kontinuirano radi na zatiranju svega produktivnog“, meštani opisuju realno stanje u mestu koje je nedavno bilo poprište uobičajene metode pritiska vlasti, da otpušta neposlušne. Naime, dve profesorke gimnazije, Marija Petrović Stanković i njena trudna koleginica Mirjana Mitrović ostale su bez posla jer su odbile političke ucene da se u slobodno vreme bave botovanjem i idu na političke mitinge, kako je javio sajt Belocrkvanske novosti, čiji je urednik i vlasnik Stefan Cvetković. Petrović Stanković više nije htela da se direktno pojavljuje u medijima zbog pretrpljenih uvreda na društvenim mrežama, dok je Mitrovićevoj u međuvremenu pozlilo, pa su je odvezli u vršačku bolnicu gde je provela 12 dana. Zato je umesto nje progovorio njen otac Slavoljub, inače višegodišnji član SNS. Dozlogrdilo mu je iz više razloga, prvo jer je njegova stranka udarila na njegovo dete, a onda i zato što su na rukovodeća opštinska mesta nakon izbora došli oni koje su državni čelnici javno nazivali kriminalcima i lopovima. I treće, „jer više nije dovoljno da si član stranke, već moraš da budeš vrlo ažuran u botovanju, pa svaka ustanova za to ima specijalizovanu prostoriju“. Moraš i da obilaziš stanove meštana, kako bi ih ubedio za koga da glasaju na izboru za Savet mesne zajednice. I naravno, da svake nedelje ideš na mitinge vladajuće partije. Mitroviću je ipak od svih najkrivlja Mirjanina ginekološkinja dr Suzana Mitić, koja joj je 29. avgusta otvorila bolovanje kako bi održavala trudnoću, da bi njega zvala već sledećeg dana i rekla mu da obavesti ćerku da dođe sutra u ordinaciju, na ultrazvuk. „To mi je bilo čudno, jer znam da je taj pregled dan ranije bio izvršen, ali prosto nisam mogao da verujem da neko ko je položio Hipokratovu zakletvu može na prevaru da dovlači trudnicu“, kaže Mitrović. Jer, lekarka je Mirjani sutradan zaključila bolovanje, na pritisak „odozgo“, a pod izgovorom da joj ističe ugovor o radu, i da doznake neće moći da pravda kod PIO. „Kakve veze ima PIO, ja imam pravo da se lečim i kao nezaposlena“, pobunila se Mirjana, ali je lekarka isprašila iz ordinacije. Istog dana na Nastavničkom veću u Gimnaziji, direktorka Adela Stanković nije ni pomenula Mirjanu, već je samo objavila da su njene časove matematike dodelili drugoj profesorki, diplomiranom meteorologu. „Opominjali su mene već neko vreme da mojoj ćerki neće produžiti ugovor, kao redovnoj na protestima `Jedan u pet miliona`“, Mitrović ni u ovo nije mogao da veruje, smatrajući da će njegova stranka umeti da ceni slobodu mišljenja. Međutim, prevario se, pa sada tvrdi da je zapravo izvršen nalog predsednika Skupštine opštine Marjana Aleksića, iako za to „nema opipljivih dokaza“. „Ali, svi u Beloj Crkvi znaju ko se za sve pita, pogotovo u vezi sa zaposlenjima u javnim ustanovama, makar to bilo i mesto čistačice“, Mitrović objašnjava. A Cvetković dodaje da Aleksić nije izvršna vlast, već „bog Sunca“. A upravo je za Aleksića bivši ministar pravde Nikola Selaković u predizbornoj kampanji nagovestio da će biti procesuiran zbog sumnji za krivične radnje. „Takve oni najviše vole, s puno putera na glavi, jer njima lako mogu da manipulišu“, promenu u stavu vlasti tumači Cvetković. Mariju Petrović Stanković je, opet, lično direktorka Gimnazije upućivala „da se obrati organima uprave“ vezano za obnavljanje ugovora. Ova mlada žena se zaposlila u Tehničkoj školi posle diplomiranja engleskog jezika na Filološkom fakultetu, da bi sledeće, 2014. godine prešla u Gimnaziju, baš kad je doneta zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. Tako je svakog septembra dobijala novi ugovor o radu na određeno vreme, do ove godine. Jer, ni njoj nije padalo na pamet da botuje, obilazi stanove glasača, odlazi na mitinge. Malo ju je možda i uljuljkalo to što u Beloj Crkvi nije lako naći drugog profesora engleskog a da nema već dovoljni fond časova. Direktorka Stanković se i tu snašla i zamenila je sa četiri osobe, jednom iz njene struke, i prekoračene norme, po jednim profesorom nemačkog i holandskog, i jednim istoričarem umetnosti. I tako vlasti obezbedila četiri bota. Nepravda je zabolela Belocrkvane, pa je organizovan protest, na koji je izašlo stotinak njih, uključujući i neke učenike. „Odmah sam rekao Mariji da može da očekuje poziv sa vrha“, kaže Cvetković, primećujući da „nije vidovit“, već naprosto zna kako funkcioniše SNS mašinerija. I zaista, sutradan je usledio poziv, ali ne baš sa vrha. Na liniji je bio direktor Osnovne škole u obližnjem selu Vračev Gaj, Dragoljub Sekulić i pozvao je na sastanak na kojem joj je ponudio pun fond časova. „Time je hteo da spreči domino-efekat“. Vlast se izgleda uplašila da će jedan akt bunta povući i druge reakcije nezadovoljnih građana. „Kuriozitet svoje vrste je to što Sekulić više nije direktor, već je na njegovo mesto došao ’najbodovaniji bot’, Milan Kutrički, dotadašnji nastavnik engleskog za učenike od prvog do četvrtog razreda. NJegovo isticanje u botovanju pohvaljeno je i na SNS skupštinama, naglašava Cvetković. S druge strane, prisustvo protestima kažnjava se botovanim pretnjama smrću sa lažnih profila, pa je Sonja Stojković navodnu Anu Rogić opomenula da će je prijaviti policiji. Što je i uradila zbog „višegodišnjeg maltretiranja neistomišljenika na internetu“. Mitrović je, opet, prijavio ginekološkinju Mitić Sudu časti i Osnovnom javnom tužilaštvu u Vršcu zbog opisane prevare, koja je umalo koštala života njegovu ćerku i nerođeno unuče. Čim se razvila medijska afera oko ovog slučaja, dr Mitić je otišla na bolovanje, kao i direktorka Gimnazije Adela Stanković. Stankovićeva se na društvenim mrežama pravdala da je „samo marioneta“, dok je za medije ćutala. Da je pritisak vlasti u malom gradu teži, jer nema mnogo izbora, očigledno je, ali i transparentnije jer se zna ko je ko. Tako predsednika opštine Marjana Aleksića odavno povezuju „sa muljanjem“, kako je „stekao pola glavne ulice sa bar 15 lokala“. „Ali, Aleksandar Vučić je ništa bez ljudi kao što su Aleksić, Jutka i njima slični“, ističe Cvetković, „bez namere da abolira predsednika Srbije“. Cvetkoviću je u opisu posla i karaktera da se bori za pravdu, zbog čega je bio osuđivan novčano i zatvorskom kaznom, kidnapovan, udaran u lobanju do naprsnuća.... A zašto ga „čuvaju“ službenici PS Bela Crkva, policajci Vršca, kao i BIA, svaki parkiran u svom autu oko njegove kuće? To je za Cvetkovićevo „dobro“, po mišljenju ministra policije Stefanovića, baš kao što je za „dobro“ Marije Petrović Stanković bilo da se obrati „organima Uprave“, po mišljenju njene direktorke. A još bi bilo bolje da je pristala da botuje, obilazi stanove glasača i odlazi na SNS mitinge. „Najviše se plašim preletanja botova kad dođe do političke promene“, pesimističan je. Jer govori o surovoj realnosti. Namerno uzgred spominjemo, jer takav je odnos vlasti prema trudnicama: Mirjani Mitrović je retroaktivno ponuđen aneks Ugovora o radu, dok je bila u bolnici. Potpisala ga je, stavivši i datum (9. oktobar), da ne dođe do zabune. Bela Crkva je samo pokazatelj stanja u državi. Jer, jedini funkcionalni sistem je ovde organizovano botovanje, sa sve priključenijem, i mora zaći u svaku poru da se ne otme kontroli.